Ivanjica – Predstavnici manastira Tumane juče su bili u poseti ivanjičkoj opštini sa ciljem obnavljanja kuće Jakova Arsovića koja se nalazi nadomak Kušića. Kuća Svetog Jakova, srpskog prosvetitelja i svetitelja koji je rođen kao Radoje Arsović, a po obrazovanju doktor filosofije i prava,  nalazila na imanju Budimira Arsovića koji je zemlju zaveštao manastiru Tumane.

Nakon zvaničnog razgovora sa predsednikom Skupštine opštine Ivanjica, Dragovanom Milinkovićem i njegovim zamenikom, Vladimirom Bojanovićem, iguman manastira Tumane, otac Dimitrije, posetio je lokaciju gde će se izvoditi radovi na obnovi kuće Jakova Arsovića.

Ideja je da obnovljena kuća ponese autentičnost vremena u kom je živeo Sveti Jakov. On je po sopstvenom zaveštanju sahranjen u manastiru Tumane, mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine a deo moštiju biće prenesen u kapelu pokraj obnovljene kuće.

Sledi  formiranje odbora koji će organizovati sakupljanje priloga za obnovu kuće.

Ivanjička crkva organizuje pokloničko putovanje u manastir Tumane, 21. avgusta 2021. godine, na svenarodni crkveno-bogomoljački sabor, za praznik Svetog Zosima i Jakova povodom 75 godina od upokojenja Svetog Jakova.

Sve informacije na telefon 064/126 72 62 ili u crkvenoj prodavnici u dvorištu crkve.

Prepodobni Jakov (u svetu Radoje Arsović) rođen je 1894. godine u selu Kušići nadomak Ivanjice. Posle osnovnog obrazovanja, željan nauke i saznanja otisnuo se iz domovine u Francusku, gde je uspešno završio studije i stekao dva doktorata. Jedan iz oblasti filosofije na Sorboni u Parizu, a drugi iz oblasti prava u Mompeljeu. Radio je kao službenik u diplomatiji Kraljevine Jugoslavije u Francuskoj.

Odmarajući tridesetih godina XX veka u Vrnjačkoj Banji, našao se prilikom održavanja sabora bogomoljačkih bratstava Srbije. Zadivio se propovedima Sv. vladike Nikolaja i sveštenstva, a posebno besedom jednog prostog Srpskog seljaka. Dotakavši ga tom prilikom blagodat Božija, napustio je službu i svetovni život i došao je kod Sv. vladike Nikolaja sa molbom da bude iskušenik. Nakon dugog ispitivanja Vladika ga je primio.

Kao iskušenik prošao je sva monaška poslušanja. Kao jednom doktoru nauka nije mu padalo teško da riba toalete, čisti krompir i slično. Strogo se podvizavao, slabo se i oskudno hranio, neretko otpacima od trpeze. Imao je samo dva para iznošenih mantija. Nikada nije legao u postelju, već se molitveno odmarao. Odlikovao se neobičnim darom ćutljivosti. Pre Drugog svetskog rata, bio je urednik Hrišćanskog misionara, a pred sam rat i u toku njega, bio je vatreni propovednik vere, ukrašen ravnoapostolnom revnošću. Stekavši mnoge duhovne darove, bio je i prozorljiv. Predvideo je oba bombardovanja Beograda, bombardovanje manastira Žiče i mnogo toga još. U toku rata živeo je u manastiru Ljubostinji, gde je upamćen kao veliki podvižnik. Mučen od komunista, ispovednički se upokojio, nakon žestokog batinanja u selu Rabrovu, u februaru 1946. godine. Po sopstvenom zaveštanju sahranjen je u manastiru Tumanu. Mošti su mu otkrivene 21. oktobra 2014. godine.