Porodica Milovanović iz Ivanjice, koja se več više od deceniju bavi otkupom maline, u narednim danima započeće izgradnju hladnjače kapaciteta 1000 tona zamrznutog voća.

Hladnjača će se nalaziti u industrijskoj zoni Ivanjice, nekoliko stotina metara od sadašnjeg objekta za otkup i skladištenje, a prema rečima Aleksandra Milovanovića umnogome će im olakšati posao.

Agro Milovanović godišnje otkupi oko 600 tona maline i oko 150 tona kupine.

U ovoj porodičnoj firmi stalno je zaposleno dvadeset ljudi, dok tokom sezone otkupa voća u njihovoj hladnjači radi i do pedesetak osoba.

U firmi Agro Milovanović očekuju da će spremno dočekati ovu otkupnu sezonu, odnosno da će hladnjača biti izgrađena već sredinom juna.

Otkupna cena kupina tokom jučerašnjeg dana pala je na 30 diinra po kilogramu što je neprihvtljivo, kažu iz Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije. Gnevni zbog ovakvog ponašanja hladnjačara pozvali su sve proizvođače kupina da stanu sa branjem a državu da hitno reaguje i spreči monopol i krađu poljoprivrednika. Ukoliko se u narednih sedam dana ne nađe rešenje, proizvođači će blokirati saobraćajnice i preduzeti radikalne mere kako bi se izborili za pristojnu cenu ovog voća.

-Prošlogodišnja kupina izvozila se po ceni od 190 do 250 dinara. Pre mesec dana kada je počeo otkup u Valjevu plaćali su je 80 dinara, sorta čačanka a 100 loh nes. Onda su polako krenuli da obaraju cenu na 60 dinara i od juče plaćaju 30, što je katastrofa. Pitam se da li je ralno da kilogram paradajza košta kao pet kilograma kupina. Da li ti isti hladnjačari plaćaju porez na ekstra dobit i koliko su napunili državnu kasu? Hoće li već jednom država da stane na put kartelu hladnjačara?-pita se Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije.

On takođe navodi da osim hladnjače ’’Stanić’’ niko nije ispoštovao dogovor oko otkupne cene malina pa se se ona i dalje plaća 140 umesto 160 dinara.

-Ljudi više neće da trpe da se nego bogati na njihovoj muci i znoju. Očekuju da država reaguje i spreči dogovore i monopolističko ponašanje hladnjačara, inače će izaći na ulice.-rekao je Radović.

Prošlo je nedelju dana od sastanka u Beogradu nakon koga su malinari očekivali porast otkupne cene ovogodišnjeg roda, ali pomaka za sada nema. Akontna cena je u proseku 135 dinara, stiže ‘’polka’’ za koju se trenutno plaća 100 dinara dok je kilogram kupina od 30 do 45 dinara.

Nezadovoljstvo proizvođača je ogromno a o daljim koracima odlučivaće nakon sastanka Asocijacije malinara Srbije koji je zakazan za sredu, kaže predsedavajući Asocijacije, Dobrivoje Radović . On dodaje da će pratiti situaciju u naredna tri do četiri dana pa ukoliko ne bude povećanja akontne cene, zasedaće Upravni odbor i dogovoriti naredne poteze koji ne isključuju radikalne mere, gde se pre svega misli na blokadu hladnjača.
Podsećamo, minister poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je nedavno da cenu maline određuje tržište i oko toga ne može biti velikog dogovaranja, ali će malinari biti redovno izveštavani po kojoj ceni se njihovi proizvodi izvoze u inostranstvo.

• Mi kao ministarstvo obezbedićemo transparentnost da malinari budu upoznati po kojoj ceni se njihove maline prodaju u inostranstvu. Sve to je vidljivo na graničnom prelazu. Postoji veliko nepoverenje hladnjačara i malinara – rekao je Nedimović za RTS.

On je naveo da je potražnja sa zapadnog tržišta za malinama manja, ali da je od početka otkupne sezone bilo pomaka, te se od 110 dinara na početku sezone, malina na pojedinim mestima u Srbiji sada otkupljuje po 165 do 170 dinara, ali da ima mesta gde je otkupna cena 135 do 140 dinara.

• Naše tržište je Nemačka, Francuska, Holandija, Švajcarska. Tamo mi najveću količinu malina šaljemo. U ovom trenutku smanjen je broj upita od strane velikih trgovinskih lanaca, što ne znači da ih neće biti već danas – naglasio je ministar.
  Upitan zbog čega cena maline u Srbiji u maloprodajnim objektima iznosi i do 500 dinara, on je rekao da stvari treba ogoliti, da treba da se zna da 97 odsto maline koja se proizvede u Srbiji ide u izvoz, a svega tri odsto maline ide na srpsko tržište. Od toga Srbija svake godine ima 270 miliona evra. U našoj tradiciji do sada nije bilo toliko izražena potražnja. Moramo raditi da povećamo kapacitet konzumiranja. Imamo mnoge akcije koje se vode u okruženju. Recimo, BiH pokušava da poveća konzumiranje te robe, kako ne bi samo zavisili od stranog tržišta – zaključio je Nedimović.

Kako tvrde u Asocijaciji malinara Srbije obećenje koje su hladnjačari dali na sastanku sa ministrom poljoprivrede Branislavom  Nedimovićem da će akontna cena maline biti 160 dinara, nije ispunjeno. Stoga je Upravni odbor ove Asocijacije zatražio od predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da do nedelje nađe rešenje za nagomilane probleme malinara i proizvođača kupine u Srbiji, a ako se to ne desi, predstvnici malinara od ponedeljka počeće štrajk glađu u Beogradu, ispred zgrade Predsedništva Srbije.

• Mi od predsednika ne tražimo da nam država da pare za malinu, nikoga ne uslovljavamo, mi samo tražimo da se ispuni ono što nam je iz vlasti obećano – da cenu maline diktira tržište i tržišni principi a ne monopol i monopolisti. A znamo, na osnovu infomracija koje imamo da u svetu cena za crvenim zlatom raste. –  kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacijem malinara Srbije.

U petak će biti  nastavljena  ranije započeta  akcija prikupljanja potpisa nezadovoljnih malinara koji će biti redati  predsedniku Vučiću a ako ne bude rešenja, od ponedeljka počinju štrajk gladju.

• Na sastanku koji je održan u subotu, predstavnici hladnjačara izašli su sa predlogom da akontna otkupna cena bude 160 dinara po kilogramu, da će tu cenu primeniti najdalje za 48 sati. Evo, danas je sreda, osim hladnjače „Stanić“ u Arilju, koja je akontnu cenu podigla sa 143 na 153 dinara, druge hladnjače, 99 odsto njih, nisu ispoštovale obećanje – dodao je Radović.

Berba se polako privodu kraju a proizvođači, kako tvrde, neće imati dovoljno novca ni radnike da isplate na ovu cenu. Rod maline je usled vremenskih nepogoda gotovo prepolovljen pa je situacija, kaže Radović, više nego alarmantna.

Komisija za procenu štete u zasadima malina ali i drugog voća u ovom kraju, koju će činiti predstavnici lokalne samouprave-odeljenja za poljuprivredu, strčne službe iz Kraljeva i Institura za voćarstvo iz Čačka, krenuće na teren već u ponedeljak. Procena štete vršiće se na reprezentativnim uzorcima u Mesnim zajednicama, a pomoć koja će nakon toga uslediti biće raspoređena svim proizvođačima na području ivanjičke opštine.

• Ovo je bila najbolja varijanta kako bismo brzo i efikasno izvršili procenu štete. Na sastanku u Ministarstvu pojoprivrede naišli smo na razumevanje i želju da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima koji su pretrpeli štetu, ali se prvo mora izvršiti procena. Održali smo sastanak sa predstavnicima svih 17 Mesnih zajednica i dogovorili da nakon razgovora sa meštanima dostave uzorkovane parcele koje će komisija obići. Cilje je da sa manjeg reprezentativnog uzorka dođemo do što realnije procene štete na celokupnom području opštine. Trudićemo se da budemo prva opština koja će uraditi procenu štete kako  bi ministar Nedimović mogao što pre izveštaj da prezentuje Vladi sa zahtevom za odobravanje pomoći  proizvođačima iz Ivanjice, a nadam se i drugih krajeva koji  imaju slične ili site probleme.-rekao je pomoćnik predsednika opštine Ivanjica, Nenad Glavinić.

Lokalna samouprava uputila je zahtev stručnim službama u Kraljevu da nakon obilaska terena dostave predlog o vrsti pomoći kojom bi se prevazišle trenutne posledice i umanjile štete u budućem periodu.

• Na sastanku u Ministarstvu privrede prevashodno se vodio razgovor o pomoći malinarima i drugim voćarima u donaciji goriva, veštačkog đubriva i sredstava za zaštitu iz robnih rezervi,  uz naše insistiranje da se obezbede subvencije za nabavku zdravog sadnog materijala. Ideja je da poljoprivredni proizvođači oforme nove bezvirusne zasade i da zajedno sa stručnim licima iz Instituta za vočarstvo u Čačku razvijaju i unapredjuju proizvodnju.-kaže Glavinić.

Po njegovim rečima, na sastanku kome su osim predstavnika lokalne samouprave prisustvovali i  ljudi iz Asocijacije malinara Srbije, ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović, jasno je istakao da je u prva tri meseca ove godine izvezeno 25 380 tona malina. Zvanična izvozna cena u proseku je 2,33 eura za kilogram.

U ministarstvu poljoprivrede u Beogradu, danas je održan sastanak sa ministrom Branislavom Nedimovićem, kojem su pored 11 članova upravnog odbora asocijacije „Malinari Srbije’‘, inače inicijatora skupa, prisustvovali predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, njegov pomoćnik, Nenad Glavinić i predsednik SO Arilje, Dragiša Terzić. Konkretan povod za sastanak bile su vremenske neprilike u proteklom periodu koje su ugrozile proizvodnju i plasman maline i kupine u većem delu zemlje.

Učesnici sastanka razgovarali su o modalitetima za rešavanje nagomilanih problema u ovoj oblasti, a doneti su i određeni zaključci prema kojima bi situacija u proizvodnji ova dva važna voćarska proizvoda ubuduće bila mnogo transparentnija.

Branislav Nedimović

Naime, zaključeno je da će resorno ministarstvo u saradnji sa lokalnim samoupravama pokrenuti proces zaštite geografskog porekla za malinu i kupinu, što će rezultirati preciznim podacima o tome koliko se ovog voća i na kom području proizvodi. Nosilac projekta biće Ministarstvo poljoprivrede dok će lokalne samouprave sa voćarskim institutima obezbediti potrebnu logistiku.

Jedan od učesnika današnjeg sastanka, predsednik Asocijacije, Dobrivoje Radović, rekao je za InfoLIGU da je dogovoreno da u narednom periodu stručne komisije naprave procenu štete u malinjacima i kupinjacima, nastale kao posledica zimskog izmrzavanja zasada i aprilskog snega.

• „Prihvatili smo Nedimovićev predlog, i ovo je prvi put da se jedan ministar u zadnjih 10-15 godina ozbiljno uključi u problematiku proizvodnje maline i kupine. To je za svaku pohvalu i vrlo brzo očekujemo konkretne rezultate. Nedimović je rekao da bi, kada se budu znale razmere štete, resorno ministarstvo moglo reagovati preko Direkcije za robne rezerve, tako što bi se poljoprivrednicima pomoglo kroz nabavku repromaterijala (hemija,preparati,  djubrivo…) –kaže Radović.

Na sastanku je neizostavno bilo reči i o ceni ovog voća za 2017. godinu. Ministar Nedimović je obelodanio podatak da je tokom marta meseca  izvezeno 9.750 tona maline po prosečnoj ceni od 2,33 evra, te da zalihe iz prošle godine neće dočekati ovogodišnju kampanju berbe i otkupa.

O ceni otkupa ministarstvo poljoprivrede će razgovarati sa pet najvećih izvoznika, predstavnika carine i lokalnih institucija. Domaćin sastanka koji će biti održan u drugoj polovini maja u Ivanjici ili Arilju biće Asocijacija „Malinari Srbije“.

Radović kaže i da će se prema dogovoru sa ministrom Nedimovićem, u narednom periodu voditi i precizni podaci o tome koliko se maline i kupine, odakle i po kojoj ceni uveze u Srbiju. Biće poznati i podaci o ceni ovog voća na evropskom i svetskom tržištu.

• Ministar je obećao i da će ozbiljno preispitati mogućnost za proglašenje maline i kupine za strateške proizvode Srbije, te da će u saradnji sa lokalnim samoupravama u brdskoplaninskom području, kao što su Ivanjica, Arilje i druge opštine, pomoći u revitalizaciji atarskih puteva, učestvujući sa 50 odsto sredstava za nabavku kamenog agregata za nasipanje. – 

Na sastanku Asocijacije poljoprivrednih proizvođača “Malinari Srbije”, kome su u Ivanjici prisustvovali predstavnici 37 udruženja iz čitave zemlje, zaključeno je da akontna otkupna cena roda “crvenog zlata” u 2017. godini ne sme biti ispod 230 dinara.Kada je reč o kupini, stav proizvođača je da u zavisnosti od sorte i kvaliteta, cena se mora kretati od 0,9 – 1 evro po kilogramu.

Predsednik ove Asocijacije, Dobrivoje Radović, kaže da je prosečna izvozna cena griza uvek odgovarala kilogramu sveže maline u otkupu.

• „1,85 evra je trenutna izvozna cena griza i ispod toga ne sme biti akontna cena ovogodišnjeg roda. Zaključak je i da na nivou čitave Srbije, u narednih mesec dana, lokalne samouprave u kojima se proizvodi ovo jagodasto voće, budu medijatori sastanka izmedju poljoprivrednih proizvodjača i hladnjačara – izvoznika, gde će se otvoreno razgovarati o svim problemima otkupa i plasmana maline i kupine u našoj zemlji. Očekujemo da se i resorna ministarstva maksimalno uključe u rešenje problema”, rekao je Radović.

Predstavljajući problematiku proizvodnje sa kojojm se već godinama susreću zbog niske cene otkupa, zastarele mehanizacije, vremenskih prilika koje često negativno utiču na rod i kvalitet jagodastog voća, proizvođači su izrazili želju da mirnim putem, kroz dijalog dodju do zajedničkog interesa za sve subjekte u lancu proizvodnje i plasmana. U protivnom će kažu, morati da preduzmu radikalne mere.

• „Priča o hiperprodukciji maline u svetu je laž i podvala izvozničkog lobija i hladnjačara. Tokom 2002. godine, ne računajući Rusiju koja proizvodi najviše maline ali je ne izvozi, u svetu je proizvedeno oko 450.000 tona ovog vioća. I tada je nedostajalo 30 odsto da se podmiri tražnja na tržištu. Pre dve godine svetska proizvodnja je bila na nivou oko 350.000 tona. O kakvoj mi hiperprodukciji pričamo? Prošle godine je u Srbiji proizvedeno preko 30 odsto manje maline u odnosu na 2015. a ove će rod podbaciti za novih 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, jer je dosta sadnica izmrzlo. Dakle, nije problem u količini naše proizvedene maline, već u uvozu iz drugih zemalja koji je prošle godine premašio 20.000 tona. Ta malina stigla je u Srbiju iz Bosne i Hercegovine, Poljske, Kosova i drugih malinogorja. Onda su hladnjačari mešali „vilamet” i „polku”, pa je došlo do velikih problema na tržištu”, rekao je na skupu Dragiša Terzić, predsednik SO Arilje.

Predstavnici udruženja proizvođača, složili su se kroz diskusiju u oceni, da ako država ne pomogne u rešavanju problema proizvodnje i plasmana, srpski brend će biti uništen. Od državnih institucija će hitno zatražiti zabranu uvoza maline iz drugih zemalja, proglašenje maline i kupine strateškim proizvodima, te donošenje državne strategije i zakona koji će regulisati ovu oblast.

Tačna je konstatacija da se površine pod ovim voćem šire, ali je tačno i to da pada obim proizvodnje po jedinici površine, čulo se na skupu.

Proizvođači su zatražili i da nauka bude u službi proizvodnje, a ne žaštitnik hladnjačara.

Predstavnici ivanjičke lokalne samouprave pružili su punu podršku proizvođačima jagodastog voća u traženju što hitnijeg rešenja svih problema u proizvodnji i plasmanu malina. Najavljene su i subvencije Vlade i resornog ministarstva, o čemu će više reči biti sa ministrom Branislavom Nedimovićem koji u nedelju 12. marta dolazi u ovu opštinu.

Sastanku Asocijacije u Ivanjici, prisustvovali su predstavnici udruženja proizvođača iz Arilja, Požege, Čačka, Knjaževca, Bajine Bašte, Kosjerića, Negotina, Ražnja, Bojnika, Lebana, Leskovca, Užica i drugih gradova.

Oni su zamerili što ovom skupu nisu prisustvovali ministri poljoprivrede i trgovine, iako su uredno i na vreme bili pozvani.