Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obaveštava poljoprivredne proizvođače i javnost da je donet Pravilnik o izmeni Pravilnika o načinu ostvarivanja prava na osnovne podsticaje u biljnoj proizvodnji.

Izmenom Pravilnika propisano je da su poljoprivrednici koji su ostvarili pravo na podsticaje u iznosu od 18 hiljada dinara po hektaru za površine pod lucerkom, detelinom, zasnovanim livadama (sejanicama), aromatičnim i lekovitim biljem, kao i za površine biljne proizvodnje na teritoriji AP Kosovo i Metohija, izuzeti od obaveze pravdanja isplaćenih sredstava računima u 2026. godini.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede nastaviće da, kroz unapređenje propisa i mera podrške, sistemski radi na stvaranju stabilnog i podsticajnog okruženja za razvoj poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji.

U cilju poboljšanja položaja žena na selu, nedavno je osnovan Savez seoskih žena Srbije, čije će sedište biti u Guči – najpoznatijem selu u Srbiji, koje se u našoj zemlji i širom sveta proslavilo po Dragačevskoj zadruzi žena „Rajka Borojević“, najstarijoj ženskoj zadruzi u Srbiji, osnovanoj 1952. godine u dragačevskom selu Donji Dubac i Dragačevskom saboru trubača u Guči, koji je od osnivanja 1961. godine do sada, za 63. godine održavanja posetilo preko 15 miliona gostiju iz celog sveta. Dragačevska zadruga žena “Rajka Borojević“ je sa svojim radovima na izložbama podržavala organizovanje Dragačevskog sabora trubača od njegovog osnivanja 1961. godine, pa je otuda i prirodan izbor da sedište nove krovne organizacije Saveza seoskih žena Srbije, bude upravo u Dragačevu i Guči – koji su simboliženskog organizovanja u Srbiji. Osnivačka skupština Saveza seoskih žena Srbije je održana u okviru realizacije projekta.

Lokalne akcione grupe „Dragačevo – Jelica – Zapadna Morava“ koji nosi naziv „Umrežavanje udruženja seoskih žena u Srbiji“, podržanog od Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije. Na trodnevnom skupu u Guči, predstavnici udruženja, saveza, zadruga i socijalnih preduzeća iz svih 30 okruga u Srbiji sa gostima iz Slovenije, posetili su izložbu Dragačevske zadruge žena „Rajka Borojević – heroina jednog  vremena“ i Muzej Dragačevskog sabora trubača, kao dobre primere organizovanja seoskih žena i muškaraca u cilju opstanka i održivog razvoja seoskih zajednica u Srbiji.

Nakon toga je za učesnice skupa organizovano više radionica i prezentacija koje su su se bavile raznovrsnim temama. Prvo je održana radionica o “Značaju udruživanja seoskih žena“ i prezentovani dobri primeri prakse u užičkom kraju. Podjednako su bile zapažene i prezentacije: Udružene seoske žene: “Dragačevska zadruga žena – Rajka Borojević i Zlatiborske pletilje – Dobrila Smiljanić“, „Rodna ravnopravnost u opštinama i gradovima
Srbije“, „Savez seoskih žena Slovenije“ i „Seoski turizam u Sloveniji“.

Kako navodi Dušan R. Ivanović, predsednik Upravnog odbora LAG-a Dragačevo – Jelica – Zapadna Morava i rukovodilac projekta, osnivanjem Saveza seoskih žena Srbije realizovani su u potpunosti ciljevi projekta „Umrežavanje udruženja seoskih žena u Srbiji“:
– Uspešno smo ažurirali bazu podataka o udruženjima i organizacijama seoskih žena u Srbiji. Organizovali smo u Guči trodnevne obrazovno – informativne radionice i prezentacije, na kojima su razmenjene informacije,  znanja, veštine i predstavljeni primeri dobre prakse seoskih žena iz Srbije i Slovenije, sa kojima smo ukazali na to koliko je značajno organizovanje, udruživanje i saradnja žena sa sela na putu njihovog ekonomskog,
kulturnog i socijalnog osnaživanja i poboljšanja položaja u lokalnoj i široj zajednici. Uspeli smo da okupimo udruženja i organizacije seoskih žena iz Srbije sa lokalnog nivoa i organizujemo ih na okružnom i nacionalnom nivou, a to podrazumeva pored izbora rukovodstva Saveza i planirnje rada specijalizovanih odbora za razne vrste delatnosti i zanimanja. Posebno se zahvaljujemo Ireni Ule, predsednici Saveza seoskih žena Slovenije na višegodišnjoj saradnji i podršci u osnivanju Saveza seoskih žena Srbije. Osnivačka skupština Saveza seoskih žena Srbije je kruna realizacije našeg projekta i na to smo posebno ponosni – rekao je Ivanović.

Misija Saveza je: Zaštita i razvoj kvaliteta života žena na selu, a vizija Saveza je: Sela u Srbiji su privlačna mesta za život i rad, poznata po uspešnim ženama. Oblasti ostvarivanja ciljeva Saveza su: Obnova, zaštita i održivi razvoj:
sela, poljoprivrede, privrede, životne sredine, kulture, umetnosti, tradicije, turizma, informisanja, obrazovanja, nauke i istraživanja, zdravstvenog i socijalnog rada, lokalne zajednice, vladavine prava i zaštite ljudskih prava, domaće i međunarodne saradnje, zadužbinarstva, civilnog društva, zadrugarstva, preduzetništva, društveno odgovornog poslovanja, socijalnog preduzetništva, sporta, humanitarnog rada.

Na Skupštini Saveza seoskih žena Srbije usvojen je Statut ove krovne organizacije i izabrano njeno rukovodstvo. Za predsednicu Skupštine Saveza seoskih žena Srbije izabrana je Nataša Vujašević iz sela Ježevica kod Čačka, a za potpredsednice Verica Antonijević iz sela Koretište kod Gnjilana na Kosovu i Metohiji, Svetlana Trifunović iz Vrnjačke Banje i Jovanka Šovljanski iz Inđije u Vojvodini. Nataša Vujašević, predsednica Skupštine novoosnovanog Saveza, ističe da će se radom ove krovne organizacije glas seoskih žena jasnije čuti i više poštovati:
– Osnivanjem Saveza stvorili smo dobru osnovu za bolju saradnju u oblasti proizvodnje, prerade, promocije i prodaje naših domaćih proizvoda, da međusobno delimo znanja i iskustva za bolji kvalitet naših proizvoda kao ključnu šansu za uspešniju prodaju na tržištu. Lakše ćemo razmenjivati iskustva i zajednički nastupati kada je reč o projektima i predstavljanju naših proizvoda u zemlji i inostranstvu. Vreme je da iskoristimo znanja i
veštine koje smo stekle, da se osnažimo i popravimo svoj ekonomski, socijalni i kulturni položaj i pružimo još snažniji doprinos održivom razvoju sela u Srbiji – istakla je Vujašević.
Za predsednicu Izvršnog odbora Saveza izabrana je Viktorija Sekešan iz sela Vladimirovac u opštini Alibunar u Vojvodini, a za potpredsednice Svetlana Jevremović iz Guče, Gordana Đorić iz Lapljeg sela kod Gračanice na Kosovu i Metohiji i Marija Seočanac iz Novog sela kod Vrnjačke Banje. Izabrano je i 27 članova Izvršnog odbora Saveza iz svih okruga u Srbiji. Za predsednicu Nadzornog odbora izabrana je Vesna Stajić iz Novog Brda na Kosovu i Metohiji a za potpredsednike Marijana Šibak iz Vrnjačke Banje, Igor Jovanović iz Trgovišta kod Vranja, Ljiljana Gusić iz sela Stanišić kod Sombora u Vojvodini i jedan član Nadzornog odbora. Za sekretara Saveza izabran je Dušan R. Ivanović iz Guče.

Podršku osnivanju Saveza seoskih žena Srbije pružila je grupa seoskih žena i organizacija iz Slovenije na čelu sa Irenom Ule, predsednicom Saveza seoskih žena Slovenije, koji okuplja 62 slovenačka udruženja seoskih žena sa oko 3.600 članica. Podršku osnivačkom poduhvatu seoskih žena Srbije pružile su i: Jelka Krivec, koja je ponela titulu „Najbolje seoske žene Slovenije za 2016 godinu“, Fanika Simeonov – potpredsednica Sindikata poljoprivrednika Slovenije, članice slovenačkih udruženja seoskih žena iz Tolmina, Slovenskih Konjica i Mirne Peči, kao i Nada Satarić iz Udruženja “Snaga prijateljstva – Amity“ iz Beograda.

Za sve učesnike i goste organizovan je smeštaj u Seoskom turističkom domaćinstvu Udovičić u Guči, vlasnice Jelena Udovičić – Spasenović, koja zajedno sa sestrama Milicom, Darom i Jagodom, nastavljaju ugostiteljsko – turističku delatnost i porodičnu tradiciju svoga oca Miloja Udovičića i dede Ostoje Udovičića. Učesnici i gosti su uživali u Guči u domaćoj hrani (punomasniji sir, kajmak, proja od kukuruza “Osmaka“, heljdopita, svinjska i goveđa pršuta, duvan čvarci, paprika u pavlaci, svadbarski kupus, kuvana jela, roštilj, jagnjeće i praseće pečenje, domaći kolači, voće sa starim sortama jabuka: kožara, budimka, raznim domaćim pićem: rakija, vino, sokovi od maline…) uz narodnu muziku Duvačkog orkestra “Dragačevske trube“ kapelnika Dragana Pavlovića iz Guče. Na kraju trodnevnog skupa u Guči, članice Udruženja seoskih žena Dragačeva su priredile izložbu svojih proizvoda i ručnih radova.
Zainteresovane organizacije i pojedinci za saradnju i članstvo u Savezu seoskih žena Srbije, mogu se javiti putem elektronske adrese: savezseoskihzenasrbije@gmail.com

Javni poziv za davanja po hektaru od 18.000 dinara raspisan je danas, a poljoprivredni proizvođači će svoje zahteve moći da podnose do 1. marta 2024. godine. Pravo na podsticaje ostvaruje pravno lice, preduzetnik i fizičko lice – nosilac komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, koje je upisano u elektronski Registar poljoprivrednih gazdinstava (eRPG) i nalazi se u aktivnom statusu. Pre podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na ovu vrstu podsticaja, neophodno je da poljoprivrednik izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u eRPG.

Podsećamo da od ove godine pravo na podsticaje imaju isključivo poljoprivredni proizvođači koji prijavljeno zemljište i obrađuju – u svoje ime i za svoj račun. Subvencije neće moći da koriste vlasnici zemlje koji tu zemlju zaista ne obrađuju, već je daju u zakup drugom licu. Podsticaji se ostvaruju po površini biljne proizvodnje za zasejane, odnosno zasađene i prijavljene površine pod odgovarajućom biljnom kulturom, do najviše 100 hektara.

Pravo na podsticaje se ne može ostvariti za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je podnosilac zahteva uzeo u zakup, odnosno na korišćenje, osim za poljoprivredno zemljište u državnoj svojini koje je uzeo u zakup na javnom nadmetanju u skladu sa zakonom kojim se uređuje poljoprivredno zemljište.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Bojan Vranjković i direktor Uprave za poljoprivredno zemljište Branko Lakić danas su posetili Ivanjicu i sa predstavnicima lokalne samouprave održali radni sastanak, nakon čega su obišli poplavljena područja. U nevremenu koje je zadesilo ivanjičku opštinu najviše je nastradala putna infrastruktura , a današnja delegacija obišla je tetiroriju mesne zajedice Brezova, preko Grabovačke reke, put Bele crkve do Katića i Močioca.

Zbog ogromnih šteta koje je pretrpela infrastruktura opština Ivanjica proglasila je vanrednu situaciju na čitavom području. Čim su vremenske prilike dozvolile, sva raspoloživa mehanizacija i ljudstvo pristupili su saniranju i ososobljavanju putnih pravaca.

Iako na svu sreću domaćinstva u ivanjičkoj opštinu nisu popljavljena materijalna šteta i dalje je ogromna, stoga je pomoć Vlade veoma značajna.

Asocijacija malinara Srbije odlučila je da pred novogodišnje praznike obraduje sedam poljoprivrednih preduzetnica sa područja ivanjičke i ariljske opštine, kojima je Ministarstvo poljoprivrede doniralo trimere.

Ova donacija namenjena je ženama kao podrška rodnoj ravnopravnosti u svim životnim sferama, pa i u poljoprivredi. Kriterijumi prema kojima su bodovana poljoprivredna domaćinstva bili su da do sada nisu koristili subvencije na opštinskom i republičkom nivou, a u obzir su uzeta samo domaćinstva koja su pretrpela štetu u prethodnim poplavama.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, zahvalio se Ministarstvu što je prepoznalo značaj ulaganja u gazdinstva koja se bave proizvodnjom malina i rekao da ga sutra očekuje sastanak povodom aktuelne tržišne cene ovog voća i zahteva za doplatu proizvodjačima.

U Ivanjici sve više mladih žena odlučuje da se bavi poljoprivredom pa im je svaka donacija od velikog značaja.

Ministarstvo  poljoprivrede je terenskom proverom zemljišta, koje je u vlasništvu države, u 13 lokalnih samouprava, pronašlo 546 napuštenih parcela. U opštini Ivanjica poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini ima preko 700 hektara ali je interesovanje za njega zbog same lokacije malo, navodi zamenik predsednika opštine Nenad Glavinić.

Početkom godine, iz Ministarstva poljoprivrede su najavljivali da će ovakvo zemljište uskoro biti dato besplatno na korišćenje, prvih pet godina. A onda, u narednih 25 bili bi dobijeni povoljniji uslovi, kako bi se na njoj ostvario profit. Urađen je i popis kompletnog zemljišta. Utvrđeno je da je oko 540 000 hektara u državnom vlasništvu.

U cilju unapređenja upravljanja napuštenim zemljištem u državnoj svojini  kroz komponentu ‘’Jačanje ruralne konkurentnosti i produktivnosti u agrobiznis sektoru’’, ovaj projekat  Ministarstvo poljoprivrede sprovodi zajedno sa programom Ujedinjenih nacija za razvoj UNDP .