Jedan od naših najboljih stručnjaka u oblasti malinarstva, dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo, boravio je ovog vikenda u Sirinićkoj župi, u opštini Štrpci. To je samo jedna poseta u nizu od 2008. godine, kada je Institut za voćarstvo započeo program „Razvoj malinarstva na području opštine Štrpci“ uz finansijsku podršku tadašnjeg Ministarstva za Kosovo i Metohiju i firme Metohija.

Čačanski Institut za voćarstvo je tokom 2008. i 2009. godine obezbedio 80.000 sertifikovanih sadnica maline žiteljima opštine Štrpci, a najkvalitetnijim sadnicama zasađeno je preko osam hektara zemlje u Sirinićkoj župi, gde su ostvareni rekordni prinosi po hektaru.

Autor i rukovodilac projekta bio je Aleksandar Leposavić, koji podseća  da je programom bilo predviđeno obezbeđenje kvalitetnog sadnog materijala sorti vilamet i miker, ali i stalna stručna pomoć koja traje sve do danas.

Naši stručnjaci odradili su dobar posao pa je u projekat na teritoriji opštine Štrpce bilo uključeno oko 800 porodica. Nažalost, sada se taj broj porodica smanjio kao i površine pod malinom jer je veliki odliv ljudi iz Štrpca, posebno poslednjie 2-.3 godine od kada su Srbi ostali bez svojih institucija na KiM.

– Malinajci su u dobrom stanju posle duge zime, u odličnoj su kondiciji i očekuju izvrstan rod i kvalitet, a nadaju se dobroj ceni. Projekat je krenuo 2008. godine i ove godine obeležavamo punoletstvo. Oni koji su bili medju prvima i dan danas su aktivni i medju najvećim su proizvođačima maline, ne samo kod nas već i u svetu – kaže dr Aleksandar Leposavić.

Na teritoriji opštine Štrpce danas živi tek oko 8.000 Srba i 3.000 Albanaca.

Izvor: Ozonpress

Ivanjica – Radovi u malinjacima širom Srbije uveliko su u toku. Većina zasada je već povezana, obavljeno je đubrenje, a proizvođači su primenili i prva zaštitna sredstva. Na pojedinim stabljikama pojavljuju se pupoljci, što ukazuje da sezona ulazi u važnu fazu razvoja.

Ipak, vremenske prilike ponovo unose neizvesnost među malinare. Meteorolozi za naredne dane najavljuju nagli pad temperature, pa čak i sneg, što bi moglo da ugrozi mlade izdanke i početak vegetacije. Proizvođači ističu da je teško proceniti šta je pogubnije za rod – suša ili mraz i sneg – jer ni jedno ni drugo ne donosi ništa dobro za ovo osetljivo voće.

Podsetimo, nepovoljne vremenske prilike prošle godine već su značajno pogodile proizvodnju maline u Srbiji. Procene govore da je gotovo polovina roda bila izgubljena upravo zbog vremenskih ekstrema. Zbog toga malinari sa posebnom pažnjom prate prognozu i nadaju se stabilnijem vremenu u narednom periodu, jer od vremenskih uslova u velikoj meri zavisi i ovogodišnji prinos takozvanog „crvenog zlata“.

Prolećni mrazevi i leto bez kiše. Recept za katastrofu u malinjacima zapadne Srbije. U ivanjičkom, ariljskom i raškom kraju rod maline je ove godine prepolovljen. Mraz je uzeo dobar deo roda u aprilu a sada sunce sprži ono što je preostalo. Malina je sitna i teško se bere.

Pored vremenskih neprilika malinare dodatno zabrinjava i neizvesnost cene koja se kretala oko 400 dinara a sada, kažu, neki ’’crveno zlato’’ otkupljuju i po 600 dinara,  jer ga nema.

Zbog nagomilanih problema u proizvodnji jagodastog voća Udruženje poljoprivrednih proizvođača ’’Zemlja domaćina’’ iz Ivanjice uputilo je otvoreno pismo ministru poljoprivrede, Draganu Glamočiću.

Malina koja se smatra crvenim zlatom zapadne Srbije godinama je važan izvor prihoda za hiljade domaćinstava. Međutim sve češće klimatske promene, neizvesno tržište i neusklađena otkupna politika, stavljaju ovu kulturu i njene proizvođače pred ozbiljan izazov.

Povodom početka sezone cvetanja malina i kupina, Društvo pčelara Ivanjica apeluje na sve vlasnike ovih kultura da blagovremeno završe tretmane zaštite bilja – pre nego što započne cvetanje.

Ukoliko tretiranje ipak mora da se obavi tokom cvetanja, neophodno je da se to čini isključivo u kasnim večernjim satima, kada pčele više nisu prisutne na cvetovima.

Takođe, važno je ukloniti sve cvetajuće korovske biljke između redova malina i kupina – košenjem ili okopavanjem – kako bi se izbeglo da pčele dolaze u kontakt sa hemikalijama. Prskanje tih površina takođe treba obavljati isključivo u večernjim satima.

Pčele imaju izuzetno značajnu ulogu u oprašivanju i direktno utiču na prinos i kvalitet voća – posebno kod malina i kupina. Sačuvajmo ih.

Društvo pčelara takođe obaveštava da su primili više prijava o napuštenim košnicama u prirodi, koje su ostale nakon uginuća pčela. Vlasnici su dužni da takve košnice što pre uklone, jer one predstavljaju potencijalni izvor zaraze i širenja bolesti među zdravim zajednicama.

Nova sezona malina je počela, ali su i dalje prisutni stari problemi – neizvesna otkupna cena i kašnjenje isplata iz prethodne godine. Dok su neki malinari odlučili da poseku svoje zasade, izgubivši nadu u isplativost proizvodnje, drugi su zasukali rukave i nastavili s radom, nadajući se da će ova godina doneti bolje uslove.

Najveći teret snose veliki proizvođači, koji ne samo da ulažu u proizvodnju već moraju i da plaćaju radnike i obezbede im smeštaj i hranu. Kako ističu, zbog prošlogodišnje cene i neisplaćenog roda, mnogi su u velikom minusu. S druge strane, oni koji sami obrađuju i beru maline mogu tek skromno da zarade, ali su i dalje motivisani da održe proizvodnju.

Očekivanja malinara su jasna – nadaju se da će ovogodišnja otkupna cena iznositi najmanje 400 dinara po kilogramu, što bi im omogućilo da pokriju troškove i nastave s proizvodnjom. Međutim, dok se konkretni dogovori o otkupu ne postignu, neizvesnost ostaje glavna prepreka u ovom poslu.

Odbor za poljoprivredu uvažo je predloge Milovana Jakovljrvićai  koji će pomoći da se reše nagomilani problemi u srpskom malinarstvu.

Nakon duže rasprave, članovi Odbora usvojili su zaključak o stvaranju ambijenta za sigurniju proizvodnju i skladište jagodičastog i bobičastog voća:

1) Odbor preporučuje da iz budžeta za poljoprivredu za sezonske tržišne intervencije treba izdvojiti sredstva kojima bi se podržala proizvodnja i skladištenje voća kada dođe do poremećaja na tržištu i preniskih cena, čime bi se očuvala dohodovna sigurnost gazdinstava;

2)obezbediti rashladne kapacitete koji bi se pretvorili u neku vrstu javnih skladišta, gde bi proizvođači koji nisu zadovoljni cenom u sezoni otkupa mogli skladištiti voće i čuvati do boljih tržišnih uslova, a pri tome država i proizvođači da podele troškove čuvanja solidarno;

3) obezbediti sredstva za subvencionisanje povoljnih kredita u proizvodnji voća.

Na tribini koja je održana u Ivanjici, dr Aleksandar Leposajić, član Međunarodne organizacije proizvođača malina, govorio je o trenutnim izazovima u srpskom malinarstvu. On je istakao problem manje količine malina na svetskom nivou, kao dobar strart za Srbiju u narednom periodu. Leposajić je naglasio da bi ključ za opstanak srpskog malinarstva mogao biti kvalitet proizvoda, a ne količina. Upozorio je da hiperprodukcija može dovesti do smanjenja cene, te da je nužno da se fokusiramo na kvalitet, koji bi omogućio konkurentnost na svetskom tržištu.

Milovan Jakovljević, odbornik u Skupštini opštine Ivanjica, takođe je izneo konkretne predloge za rešavanje trenutnih problema. On je pozvao državu da izvrši doplatu od 50 dinara po kilogramu maline za prošlu godinu, kako bi pomogla proizvođačima koji su suočeni sa problemima niske otkupne cene. Jakovljević je ukazao na potrebu dugoročnog rešenja, koje bi trebalo da uključuje sistemsku podršku malinarima.

Dragan Stojković, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu, istakao je važnost ulaganja u infrastrukturu koja bi omogućila bolju organizaciju i tržišnu stabilnost.

Zaključak tribine bio je da je za očuvanje srpskog malinarstva potrebno da se poveća saradnja između državnih institucija, proizvođača i stručnjaka, te da se zajednički radi na izgradnji održivog modela koji će se bazirati na kvalitetu i dugoročnoj stabilnosti sektora.

Poštovani proizvođači malina,

u subotu 4.januara 2025. godine sa početkom u 13 časova u Plavoj sali Doma kulture u Ivanjici održaće se stručna tribina pod nazivom:“Problemi u srpskom malinarstvu i potencijalna rešenja“.

Na tribini će govoriti dr Aleksandar Leposavić ispred Međunarodne organizacije proizvođača malina i Milovan Jakovljević proizvođač malina i odbornik u Skupštini opštine Ivanjica.

Na tribinu su dobrodošli svi bez stranačkih obeležja.

Predstavnici udruženja Vilamet sastali su se sa predsednikom opštine Arilje u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja kada je cena maline u pitanju.  Prvi korak ka tome jeste okupljanje svih hladnjačara i razgovor o mogućoj doplati.

Ono što je možda i bitnije jeste unapred utvrditi cenu roda za sledeću godinu kako bi proizvođači mogli da se kalkulišu i opredele da li ulaze u proizvodnju ili ne.

Malina već decenijama predstavlja značajan izvor prihoda u opštini Arilje, stoga je od velikog značaja naći zajedničko rešenje koji bi održavalo proizvodnju i ne bi išlo na štetu ni proizvođačima ni otkupljivačima.

Izvor/ Lokal Info

Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević rekao da je to udruženje tražilo od Ministarstva poljoprivrede, da što je pre moguće organizuje sastanak sa otkupljivačima, vlasnicima hladnjača.

Cilj je da se razmotri mogućnost da se doplati otkupna cena za ovogodišnji rod koji je predat po akontnoj  ceni od 250 dinara po kilogramu.

Pilčević je za Betu rekao da datum sastanka zavisi toga da li će Ministarstvo uspeti da okupi bar najveće otkupljivače.

Razlog za doplatu je to što se malinama među hladnjačama trguje po ceni od 380 do 400 dinara za kilogram.

On je rekao da ima proizvođača koji još nisu uspeli da naplate predati rod iz ove godine, a na jugu Srbije i iz 2023. godine.

Udruženje malinara ’’Vilamet’’ iz Arilja saopštava da na osnovu do sada održanih sastanaka na nivou Ministarstva poljoprivrede, otkupljivača i udruženja nije napravljen mnogo veći pomak osim što otkupljivači odlagajući sa sastanka na sastanak žele da i dalje prolongiraju i  odugovlače u iznošenju povećanja cene za rod 2024.godine.

-Ovim putem pozivamo sve otkupljivače koji učestvuju u otkupu i formiranju cena da sagledaju ozbiljnost u kakvom se stanju nalazi proizvodnja srpske maline i da samim tim dodje do usaglašavanja cena na istom nivou u celoj Srbiji, da se izjednači cena u svim krajevima a samim tim dodje i do povećanja cene. Ariljski otkupljivači su izašli sa otkupnim cenama od 250 do 260 dinara ali dobar deo drugih otkupljivača ih ne prati,već je cena u pojedinim mestima Srbije 220,230 dinara.

c

Na sledećem sastanku očekujemo da dodje do povećanja cene 300 dinara za kilogram koju smo zahtevali a da po potpisivanju ugovora otkupljivača i stranih kupaca dodje do još većeg uvećanja i preko 300 dinara.

Ono sto je razočaravajuće je da su otkupljivači doprineli, sa niskim otkupnim cenama u 2023. i 2024.godine,  da proizvodnja u Srbiji se polako gasi i da više kao zemlja nećemo biti lideri u proizvodnji malina, već postati jeftina radna snaga u sopstvenoj zemlji.

Udruženje malinara “Vilamet“  Arilje

Ivanjica / Arilje – Vremenske prilike, odnosno velike temperaturne oscilacije sve više utiču na prinos i kvalitet malina u Srbiji, koji su iz godine u godinu lošiji. Prema rečima višeg naučnog saradnika Instituta za voćarstvo Čačak, doktora Aleksandra Leposavića, prognoze su da će ove godine rod biti gotovo prepolovljen, pa će, po njegovoj proceni Srbija proizvesti od 25 do 30 hiljada tona.

Leposavić dodaje da hladnjačari treba da imaju razumevanja za ovakvu situaciju i plate malo više od dogovorene akontne cene koja je 250 dinara i prema rečima proizvođača ne pokriva ni troškove ulaganja.

Ove godine berba je krenula dosta ranije, a u finišu branja konačna cena još uvek se ne zna.