Sve do pred kraj osamdesetih godina prošlog veka Ivanjica nije imala lokalne medije i sva zbivanja za našu opštinu pratili su čačanski i užički mediji. Dok je Ivanjica pripadala Užičkom regionu glavna lokalna glasila bila su užičke Vesti i radio Užice. Prelaskom opštine u Čačanski okrug glavna glasila su bili Čačanski glas i radio Čačak. Početkom osamdesetih godina stidljivo se pojavile i prve ivanjičke novine. Tadašnji Kulturni centar pokrenuo je list Moravičke novine. Ovaj pisani mediji izazvao je veliko interesovanje Ivanjičana ali na žalost svih izlaženje Moravičkih novina prestalo je posle pet izdanja. Nešto kasnije Omladinska zadruga u Ivanjici na čelu sa direktorom Milankom Markovićem pokrenula je Ivanjičke novine. Nažalost i ovaj poduhvat bio je kratkog veka. Nastupio je duži period bez lokalnih medija u Ivanjici da bi krajem osamdesetih Radojica Bekčić samoincijativno iz svoje kuće pustio televizijski program. Iako je sliku tog programa mogao da prati samo uži deo Ivanjice  televizija “Plava tačka“ bila je dosta gledana. Mogli su se tu videti  prilozi iz svakidašnjice grada ali i filmovi i muzički program. Ivanjičani su na ovoj televiziji mogli da prate snimke sa svadbi, ispraćaja u vojsku, rođendana …

Upravo taj Bekčićev poduhvat inicirao je Dom kulture da osnuje radio i televiziju. To su u neku ruku začeci lokalnog informisanja u opštini Ivanjica. Dosta profesionalno se radilo i građani su imali sve potrebne informacije iz prve ruke. Ivanjički radio je u to vreme prenosio uživo fudbalske utakmice Javora bilo da se igra u Ivanjici ili u gostima.

Nedugo zatim dvojica Čačana Zoran Petrović i Slavoljub Piper otvaraju u Ivanjici Kruna radio. Ubrzo  ovaj radio dobija novog vlasnika takođe Čačanina, Ljubišu Radovanovića. Hit ovog radija bili su pozdravi i želje. Do duboko u noć vrtele su se muzičke poruke i to je bilo izuzetno slušano. Konkurenciju Ivanjičkog radija i Kruna radija pojačalo je osnivanje radio Javora. Tako je jedno duže vreme Ivanjica imala tri radio stanice. Vremenom medijska slika u Ivanjici dopunjena je i otvaranjem televizije Golija, a nedugo zatim i televizije Ivanjica.

Na dobrobit Ivanjičana u medijsku mrežu uključio se i portal Info liga koji je dostupan i našim zemljacima koji žive daleko od rodnog mesta.

Autor teksta: Raško Nešovanović

Moravički okružni odbor Srpske radikalne stranke obaveštava javnost da će, počevši od danas, svake nedelje držati redovne konferencije za medije, na kojima će se prisutnim novinarima obraćati predsednici opštinskih odbora i stranački funkcioneri iz Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca i Lučana.

-Posebno želimo da se osvrnemo na rezultate izbora i naše aktivnosti u narednom periodu. Nakon održanih republičkih izbora čiji smo legitimitet javno i zakonski osporili i lokalnih, koji su održani u tri opštine u našem okrugu, imamo nameru da ostanemo dosledni našem programu i ideologiji i da se svim raspoloživim snagama borimo za interese građana. U opštinama Čačak i Gornji Milanovac, nažalost, nismo deo lokalnog parlamenta, ali ćemo pomno pratiti sve poteze vladajuće većine i ovim putem pozivamo sve građane koji imaju problema komunalne i infrastrukturne prirode da nam se obrate, kako bismo ih mi blagovremeno izneli u javnost i apelovali na vladajuće strukture da se oni reše. Posebno ćemo se fokusirati na analizu trošenja novca iz opštinskih budžeta, na rad javnih i javno-komunalnih preduzeća i probleme lokalne prirode. – istakao je Dane Aničić, predsednik Moravičkog okružnog odbora Srpske radikalne stranke.

-Moramo naglasiti da smo cenzus prešli u Ivanjici i da ćemo biti ne samo deo lokalnog parlamenta, već i opštinske vlasti. Namera nam je da radimo pošteno, radikalski i domaćinski, na korist svih građana Ivanjice. Posebno ćemo se pozabaviti lokalnom problematikom i dugogodišnjim problemima naših sugrađana.- istakao je Aničić.

Srpska radikalna stranka ovim putem obaveštava javnost da će se konferencije za medije naših opštinskih odbora u Moravičkom okružnom odboru održavati svake nedelje, a da je naredna planirana za 16. oktobar, u Gornjem Milanovcu.

Sedam gradova i opština zapadne Srbije pružili su podršku donošenju nove medijske strategije koja će za nekoliko sedmica biti završena, zatim upućena na javnu raspravu i pred Vladu Srbije.

U seriji panel diskusija koje je organizovalo Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) sa Sindikatom novinara Srbije (SINOS) i uz podršku Medijskog saveza koje su održane u Čačku, Ivanjici, Priboju, Prijepolju, Čajetini i Novoj Varoši čula su se mišljenja predstavnika osam lokalnih samouprava koje su podržale strategiju, koja bi trebalo da popravi katastofalno stanje u kojem su mediji. Zbog loše privatizacije i naglog izlaska države iz medija, građani su ostali bez osnovnog čak i servisnog informisanja.

Oni smatraju da su se sva dešavanja na medijskoj sceni u proteklih deset godina, preslikala na terenu i da je neophodno da se novom strategijom spreči ili zaustavili dalje propadanje i srozavanje medijske scene, jer su čitave opštine ostale bez ikakvih glasila.

Dijalog o izradi nove medijske strategije i svim važnim pitanjima poput Novosti,Politike i Tanjuga, opstanka lokalnih medija, transparetnosti kada je vlasništvo u pitanju govorili su profesor Stanko Crnobrnja i predstavnici lokalnih samouprava.
Član Radne grupe Ministrstva kulture, za izradu nove medijske strategije, profesor Stanko Crnobrnja ističe da je će do 31. decembra predlog nove medijske strategije biti obnarodovan.

,,Posle toga nastupa period javnih rasprava kada naš nacrt izađe u javnost i tada ćemo mi sagledati sve predloge i primedbe javnosti. Nakon toga ćemo predlog korigovati, i tek onda dati na usvajanje Vladi Republike Srbije što očekujemo negde krajem februara”, rekao je Crnobrnja.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je istakao da je izrada nove medijske strategije preko neophodna i da je veoma važno učešće svih relevantnih institucija.

„Ako ne mogu da se usaglase oni kojima su mediji posao, kako onda očekivati od nas koji nismo u toj sferi da donosimo tačne i precizne odluke. Samim tim daje se prostor za nezadovoljstvo a možda i za pogrešne poteze”, istako je Todorović.

Kada je reč o Tanjugu, Todorović je mišljenja da ova agencija treba da bude javni ustanova i da povlačenje države iz medija tog formata nije dobro.

,,U svakom slučaju treba se konsultovati i pronaći modalitet sa sličnim agencijama koje postoje u zemljama u okruženju, ali nikako ne sme doći do njegovog gašenja”, rekao je Todorović.

On je istakao da je interes da takva agencija postoji višestruk kako za one koji rade u Tanjugu, tako i za sve druge koji preuzimaju njihove vesti ili su im one inicijalna informacija za dalje bavljenje određenim temama.

Todorović je kazao da je lično, uvek imao razumevanje za različite novinarske ocene naše društvene stvarnosti i tog se stava ne odriče ni danas kada je na funkciji gradonačelnika.

“Želja mi je doduše da svako novinarsko slovo objavljeno iz Čačka bude na dobrobit našeg grada, ali shvatm da to nažalost nije uvek moguće”, rekao je prvi čovek grada Čačka.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović podsetio je da je u ovoj lokalnoj samoupravi postojala lokalna televizija koja je bila dovoljna da informiše sugrađane o najvažnijim događajima u opštini.

,,Pod firmom neke strategije nama su prvima uzeli dozvolu, a onda nije imalo šta ni da se proda. Uspeli smo da spasemo radnike koje smo pripojili Kulturnom centru ali sve to više nije ono što smo imali. Mi sada čekamo medije iz Užica i drugih krajeva da dođu, a onda i urednike da se smiluju i puste 30 sekundi od nečega što je za naše građane od velike važnosti”, kazao je Stamatović.

On dodaje da apsolutno podržava strategiju koja će zadržati nacionalne medije kao što su Tanjug, Novosti, Politika ali i koja će dati šansu opštinama da organizuju svoje lokalno informisanje koje je neophodno, a ukinuto na silu.
Zamenica predsednika opštine Gornji Milanovac Jadranka Dostanić rekla je da ova lokalna samouprava ima korektan odnos sa svim medijima koji rade na teritoriji ove opštine, a naravno i šire. Ona je u ime opštine pozdravila donošenje strategije koja bi unapredila rad lokalnih medija.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević smatra da bi lokalne samouprave trebalo da imaju medije pod svojom ingerencijom, kako bi se pratili svi projekti i manifestacije koje organizuju.
,,Naši sugrađani nekad nisu ni obavešteni o lokalnim temama, jer događaje prate medijske kuće iz drugih gradova. Ove godine smo izdvojili 3,5 miliona za informisanje, ali novac naših sugrađana, neke famozne komisije su dodelile projektima za prebrojavanje sova i slične teme koje nam u ovom trenutku nisu preko potrebne. Uvek ćemo biti za podsticaj lokalnog informisanja koje je potrebno zbog svakodnevnih dešavanja u našoj opštini, što velikim medijima nije zanimljivo, ali građanima opštine Nova Varoš jesu”, kazao je Vasiljević.

On je dodao da je opština podno Zlatara pre svega turističko mesto i da su im potrebni i nacionalni mediji koji su svojim trajanjem i radom zaslužili poštovanje, a među njima su svakako Večernje novosti, Politika i Tanjug.
Predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, istakao je da je ova lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unapređuje budući odnos, uz napomenu da jedino na čemu insistira jeste objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.

„Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice. Spremni smo i na eventualnu kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške. Takođe bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medijski zastupljeni“, rekao je Lazović.
Prema rečima zamenika predsednika opštine Arilje Branka Vukajlovića ove godine je za informisanje u toj opštini opredeljeno tri miliona dinara. Vukajlović kaže da se na konkurs javilo više medija iz regiona.

“Na teritoriji opštine Arilje postoji televizija koja radi već 20 godina i jedno vreme je bila javni servis, kao i radio koji su takođe učestvovali na konkursu ali im je ponuda bila skuplja. Ti mediji su ostali bez sredstava i ne znam do kada će izdržati da uopšte postoje, oni su praktično pred gašenjem”, istakao je Vukajlović i dodao da će bez pomoći lokalne samouprave teško opstati.

“Mišljenja sam da projektno finansiranje ovakvo kakvo je trenutno treba ukinuti, zna se šta je dužnost opštine, ali i medija koji treba da informišu građane svakodnevno o najvažnijim događajima kao i servisnim informacijama vezanim za tu lokalnu samoupravu.

Postavlja se pitanje koliko su u mogućnosti mediji iz drugih gradova da redovno ažuriraju i informišu Ariljce o njima važnim temama”, konstatuje zamenik predsednika opštine Arilje Vukajlović.
Prema rečima predsednika opštine Priboj, Lazara Rvovića manje sredine nemaju teoretske šanse da imaju nezavisno i kvalitetno novinarstvo i informisanje, ako nemaju pomoć lokalne samouprave.

,,Treba dozvoliti lokalnim samoupravma da formiraju svoj javni servis ili regionalni. Onda će imati svoj integritet, finansijsku nezavisnost, regularni način finansiranja, pristojne plate i naravno da se zna ko može da se bavi novinarstvom. Političari se tu mogu mešati samo da biraju direktora. Lokalni mediji su smatrali da će posle privatizacije biti nezavizniji, ali po meni oni su sad u mnogo zavisnijem položaju nego pre”, navodi Rvović.

Opozicija podržava strategiju

U ovom dijalogu osim predstavnika vlasti učestvovali su i predstavnici lokalne opozicije koji su takođe izneli svoje viđenje kada je nova medijska strategija u pitanju i osvrnuli se na rad lokalnih medija.
Odbornica SDP u Prijepolju Suanita Čelebić istakla je da je donošenje nove medijske strategije preko neophodno jer je informisanje svedeno na tabloidne natpise i rijaliti programe.

“Mediji ne služe samo za zabavu već bi prevashodno trebalo da informišu, ali i edukuju građane, to se takođe odnosi i na lokalne medije”, naglasila je ona i dodala da je objektivno informisanje prioritet.
NJen stranački kolega Izudin Šantić je kazao da nije zadovoljan trenutnim stanjem u lokalnim medijima, tvrdeći da u opštini Prijepolje vlada “medijski mrak”.

“Ako uzmemo za primer zvanični sajt opštine Prijepolje koji nije ažuriran nekoliko godina, to je dovoljan primer koliko je lokalna vlast zainteresovana za objektivno informisanje”, rekao je Šantić.

On dodaje da je zadatak kako vlasti tako i opozicije da omoguće objektivno informisanje građana i da svi oni koji pokušavaju da im to uskrate ili na bilo koji način ometaju novinare da rade svoj posao kako treba, budu sankcionisani.
Aleksandar Novaković, iz novovaroških Dveri smatra kao građanin da na televiziji kao najpopularnijem mediju danas nema realnosti i da se sem rijalitija i političkih monologa ne može ništa drugo gledati.

,,Stanje u medijima je porazno i država bi trebalo da se pozabavi iskorenjivanjem ovog problema kao i prethodnog pogubnog sistema po kojem su fukcionisali mediji”, kaže Novaković.
Sličnog mišljenja je bila i njegova koleginica iz čačanskih Dveri Milica Prokić koja smatra da je medijski mrak pogotovu na lokalnim nivoima izazvalo gašenje medija nasilnom privatizacijom i da se nada da lokalne sredine imaju svoje medije.

Šta kažu novinari lokalnih medija

Reč na tribinama uzeli su i novinari koji posebno ukazuju na težak materijalni položaj kolega tvrdeći da je to osnovni razlog neobjketivnog i neslobodnog informisanja.
Novinar Dragoljub Gagričić iz Nove Varoši navodi da se moraju održati lokalni medije koji su rasadnici kadrova i informacija.

,,Naši građani više znaju koliki je sneg na Grenlandu i jesu li gladni irvasi nego da li je raščišćen prevoj na Zlataru. Nama nedostaju servisne informacije, iz svakodnevnice i niza oblasti života. Ne znam zašto se Nova Varoš gura u subregion kome, istina, geofrafski pripada, a ne znamo šta se događa u opštinama na koje smo životno upućeni – u Ivanjici, Arilju, Čajetini? Zašto se odustalo od pre neku godinu dogovorenog otvaranja medijske radio i TV ustanove na Zlatiboru, koju bi tamošnja privreda pomagala da opstane, a mi iz malih opština na nju se „kačili“ i sarađivali , kazao je Gagričić.
Kolega Goran Reković iz Priboja zamerio je pojedinim kolegama zbog ravnodušnosti, odnosno nedovoljnog zalaganja da se neke stvari promene. On je istako da je od velike važnosti umrežavanje i stalna edukacija medijskih radnika na nivou lokalnih samouprava, ali i u regionu.

“LJudi koji se ostave sami na vetrometini bez posla, lako su potkupljivi i tu vidim i važnu ulogu sindikata, jer takvi novinari bez zaštite ne mogu objektivno informisati”, rekao je on.
Samir Aslani vlasnik portala Zlatibor. rs istakao je da je činjenica da lokalni mediji ne mogu da se finansiraju samo od marketinga i oni su u startu u problemu.

“Možda je najbolji put formiranje službi za informisanje u lokalnim samoupravama koje će se baviti servisnim informacijama, naš posao bi bio da objavimo vest takvu kakva jeste a ukoliko mislimo da ta informacija nije tačna onda je naš zadatak da se bavimo istraživačkim novinarstvom i dokažemo da nije istinita”, kazao je Aslani.

On je naglasio da su za građane u jednoj lokalnoj samoupravi informacije poput onih vezanih za ispravnost vode, čišćenja puteva i sličnih od velike važnosti i da se projektnim finansiranjem ta vrsta informacija ne finansira.

Prema njegovim rečima najbolje je privatizacija državnih medija kada se oni predaju zaposlenima.

“Ako imate medij kome država obezbeđuje sve finansije dovode se u neravnopravan položaj privatni mediji, nemam ništa protiv da država bude osnivač ali ne i finansijer”, kazao je on.
Duško Đukić vlasnik “Zlatiborskog radija 106” kaže da je u opštini Kosjerić postojao lokalni radio koji je zatvoren i da nije bilo čak ni pokušaja da bude privatizovan.

“Za njegov rad se svojevremeno odvajalo šest miliona dinara, sada tog novca za medije nema i ja sam kao mali emiter bio primoran da dođem u Čajetinu i konkurišem. Ovde već nekoliko godina dobijam sredstva i promenio sam naziv medija u Zlatiborski radio”, kazao je Đukić.

On je istakao opštinu Čajetina kao dobar primer lokalne samouprave kada su mediji u pitanju rekavši da su u ovoj lokalnoj samoupravi prepoznali da je informisanje potreba.

Kada je u pitanju nova medijska strategija Đukić dodaje da bi bilo neophodno da se donese zakonski okvir kojim bi se opštine i gradovi obavezali da iz lokalnog budžeta moraju da izdvoje za informisanje i da bi konkursi trebalo da budu raspisani na početku godine.
Predsednica sindikata novinara Srbije (SINOS), Dragana Čabarkapa složila se da položaj novinara u Srbiji nikada nije bio teži.

,,Male su plate, neredovne, smanjuju se po svim osnovama i sami medijski radnici postaju nesigurni. Očekivati od novinara koji ne zna da li će primiti platu i da li će uopšte sutra raditi, da se bavi profesionalno svojim poslom i da podmeće glavu, tamo gde neko ne sme ni ruku, od toga nema ništa”, kaže Čabarkapa.

Prema njenim rečima prvi preduslov profesionalnog novinarstva su pristojni uslovi rada.

,,Ono na čemu mi kao sindikat insistiramo je da se uspostavi socijalni dijalog između predstavnika zaposlenik i poslodavaca. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj to ne postoji. Naši poslodavci ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, a sa druge strane sami ne žele da se organizuju u poslodavačke organizacije”, navodi Čabarkapa.

Ona dodaje da oni koji danas pričaju o slobodi medija i koji su navodni borci, na svaki način opstruišu zahteve sindikata i cenzurišu ih.
Predsednik Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić izjavio je da se upravo na ovakvim tribinama bori protiv medijskog mraka u Srbiji a ne neformalnim grupama.

,,Ne treba da se briše Tanjug, da se pusti niz vodu Politika, koja je izlazila i za vreme okupacije ili da se rešimo Novosti, jer znamo svi ako se država povuče iz tih medija, istog dana je tamo stečajni upravnik i katanac na vratima.Srbiji su potrebni i Tanjug i Beta i Fonet”, naglasio je Nikolić.

On dodaje da ti zahtevi za njega nisu normali, i da država treba da ostane u tim mediji kao i da je potrebno da se nađe jedno racionalno rešenje na lokalnom nivou. Da građani Novog Pazara, Čačka, Priboja, Prijepolja,Užica,Niša,Kragujevca i cele Srbije moraju biti informisani kada su u pitanju lokalne teme, jer nema za sve mesta u nacionalnim medijima.

Osvrćući se na prethodnu medijsku strategiju koja je ostavila na hiljade novinara i medijskih radnika bez posla, Nikolić kaže:

,,Medijske kuće su prodate tapkarošima, koji su ih kupovali zbog zgrada ili imovine. Ne verujem da možemo nešto vratiti unazad, ali novom strategijom možemo zaustaviti dalje propadanje i urušavanje medijske scene”.

Po mišljenju predsednika UMMR-a, radna grupa radi odlično svoj posao i imaju bezrezevnu podršku za sva racionalna i dobra rešenja koja proisteknu iz nje. On je izrazio žaljenje zbog izlaska pojedinih članova iz radne grupe i osudio nastup u crnim majcama u Tirani.

Glas zapadne Srbije

Nakon Čačka i u Ivanjici je održana Panel diskusija na temu cenzure i autocenzure u medijima, a bilo je reči i o donošenju nove medijska strategije i odnosa lokalnih samouprava i medija nakon privatizacije.

Prisutne je na početku pozdravio predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, ističući da je lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unaprdjuje budući odnos, uz napomenu  da jedino na čemu insistira  je objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.

• Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice.  Spremni smo i na eventualnu  kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške.Takodje bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medjski zastupljeni.-rekao Lazović ,nakon čega se prisutnima obratila Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara Srbije,koja je govorila o položaju novinara i istakla da je ovo prelomni trenutak u odbrani profesije zarad javnog interesa.
• Ukoliko se donese strategija na kojoj trenutno radi država i Radna grupa u kojoj Medisjki savez ima svog predstavnika nadam se da će stvari krenuti na bolje. Kao član UNS-a nisam informisana o nameri rukovodstva da donese odluku o povlačenju predstavnika iz Radne grupe, koja je protiv interesa profesije i javnosti jer se time pokušava zadržati haotično stanje na medisjkoj sceni. Očekujem da kao najbrojnija i najuticajnija članica Medijske koalicije promeni odluku i aktivno se uključi u sređivanje medijske scene u sudbonosnim trenucima za novinare, medijske radnike i profesiju. Sindikat novinara očekuje da sva medijska udruženja i asocijacije podrže uspostavljanje socijalnog dijaloga u ovoj delatnosti jer je to jedini istinski evropski standard.- kazala je Čabarkapa.

Panel diskusiji u Ivanjici prisustvovali su predstavnici lokvnih samouprava iz Arilja i Ivanjice,mediji, predvnici političkih partija i verske zajednice. Nakon dvočasovne diskusije nametnut je zaključak da jedino konkretnim zakonskim okvirima koji će jasno definisati novinarsku etiku ali i odnos poslodavaca, lokalne samouprave i države prema medijima, može da se uredi prilično haotično stanje medijske scene u Srbiji.

Prilično zapaženo ostalo je i izlaganje prof. dr Stanka Crnobrnje , člana Radne grupe Ministarstva kulture i informisanja, o potrebama koje nameće digitalno društvo i dokle se stiglo sa novom strategijom.

• Medijska strategija je pre svega potrebna jer zakon nalaže da se ona sa vremena na vreme promeni.Dok se sa druge strane i u svetu i kod nas dešavju tako radikalne promene u medijskoj sferi, najviše izazvane procesom digitalizacije, što u prostoru medija izazavi potpuno jedno drugo agregatno stanje na više nivoa i uvodi jednu demokratizaciju u medijske procese, što do sada naši zakoni nisu ni prepoznavali. Potrebno je da mi sami prepoznamo ono što je za nas bitno u toj medijskoj revoluciji, koja je u toku, i da nam nova strategija služi kao orjentacioni dokument.-rekao je Crnobrnja i dodao da je niz problema proistekao iz prethodne strategije koja je imala dva fundamentalna načela to je privatizacija svega i navodno ukidanje državnog uticaja, što je za posledicu imalo gašenje brojnih medija u Srbiji.
• Prelazak na takozvano projektno pokazao se kao metod u medijima koji je otvorio nove izvore korupcije i nedovoljnog kvaliteta. Veoma važna pitanja za opstanak struke je kako da regulišemo, i da li da regulišemo i u kojoj meri jedan veliki sintetički medij od interneta, televizije, radija do novina. Jedan krug koji je dosta širok, ali pokušava da zatvori sve elemente koji čine našu medijsku i društvenu stvarnost u jedan logični sistem koji možemo da predstavimo na javnoj diskusiji i onda da Vlada odluči da li je politički spremna da uđe u velike promene. navodi Crnobrnja.

Njegovo lično razmišljanje je da je došlo vreme da zbog digitalizacije kao i prelaska cele Evrope na novu tehnologiju i novo zakonodavstvo postoji jedna adresa gde bi ,,delatnici” u medijima mogli da se obrate a ne da gravitiraju između dva autoriteta.

• Formiranjem jednog Ministarstva za medije, elektronske komunikacije i digitalno društvo će dobiti jedno telo koje kordiniše sve resurse i pravce koji će se dešavati u drugim resorima. Jer ne može se digitalnim stanjem malo baviti Rasimovo ministarstvo, malo ministarstvo finansija, inostranih poslova, sporta. Potrebno je jedno koje će tu sištinsku promenu da definiše”, navodi Crnobrnja svoj individualni predlog dodajući da ne veruje da će biti dovoljno snage u političkom faktoru da dođe do ove po njemu neophodne promene.-rekao je Crnobrnja.

Što se tiče izlaska pojedinih novinarskih udruženja iz Radne grupe, profesor kaže da se to neće odraziti ni na kvalitet ni na brzinu rada na strategiji.