Ni manjeg sela, ni više dece. U Mirosaljcima, malom  zaseoku  u Arilju, samo dve porodice broje  sedamnaestoro mališana, a najzanimljiviju priču krije desetočlana familija  Kuzmanović.Kad je pre 19 godina kao nadničar stigla u ovo selo da bere maline Slavica nije ni sanjala da će tu ostati zauvek, roditi osmoro dece koje i danas izdržava isključivo zahvaljući “crvenom zlatu“. Zbog ove priče  malina će dobiti status,ne samo strateškog  proizvoda Srbije, već  i voća ljubavi.

Trbuhom za kruhom mlada Bosanka iz mesta Rudno, obrela se u domaćinstvu Milije Kuzmanovića kako bi za dnevnicu brala maline. Lepa, vredna i nadasve vesela devojka odmah je zapala za oko Miliji, a ljubav se rodila ubrzo, zrela i zdrava kao polje crvenih malina u kome su se upoznali.

–Došla sam na par dana i ostala zauvek. Moje najveće blago su deca. Imamo ih osmoro i srce mi je ispunjeno svakog trena jer sam dosanjala  san da mi kuća bude puna dečijeg smeha. Nije lako, treba obezbediti da osmoro dece odrasta u pristojnim uslovima. Suprug i ja ne radimo, živimo od poljoprivrede, a dečiji dodatak sam ostvarila samo za četvoro dece. Kažu zakon ne priznaje više?! Znači Srbiji ne treba više od četvoro dece u porodici. Dosta je?! E ja po tom pitanju ne poštujem zakon i srećna sam zbog toga, boriću se za svoju decu i sigurna sam da ćemo ih suprug i ja izvesti na pravi put. –priča majka Slavica.

Kaže da nikoga nije molila za pomoć, niti će, ali je iskreno boli što su tek retki prepoznali potrebu da se deca radjaju i domovi budu ispunjeni veselom  grajom.  Genarlno ovo društvo nema sluha za višečlane porodice.

Možda sistem ne prepoznaje prave vrednosti ali svako ko uđe u dom Kuzmanovića i vidi osmoro veselih, nevinih dečijih osmeha, zna da oni vrede više nego gomila blaga.

–Beremo naše maline, uzeli smo pod zakup još jednu njivu. Nama su maline i finansijski i emotivno najznačajnije u životu.-šali se otac Milija.

Iako ih je previše na veoma skučenom prostoru, u skromnim životnim uslovima odrasta osam Kuzmanovića: Nikola (4), Jelena(6), Djurdjina(8), Dragica (9), Dejan (11), Djordje (14), Milan (16) i Milica(17). Džepovi im nikada nisu prazni jer im je srce puno. Kažu i veruju da ljubav može pobediti svako zlo i nemaštinu, pa je neguju brižljivo i u najtežim trenucima.

Devojčice na tatu, dečaci mamini

Da ravnoteža vlada domom Kuzmanovića  simbolično je prikazano i kroz raspodelu, četiri dečaka, četiri devojčice. zanimljivo je da čerke imaju plave oči na tatu, dok su svi dečaci nasledili mamine crne.

Pokosile ih boginje

Majka Slavica priča kako je dovoljno da se jedno dete razboli a onda krene redom, kao u vrtiću. Nedavno je jedna od devojčica dobila boginje, a onda su svi “pošareneli“.

-Sećam se kada smo došli u Dom zdravlja sestra nas pita: Kuzmanovići je li ostao neko od vas kući?

I Deda Mraz radi po zakonu?

Iako su neke porodice sa više dece dobijali od lokalne samouprave i drugih organizacija novogodišnje paketiće i darove, Kuzmanovićima Deda Mraz nije pokucao na vrata. Pitaju se da li i on radi po zakonu i smatra da ih je previše na spisku.