Minule 2022.  godine obeleženo je 110 godina organizovanog sporta u Ivanjici. Te godine osnovano je  Đačko sportsko društvo koje je u svom sastavu imalo fudbalsku i gimnastičku sekciju. Godine su prolazile i Ivanjica je dobijala  sve više sportskih kolektiva. Brojni su sportisti koji su svojim rezultatima proneli slavu Ivanjice ali i Srbije. San svakog od njih bio je da obuče dres sa državnim grbom i nastupi na najvećim sportskim smotrama. Ipak dva  imena dostigla su najviše domete kada je sport u pitanju. Reč je o legendarnom fudbaleru Petru Krivokući i atletičarki, Ani Subotić.

Još kao golobradi dečak Krivokuća je iskazivao veliki talenat za fudbal. U detinjstvu lopta mu je bila najomiljenija igračka pa je Petar po ceo dan provodio na fudbalskom igralištu. Sa samo petnaest godina zaigrao je za prvi tim Javora. Brzo se pročula vest da u Javoru ima ’’čudo od fudbalskog talenta’’ pa je Petar ubrzo postao član Slobode iz Užica. Dalje sledi blistava karijera u Crvenoj Zvezdi i reprezentaciji Jugoslavije. Za mnoge to bi bio vrhunac karijere ali je Petar težio nečemu još vrednijem. Vrhunac karije svakako je nastup za tim Sveta u utakmici protiv Brazila na oproštaju slavnog  Pelea od fudbala. Naći se među najboljim fudbalerima sveta san je svakog igrača a taj san ostvario je Ivanjičanin, Petar Krivokuća. Nastup u ekipi sveta ostao je nedostižan čak i za mnoge poznate, svetske fudbalske zvezde.

Petar je već godinama fudbalski penzioner. Živi u rodnoj Ivanjici koja je imala čast da iznedri fudbalsku legendu i jenog od najboljih bekova sveta.

Još jedan sportista zaslužuje da bude zlatnim slovima upisan u anale ivanjičkog sporta. Reč je o atletičarki Ani Subotić koja je kao član AK ’’Javor’’ nastupala na Olimpijskim igrama u Londonu. Dileme nema da su Olimpijske igre najznačajniji sportski događaj u svetu i da je vraški teško izboriti vizu za ovo prestižno takmičenje. Ana je u Roterdamu uspela da ispuni olimpijsku normu i vizira pasoš za London. Iz malog mesta i malog kluba stići na Olimpijadu podvig je za divljenje.

Petar u timu sveta, Ana na Olimpijadi, svakako su na  ponos ivanjičkom sportu.

Autor teksta: Raško Nešovanović

Od svog osnivanja Ivanjica nikada nije oskudevala u česmama sa izvorskom vodom. Posle Drugog svetskog rata na desetine se nalazilo uz obalu Moravice, a Ivanjičani su se uglavnom tada  snabdevali čistom izvorskom vodom sa česama.

Na ulazu u ovu varoš bila je Ciganska česma koje nažalost više nema. Kod ‘’visaćeg mosta’’ nalazile su dve, na levoj i desnoj obali reke Moravice. Rekonstrukcijom mosta jedna od njih je zatrpana. Dalje, u gornjem toku Moravice ređale su se česme:  Sofijina voda, Vrelo, Kapavac, Zefina voda, česma u Šljivaku. Sa desne strane Moravice, na ulazu u ulicu Dragice Parezanović je česma koju je otac poznatog popa Sveta Popovića pokonio narodu. To je jedna od uređenijih česama u gradu. Treba pomenuti i Purića česmu sa koje se čitavo naselje godinama snabdevalo vodom. Nažalost, ona je potpuno zarasla u korov i ako nosi spomen ploču slavnog junaka Purića. Gotovo sve česme na području Ivanjice su zaboravljene, većina je u veoma lošem stanju, neke su i presušile. Nakon mnogo godina u punoj uoptrebi opet su bile letos  kada je čitava varoš ostala bez vode.

Svaka od pomenutih česama ima svoju priču. Ipak posebna legenda vezana je za  Kapavac i Zefinu česma. Tu na Kapavcu bilo je i izidano korito gde su žene prale veš a vodom se snabdevala čitava Gornja mala. Nažalost danas je Kapavac presušio ali ostaju sećanja na bezbroj dogodovština pokraj ove česme. Posebno je zanimljiva priča o Zefini vodi. Nalazi se pored same hidrocentrale  i za nju su vezane dve legende. Prva se odnosi na to kako je dobila ime. Naime, izvesna devojka po imenu Zefa tu je danima čekala da joj se momak vrati iz rata, zaspala je čekajući i više se nije probudila. Meštani su po njoj nazvali česmu.

Druga priča vezana za ovu česmu je veselija. Naime, godinama se tvrdilo da svako ko poseti Ivanjicu i pije vodu sa  Zefine česme ostaje da živi u ovom gradu. Ovu legendu posebno su koristili momci iz Ivanjice dovodeći devojke sa strane da se napiju ‘’čarobne vode’’. Ima slučajeva da su nakon toga sklopljeni i neki brakovi.

Možda bi ovim spomenicima prirode trebalo posvetiti više pažnje jer su, što se letos i pokazalo, veoma važne za stanovnike Ivanjice.

autor: Raško Nešovanović