Povodom početka sezone cvetanja malina i kupina, Društvo pčelara Ivanjica apeluje na sve vlasnike ovih kultura da blagovremeno završe tretmane zaštite bilja – pre nego što započne cvetanje.

Ukoliko tretiranje ipak mora da se obavi tokom cvetanja, neophodno je da se to čini isključivo u kasnim večernjim satima, kada pčele više nisu prisutne na cvetovima.

Takođe, važno je ukloniti sve cvetajuće korovske biljke između redova malina i kupina – košenjem ili okopavanjem – kako bi se izbeglo da pčele dolaze u kontakt sa hemikalijama. Prskanje tih površina takođe treba obavljati isključivo u večernjim satima.

Pčele imaju izuzetno značajnu ulogu u oprašivanju i direktno utiču na prinos i kvalitet voća – posebno kod malina i kupina. Sačuvajmo ih.

Društvo pčelara takođe obaveštava da su primili više prijava o napuštenim košnicama u prirodi, koje su ostale nakon uginuća pčela. Vlasnici su dužni da takve košnice što pre uklone, jer one predstavljaju potencijalni izvor zaraze i širenja bolesti među zdravim zajednicama.

Kada je 2005. godine ostala bez posla Brana Stojković iz Katića kod Ivanjice nije tražila ničiju pomoć, zasukala je rukave i evo skoro dve decenije zarađuje za život isključivo sa svojih deset prstiju. Ona svaki dan provodi u berbi šumskih plodova a van sezone sakuplja brezove grane za izradu metli.

Posao je naporan ali i lep jer je priroda sa kojom se Brana svakodnevno ’’druži’’ fantastična. Zaradi taman toliko koliko je potrebno za život.

Poruka ove vredne žene usko je vezana sa narodnom poslovicom koja govori da je rad stvorio čoveka.

Ivanjica-Visoke dnevne temperature za ovo doba godine zbunile su čak i vesnike proleća, pa su visibabe  i kaćuni procvetali već u februaru. Klimatske promene loše će se odraziti i u poljoprivredi  jer tople zime, sa veoma malo padavina,  nepovoljno utiču na voćke. Kako kažu stručnjaci kajsija, jabuka i šljiva su veoma ranjive  dok je malina otpornija. U nekih delovima zemlje već su počeli da se formiraju pupoljci na voćkama pa ako ih iznenadi mraz, rod voća i ove godine bi mogao biti prepolovljen. Voćari, iza kojih je već ostala jedna teška godina, strahuju da im vremenske prilike i ovaj put  neće biti saveznik.

U nekim delovima zemlje već su počeli da se formiraju pupoljci na voćkama, pa ukoliko ih iznenadi mraz rod voća bi i ove godine mogao biti prepolovljen.

Kada je reč o voću u Srbiji, ove godine svi su u problemu, proizvođači, otkupljivači, krajnji kupci.Cene u maloprodaji malina, kupina, borovnica su paprene, dok sa druge strane proizvođači tvrde da je u otkupu katastrofalno niska cena, do te mere ponižavajuća da su mnogi malinjake i kupanjake ostavili neobrane. Sa druge strane, otkupljivači kažu da nemaju računicu ponuditi više. Inače trenutno se kupina otkpljuje za 85 do 90 dinara a malina je proseku bila nešto iznad dvesta dinara. Prošle godine plaćalo se više nego duplo.

Kao da loša cena nije bila dovoljna muka za proizvođače , dodatno ih je dotuklo nevreme. Pojedini zasadi voća potpuno su uništeni.

Činjenica je da će oni sa malo tanjim novčanicima ostati željni voća ove godine, a proizvođačima koji gotovo da ništa niosu zaradi dolazi duga i teška zima.

Arilje još uvek sanira posledice jakog nevremena koje je zahvatilo deo ove opštine pre dva dana. Na teritoriji mesnih zajednica Vigošte, Bogojevići, Stupčevići, Latvica i Radobuđa, jak grad padao je oko 30 minuta i uništio prvenstveno maline ali i kupine, borovnice, jabuke, trešnje i drugo voće. Predsednik opštine, Predrag Maslar, kaže da su protivgradni strelci reagovali brzo ali bez obzira na njihovu efikasnost, šteta na zasadima je od 30 do 50 odsto.

Ariljci su poznati po uzgoju malina a posledice ovog nevremena ozbiljno će ih ekonomski uzdrmati.

Kupinari ove godine očekuju dobru cenu a ako je suditi prema trenutnim najavama za kilogram ovog voća plaćaće se od 100 do 150 dinara.

Prethodnih godina proizvođači nisu , uz ponuđenu cenu koja se kretala od 30 do 50 dinara, ni troškove da pokriju pa su mnogi odustajali od branja.

Prošle godine jedino kupine koje su plasirane kao konzumne dostizale su cenu od 150 dinara. Sada proizvođači očekuju da im se toliko ponudi u otkupu na veliko, jer kako kažu, jedino tako mogu nešto zaraditi.

Prinos u zasadima kupina daleko je veći od malina a ulaganja je manje. Ukoliko se kupinjaci dobro obrađuju može se dostići prinos od 15 do 20 tona po hektaru. Na cenu oko jednog evra proizvođači će moći da ostvare lepu zaradu i obnove kupinjake koje su prethodnih godina zapustili.

Dobru cenu očekuju i za borovnice čija je berba počela.

Maline, borovnice i kupine nakon dužeg vremena dostigle su dobru cenu a proizvođači imaju samo jednu želju, da tako bude i naredne godine.

Posle svih nedaća koje su je snašle ove godine, malina bije još jednu bitku. Neobično snažan i topao vetar koji je duvao na području zapadne Srbije, dodatno je oštetio ovu biljku, sparušivši ionako oskudnu količinu zelene mase, pa proizvođači strahuju da je ovo bio završni udarac prirode.

Pored velikog i dugotrajnog zimskog mraza, kasnog prolećnog snega i niskih temperatura i grada u pojedinim mestima, na momente olujni topao vetar za jedan dan uspeo je da isuši zemljišta na kojima se nalaze zasadi ove voćke i vlagu spusti na rizičan minimum. Najniža cena otkupa u poslednje tri decenije, kruna je veoma loše godine koja se dugo ne pamti, kažu malinari.

Kolika su oštećenja znaće se za koji dan, a jedini spas bi mogla doneti kiša i osetno temperaturno osveženje koje se najavljuje za vikend. U suprotnom preživeće oni malinjaci koji se mogu zalivati, a takvih i nema mnogo.

Dok desetkovana malina podgreva ionako visoke temperature poslednjih dana, kupinu gotovo niko i ne pominje. Nema čak ni nezvaničnih informacija o tome kolika bi mogla biti otkupna cena po kilogramu. U mnogim područjima je u fazi precvetavanja, pa se na osnovu viđenog pretpostavlja da će rod i kod ove sorte jagodastog voća podbaciti u odnosu na prošlu sezonu.

Obzirom da je njena cena u otkupu prošle godine bila veoma niska, od 20 do 40 dinara za kilogram, proizvođači očekuju skok, ali poučeni problemima sa malinom ništa ih više ne bi moglo iznenaditi. Ako je verovati praksi poslednjih više sezona, iza niske cene otkupa jedne godine, sledeće sledi značajniji porast.

Da li će tako biti ostaje da se vidi, kad krene kampanja otkupa, koja se u nižim predelima očekuje u narednih dvadesetak dana.