Na obroncima planine Jelice, u selu Brezovice, nalazi se domaćinstvo Gorana Bojovića, koje nosi ime „Bojović“. Na 15 hektara obradive zemlje i šumskog pojasa, Goran uzgaja različite kulture – od žita, preko malina i kupina, ali srž njegovog rada je uzgoj svinja.

U potpunosti smo se posvetili domaćoj rasi Moravki, čije meso ima veliku reputaciju, kaže Goran. Uložili su značajna sredstva u razvoj prerade mesa, a pošto im zakonski okvir poljoprivrednog gazdinstva nije dozvoljavao širenje, osnovali smo firmu „Bojović – Studenac“.

Danas poseduju savremene sušare, rashladne komore za obradu proizvoda spremnih za tržište, kao i prodajni prostor.

U prošlosti je Srbija bila poznata po gajenju Moravki, naročito u srcu Šumadije. Ova rasa bila je cenjena zbog kvaliteta mesa i masnoće, ali je vremenom gotovo nestala. Danas se primećuje da sve više stočara ponovo bira upravo ovu autohtonu svinju za uzgoj.

Zanimljiv je podatak da je Moravka nastala spontanim ukrštanjem šumadinskih svinja sa nerastima rase Berkšir, a u njenoj genetskoj osnovi učestvovali su i Mangulica i Jorkšir. Postoji i istorijski podatak da je knez Miloš Obrenović upravo ovom rasom svinja ostvario veliki kapital, izvozeći ih širom Evrope.

Veća potražnja mesa karakteristična za ovaj period godine, uoči praznika, uslovila je i rast cena. Kada se tome doda epidemija svinjske afričke kuge, koja je proteklih meseci dosta smanjila stočni fond u Srbiji, svinjsko meso dostiglo je rekordnu otkupnu cenu od 500 do 600 dinara po kilogramu.

I dok se kupci nadaju padu cena, uzgajivači tvrde da s obzirom na to koliko je dug proces dobijanja prasića, kao i činjenicu da se ljudi na selima sve manje bave stočarstvom, cena mesa je konačno realna.

Takođe tradicionalno pred praznike poskupi meso i sve prerađevine-pršuta, čvarci, slanina,i iako je kupcima teško da se odreknu mesne trpeze, zbog visokih cena kupuju se manje količine.

Republika Srbija takođe se uključila u rešavanje problema stočnog fonda u Srbiji, pa su za narednu godinu planirane mnogo veće subvencije za svinje, ovce, krave i drugu stoku.

Iako mangulicu od  ostalih rasa svinja izdvaja takozvani ”dobar” holesterol što meso i njene prerađevine čini zdravim, ova vrsta veoma je retka u Srbiji. Jovan Lazović iz sela Luke u Ivanjici, upravo zbog zdravja pre par godina počeo je da uzgaja mangulice a danas to radii iz čiste ljubavi prema ovim nesvakidašnjim životinjama.

https://youtu.be/ecyrryi7ojM

Mangulica, za razliku od domaće svinje, tokom leta slobodno šeta i hrani se onim što nađe u prirodi. Zimi je uglavnom zatvorena i hrani se jabukama, kukuruzom i kuvanim krompirom.

Sorta mangulica nastala je 1833. godine u Mađarskoj i spada u “masne vrste” svinja koje imaju mast visokog kvaliteta i meko i ukusno “prošarano” meso.

Zbog svoje manje isplativosti, meso mangulice je daleko skuplje od domaće svinjetine.

Zbog troškova koje su veći, uzgoja koji duže traje i još uvek nedovoljne rasprostranjenosti mangulica, prerađevine od ove sorte svinja su veoma tražene, posebno mast, čvarci, pršuta, kulen i druge kobasice.