Domaća serija „Istine i laži“ prikovala je milionsku publiku za male ekrane. U tom ostvarenju, prvi put pred kameru, stao je i mladi talenat iz Ivanjice Milan Zarić. Kao diplomirani glumac Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu otkriva nam zašto je odabrao glumu, kako se snašao u prvoj ulozi i kakvi su mu planovi za budućnost.

Kada i kako je gluma postala tvoj životni poziv?

• Još u osnovnoj školi sam shvatio da bi gluma mogla da bude moj poziv. Bio sam uspešan na recitatorskim takmičenjima, učestvovao u školskim priredbama, predstavama, bio član hora. Kasnije sam osetio potrebu da zabavljam drugove oko sebe, oponašao ljude iz okruženja, i uvideo da mi to ne ide loše. Zarazio sam se glumom i gledajući filmove, serije i predstave želeo sam da budem deo toga, a ne samo konzument. U trećoj godini srednje škole definitivno sam odlučio da je vreme da pokušam da upišem fakultet koji me ispunjava. Krenuo sam na pripreme u Beograd, zajedno sa sugrađankom, sada koleginicom Jelenom Grujičić, u školu glume kod Danijele Vranješ. Prvi izlazak na prijemni, posle treće godine srednje škole, bio je neuspešan. Ipak, nisam dozvolio da me to obeshrabri. U tom trenutku mi je bilo značajno i to što sam radio svoju prvu amatersku predstavu „Svet“, koja je prikazana na našem festivalu „Nušićijada“, da bih potom na jednom amaterskom festivalu dobio nagradu za najboljeg sporednog glumca i to mi je dalo veliki vetar u leđa da ne odustajem. Tokom četvrte godine sam nastavio sa pripremama i uspeo da upišem Fakultet Dramskih Umetnosti u Beogradu u klasi prof. Srđana Karanovića.

Istakao si se u seriji „Istine i laži“, kako je izgledao kasting i samo snimanje? Koliko ti je u  profesionalnom smislu značajan taj projekat?

• Moja koleginica Marina Ćosić prva je dobila ulogu u seriji. Kasnije, kada su producenti tražili mlade ljude za seriju, ona je preporučila kolege sa klase, i tako sam se ja našao u ulozi negativca Kize. Dobar deo studenata iz moje klase imao je priliku da igra u ovoj seriji zajedno sa mnom i smatram da nam je svima to bilo jako značajno iskustvo. Meni je to prvi susret sa kamerom, a glumačka sredstva koja se koriste za snimanje filmova i serija drugačija su od onih koja se koriste u pozorištu.  

Ko su tvoji glumački uzori, zbog čega ih ceniš i sa kim bi voleo da radiš u budućnosti?

• Ima mnogo glumaca koje cenim i od kojih bih voleo da učim u praksi. Moji glumački uzori su Robert De Niro, Hit Ledžer, Joakim Finiks, Meril Strip, Nebojša Glogovac, Aleksandar Berček, Mira Banjac, Jasna Đuričić. To su glumci koji prave karakterne uloge i u svakoj ulozi su drugačiji. Voleo bih da moje uloge budu raznolike i drugačije od mene.

Šta te najviše privlači: film, serija ili pozorište?

• Iako sam filmofil, pozorište me najviše privlači. Zbog pozorišta sam upisao glumu i mislim da je to najbolji put za mene. Smatram da su u pozorištu mnoge stvari moguće koje film ili serija ipak uskraćuju. Moja najdraža uloga je u predstavi „Viktor ili deca na vlasti“ gde glumim devetogodišnjeg dečaka. Zbog uverljivosti, odnosno godina, tu ulogu na filmu ne bih mogao da odigram, dok je na daskama koje život znače moguće.

Šta trenutno radiš i kakvi su ti planovi za budućnost?

• Trenutno sam na master studijama na FDU-u. Igram u sedam predstava: dve u privatnoj produkciji koje gostuju po raznim gradovima, dve u Beogradu u različitim pozorištima i tri u Narodnom pozorištu „Sterija“ u Vršcu. Od skoro sam krenuo da radim kao predavač u školi glume BIS.