Na samo kilometar od centra Ivanjice, na magistralnom putu prema Sjenici, kamera jednog vozača je zabeležila neobičnu scenu — medved kako beži ispred automobila i pritom  prolazi kroz crveno svetlo semafora.

Snimak koji se ubrzano širi društvenim mrežama izazvao je lavinu komentara i smeha, jer se čini da ni najstroža saobraćajna pravila ne važe za ovog „vozača“ iz šume.

Iako je prizor nasmejao mnoge, stručnjaci podsećaju da su medvedi sve češći gosti ivanjičkog kraja i apeluju na vozače da budu oprezni, posebno u večernjim satima i na deonicama koje prolaze kroz šumske predele, a sve češće i blizu grada.

U šumama oko Močioca sve češće se mogu videti tragovi medveda, a jedno takvo otkriće nedavno je uzburkalo emocije mladog meštanina koji je navikao na divljinu — ali ne i na prisustvo „gospodara šume“. Nikola Todorović, dečak koji gotovo svakodnevno šeta šumom i kaže da je prisustvo divljih životinja ovde vrlo često.

– Navikao sam da nailazim na tragove srna, lisica, vukova, divljih svinja… ali kad vidiš stope medveda, nešto u tebi zastane. – kaže ovaj dečak, koji odrastao uz prirodu i čije detinjstvo su oblikovali saveti oca lovca.

Tragovi su, kako navodi, bili sveži i jasno utisnuti u meku zemlju, što ga je navelo da ih odmah fotografiše. Ne iz straha, već iz osećaja da je prisustvovao nečemu retkom i značajnom.

– Tata me je naučio da medved obično izbegava čoveka, ali može postati opasan ako ga iznenadiš. Zato kad ideš šumom, praviš malo buke – da zna da dolaziš. I nikad sam predveče ili u zoru – prepričava on.

Uprkos svemu, kaže da ne zna kako bi reagovao da je medveda zaista ugledao. Zna jedno – ne bi trčao. „Polako se povučeš, nikako naglo. Sve zavisi kako se medved ponaša.”

Ovo nije prvi put da se u atarima oko Mučnja i Močioca primećuju tragovi krupnih zveri. Prema rečima meštana i lovaca, medvedi se sve češće spuštaju bliže selima, najverovatnije u potrazi za hranom ili zbog uznemiravanja u dubljim delovima šume.

– Iako sam jednom odgajio lane i sada ga vraćam u divljinu, svaki susret sa prirodom me podseti na to koliko moramo da je poštujemo. Ja ne gledam na životinje kao na metu. Naučen sam da ih razumem, ne da ih progonim – iskren je naš sagovornik.

Ivanjica / Golija – Nesvakidašnji prizor medveda koji jede trešnje stiže nam iz sela Crepuljnik sa Golije. Snimak je u našu redakciju stigao zahvaljujući Prvoslavu Đuroviću koji kaže da je uložio dosta truda da objektivom kamere zabeleži ovaj lep kadar.

Po njegovim rečima na Goliji trenutno obitava oko tridesetak medveda, koji se sve više spuštaju ka centrima sela, koja su mahom napuštena, pa je i prirodno da ih životinje nasele.

“Žao mi je što se ne radi više na edukaciji stanovništva, kako bi shvatili da nema potrebe plašiti se ove divne životinje. Ja sam na Goliji vrlo često i mogu reći da medvedi prave zanemarljive štete, kao i da je ljudski strah uglavnom neopravdan. Ne podržavam satanizaciju ovih divnih životinja, jer smo napuštanjem svojih imanja ista prepustili životinjama”- rekao je za InfoLIGU Prvoslav Đurović.

U potrazi za hranom medvedi na Goliji opet prave štete u pčelinjacima.

Pčelinjaci Toma Kolarevića u Vučaku i Komadinama konstantno su na udaru a štete su ogromne jer napadu medveda nema kraja.

-On konstantno provaljuje, kao da samo čeka kada ću izaći iz pčelinjaka da krene. Pre petnaest dana u Komadinama gde mi je bio jedan pčelinjak medved ušao i polomio skoro pola košnica. Ja ih onda premestim u Vučak. Gore sam sve napravio, ogradio, zatvorio i opet je prokopao i ušao. Zvao sam nadležne i izašli su na teren, slikali, videli kolika je šteta… Međutim od tada pa do danas svaku noć medved dolazi u pčelinjak i pravi haos, i ja stvarno ne znam šta da radim više.-kaže Kolarević.

U subotu noć medved je prišao na samo petnaestak metara od domaćinstva Miroljuba i Živorada Ivanovića u zaseoku Tenjovići i tom prilikom im polomio nekoliko košnica.

Oko ponoći medved je primećen kako se kreće u pravcu pčelinjaka gde je pokušao do dođe do hrane ali meštani nisu imali načina da ga spreče.

Takođe pre desetak dana na istom ovom potezu medved je pričinio veliku štetu u pčelinjaku Gorana Tenjovića.

Pošao je da obiđe komšinicu a onda se našao oči u oči sa predatorom. Mirko Popović iz ivanjičkog sela kušićka Ravna gora zaledio se od straha kada se susreo sa medvedom, i to na par metara od kuće. Kaže da mu u tom trenutku nije zazvonio telefon uleteo bi pravo u naručje ove životinje.

Kako je u planinskom kraju Ivanjice sve više medveda koji neretko napadaju stada ovaca u potrazi za hranom, meštani su uplašeni. Mirko kaže da će braniti svoje imanje i stoku, po cenu života.

Ljudi je u selima sve manje a divljih životinja sve više pa je pitanje ko će koga iseliti sa ovih prostora jer zajednički jezik, očigledno, nisu našli.

Prve preliminarne procene od pre dve godine zabeležile su oko dvadesetak medveda u planinskom predelu Ivanjice stalno ili povremeno prisutnih ali meštani tvrde da ih je mnogo više.

Meštani ivanjičkog zaseoka Preseka strahuju da će se mečka koja je prethodnih dana pravila haos i klala stoku na potezu ispod planine Mučanj, ponovo vratiti. Kažu, ranije su mirno šetali krajem u bilo koje doba dana, a sada uveče ne smeju da izađu iz kuće.  Stravičan prizor raskomadanog konja u domaćinstvu Mirka Sićovića ulio je ljudima strah u kosti pa ni činjenica da do sada nije zabeležen slučaj napada medveda na čoveka, nije za utehu.

Konj Cvetko koji je stradao na livadi ispred porodične kuće Sićovića imao je oko 350 kilograma, bio je mlad i u punoj snazi a ukućanima ljubimac.

Populacija medveda na Goliji sve je veća. Poznato je da ova životinja nije vezana za stanište tako da se očigledno spustila u sela na području ivanjičke i ariljske opštine. Medved je zaštićena vrsta pa štetu koju izazove po automatizmu plaća resorno ministarstvo. Prethodno je potrebno slučaj prijaviti korisniku lovišta da bi na lice mesta izašla komisija.

Strah je zavladao ariljskim selom Visoka. Napadi medveda koji su skoro ustaljeni u podgolijskim
selima, proširili su se i na teritoriju susedne opštine.
Ivko Šaptović juče ujutru krenuo je u uobičajni obilazak svog seoskog domaćinstva udaljenog dva
kilometara od kuće u kojoj živi i zatekao užasan prizor.

“Na imanje sam stigao sa prijateljem drugim poslom, i samo u prolazu bacio pogled na tor, koji je u
sklopu štale. Iako stado broji više od dvadeset ovaca, odmah mi je nešto bilo sumnjivo. Nisam uspeo
da ugledam ovna predvodnika koji je nosio i medenicu. Približio sam se, video provaljenu kapiju i
tragove krvi. U prvom trenutku nisam mogao da pretpostavim šta se desilo sa životinjom, ali prateći
tragove po otiscima sam zaključio da je u pitanju mečka. Nekih 150 metara odatle zatekao sam samo
rogove i mnogo krvi.”-priča Ivko Šaptović iz sela Visoka.
Ovaj događaj iznenadio je čitavo selo, pogotovo što je medved prišao jako blizu kuća. Prema
njihovim rečima strah da će se isti scenario ponoviti je prevelik.
Ivko je slučaj odmah prijavio Ministarstvu zaštite životne sredine, čiji će republički inspektor izvšiti
procenu štete. Podsećamo, mrki medved je zaštićena vrsta, a cilj svih koji se bave zaštitom prirode je
pronalaženje rešenja zajedničkog života medveda i ljudi na planinskim visovima, zbog čega se nad
ovim životinjama vrši monitoring.

Da su se medvedi probudili iz zimskog sna i da su veoma gladni, svedoči  priča Sretena Labudovića iz Ivanjice čiji je pčelinjak, u selu Kumanici, bio na meti ovih opasnih životinja.

Naime, u dva navrata tokom noći, mečka je  došla na samo par metara od porodične kuće Labudovića, razvalila košnice, pojela med i u samom povratku oštetila useve na parceli ovog domaćinstva.

Iako šteta nije neznatna Labudović kaže da ga više brine što ovako opasne životinje bez straha silaze u naseljena sela, a sve su bliže i samoj Ivanjici.

Prema pretpostavkama Zavoda za zaštitu prirode Srbije, koji od kraja 2017. godine sprovode projekat monitorniga mrkog medveda na Goliji, u ovom kraju ima ih preko 20.

Nacionalni dan zaštite prirode obeležen je danas u ivanjičkom selu Devići, gde su predstavljeni rezultati monitoringa mrkog medveda u Parku prirode Golija, sa aspekta života ljudi i medveda na zajedničkom prostoru. Projekat se realizuje kroz sistem stalnog praćenja i analizu ukupnog stanja populacije, areala i staništa medveda na prostoru Golije.

Prema prvim, preliminarnim procenama, može se konstatovati da se radi o barem 15 do 20 stalno ili povremeno prisutnih jedinki oba pola i različitih uzrasnih kategorija.

Stanovništvo ovog područja uplašeno je jer medvedi sve bliže prilaze kućama, a često prave i velike štete u pčelinjacima, napadaju domaće životinje i seju strah kod ljudi.

Ljubiši Stojkoviću iz Koritnika ušetale su se u pčelinjak i napravile haos.

• Došetao mi se tu do ispred kuće, ušao u pčelinjak. Neprijatna je situacija kada vidite razrušene košnice, isprevrtano sve, ali šta da radim, pokušaću da zaštitim tj. ogradim prostor i dobijem neku naknadu za štetu. Jasno mi je da medved mora živeti na ovim prostorima ali valjalo bi da mu ne bude hrana baš moj pčelinjak. –kaže Stojković.

Upravo je cilj svih koji se bave zaštitom prirode pronalaženje rešenja zajedničkog života medveda i ljudi  na planinskim visovima. Zato se opremaju hranilišta za ove životinje kako se ne bi spuštale u selo.

• Planirano je da postavimo dovoljan broj hranilišta na udaljenijim lokacijama kako bismo sprečili medvede da prilaze do naseljenih delova. Samim tim sprečili bi susrete sa ljudima a i zaštitili stanovništvo od šteta koje ove životinje prave. –  kaže Dragoljub Šekler, upravnik Parka prirode Golija.

Vladan Bjedov, šef Odseka za biodiverzitet Zavoda za zaštitu prirode Srbije, potvrđuje da je monitoringom mrkog medveda primećeno na padinama Golije oko dvadesetak jedniki.

• Po našoj proceni ima barem pet nezavisnih reproduktivnih grupa, a to znači prisustvo ženki sa mladima. One su jako važne za ustanovljenje brojnosti populacije na jednom određenom prostoru jer su vezane za prostor.– kaže Bjedov.
  

Dr Predrag Aleksić, izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP Srbijašume veruje da za ljude i životinje ima dovoljno mesta u prostoru jedne od najbogatijih prirodnih sredina, u prvom rezervatu biosfere kod nas.

• Važno je da sačuvamo sve ugrožene biljne i životinjske vrste pa i medveda. Bez saradnje sa lokalnim stanovništvom i ljudima koji ovde žive bilo koji ozbiljan cilj nije moguće ostvariti.-zaključuje on.

Nakon  šestomesečnih istraživanja predstavnika  Zavoda za zaštitu  prirode Srbije,u okviru projekta  ’’Monitoring mrkog medveda  na Goliji’’,  prezentacija rezultata biće održana krajem meseca. Osim  zaposlenih u Parku prirode Golija i lokalne samouprave predviđeno je da ovim skupovima  prisustvuje i stanovništvo područja gde je nastanjen mrki medved.

Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije sa kolegama iz Parka prirode Golija obilazili su u prethodnom periodu  golijski teren na kome je nastanjeno preko 20 medveda. Samo u Brusniku ima ih osam.  Najpopularnija na tom području je mečka sa tri mečeta koju meštani često viđaju a nedavno se spustala i u samo selo, blizu škole.

Vladan Bjedov, šef Odseka za zaštitu biodiverziteta u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, smatra da je ovaj projekat od ogromnog značaja za lokalno stanovništvo ali i zaštitu mrkog medveda čije je prirodno stanište upravo na ovim prostorima.

Ivanjica- Kada je mrki medved bez imalo straha počeo da se kreće pored brusničke škole, dolazi meštanima pred kuću, pravi štetu u pčelinjacima i voćnacima, nadležni su odlučili da sprovedu projekat monitoringa mrkog medveda na Goliji.

Predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije sa kolegama iz Parka prirode Golija krenuli su u oblizak terena na kome se prema pretpostavkama nalazi preko 20 medveda.  Samo u Brusniku ima ih osam, a djaka koji pešače do škole 14, pa se stanovnici ovog udaljenog golijskog sela sa pravom pitaju ko treba da menja adresu, mečke ili oni?

Vladan Bjedov, šef odseka za zaštitu biodiverzideta u Zavodu za zaštitu prirode Srbije, smtra da ni jedna strana ne mora napuštati prebivalište i da se baš zbog toga projekat monitoringa mrkog medveda mora studiozno sprovesti.

• Utvrdjivanje brojnosti medveda u Parku prirode Golija je polazna tačka ovog projekta. Cilj je da zaštitimo ljude i mislim da dobrom edukacijom možemo puno učiniti. Takođe, moramo zaštiti i mrkog medveda jer ovo je njegovo prirodno stanište. Inače proces monitoringa sastoji se od više etepa, na Goliji koja je dugo vremena bila zapostavljena, iako je fenomenalna i potpuno bajkovita,  krećemo od početka. Želimo da uspostavimo neki red i dobijemo saznanja o populaciji medveda na ovom prostoru koji po površini i strukturi staništa predstavlja jedan od centara rasprostranjenosti mrkog medveda.  Za sada pričamo sa ljudima, prikuljamo podatke o kretanju medveda,  obilazimo teren da bismo kroz konačnu analizu locirali centre brojnosti kao i koridore njihovog kretanja. To je bitno za formiranje dodatnih hranilišta jer su se pokazala kao izuzetno  korisna u svetu za održavanje populacije medveda na jednom prostoru i sprečavanje štete koju oni čine.-rekao je Bjedov.

Pokretanje projekta monitoringa mrkog medveda i uključivanje lokalne samouprave Ivanjica u ovu problematiku, ohrabrilo je ljude podgolijskih sela. Medjutim, kako kaže meštanin Mićo Luković, medved je medved, pred njim se noge tresu.

• Zabrinut sam dosta, to su ogromne životinje. Mi smo odrasli na Goliji, nismo baš strašljivi, ali ne bih voleo da ga vidim. Svi bežimo od tragova , trudimo se da noću ne izlazimo, nije prijatno. Najgore je zbog deca koja pešače do škole. I stariji kada krenu sa njima šta šta može da učini ako ga presretne mečka?– pita se zabrinuto Luković.

Sedmogodišnji Luka i njegov dve godine stariji brat Lazar pešače po četiri kilometra u jednom pravcu do škole, velikim delom put ide kroz šumu.

• Plašimo se, ali već su nam u školi pričali da moramo paziti, ako čujemo da pucaju grane u šumi ili neke čudne zvukove da bežimo. Neka teta nam je jednom pričala da uvek nosimo krušku ili jabuku u džepu da ih zavaramo ako nam presretnu put, ali nadam se da neće nikada.-pričaju ovi mališani.

Lokalna samouprava spremna za saradnju

Predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, sa predstavnicima radne grupe za monitoring mrkog medveda, obišao je juče udaljena podgolijska sela.

• Nama je bezbednost meštana uvek na prvom mestu tako da je sam projekat monitorina mrkog medveda od velikog značaja, i lokalna zajednica će pružiti svu potrebnu pomoć da se on studiozno sprovede.

Neverovatan susret sa mečkom na planini Goliji, Goran Marković (52) i njegov sin Đorđe (24) zadugo će pamtiti. Dok su ručali nakon napornog rada na seči šume na njih je nabasao medved, nimalo miroljubiv, pa su morali da se brane motornom testerom. Još uvek ih podilaze žmarci kada se prisete strašnog prizora.

• Bilo je strašno. Noge su mi se odsekle kada sam je ugledao. Sreća  što nam je pri ruci bila motorna testera. Nije odmah upalila ali iz drugog puta jeste, tako da  smo uspeli da se odbranimo-priča Goran još uvek u neverici šta se sve dogodilo u par minuta.

Sve se odigralo nakon što je uplašena srna istrčala na put. Nedugo zatim začula se buka i lomljenje grana a Goranov sin Đordje uzvinkuno je “Eno medveda ide pravo na nas“.

Goran je zgrabio sina Đorđa i dali su se u beg prema traktoru.

• Znam samo da sam gurnu Đordju sekiru, ja sam dograbio motku i krenuli smo da trčimo prema traktoru. Srećom stigosmo na vreme, uzeo sam motornu testeru dok su mi se ruke tresle, uspeo sam  da je upalim i tek tada pogledao u pravcu medveda. Bio je  nekoliko metara od nas. Počeo sam da dodajem gas na motornoj testeri i od same buke on se uplašio i dao u beg. – priča Goran.

Iako su u ovom kraju stope od medveda redovna pojava, ovo je prvi put da ga je Goran video, oči u oči. Kaže nije ga bilo strah za sebe, samo je razmišljao o sinu.

• Strah je došao tek kasnije, dok se sve to događalo bio sam trezven i razmišljao kako da se odbranimo. –dodaje Đorđe.

Kako se sve odigralo u par minuta, Goran koji je inače pričao na mobilni telefon sa komšijom kada ga je sin upozorio da dolazi mečka, aparat je spustio u džep, nije stigao vezu da prekine, pa je komšija uživo pratio susret sa mečkom.