Ivanjica – Danas je u Plavoj sali Doma kulture održana panel diskusiji na temu „Inovacije, održivost i promocija lokalnih proizvoda“ koju su organizovali Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u saradnji sa Organizacijom za hranu i poljoprivredu (FAO) i Nacionalnom asocijacijom za organsku proizvodnju „Serbia organica“.

Teme panela bile su, prilagođavanje tehnologije gajenja maline u izmenjenim klimatskim uslovima, zaštita geografskog porekla, ivanjički krompir, kontrola semenskog krompira, promocija lokalnih proizvoda kroz turističke inovacije, subvencije u poljoprivredi – digitalizacija i izazovi.

Panelisti su bili,  Zoran Radovanović iz prduzeća Floriva iz Ivanjice, dr Dejan Manojlović, opština Ivanjica, Branko Galović, PSSS Kraljevo, Nemanja Lečić, Uprava za agrarna plaćanja i Aleksandra Mitrović iz Turističke organizacije Dragačevo.

Transformacija prehrambenog sistema je proces u kome je potrebno  učešće svih od proizvođača do institucija pa je neophodno umrežavanje na svim nivoima.

Upravni odbor udruženja proizvođača malina ’’Vilamet’’ iz Arilja sastaće se večeras kako bi nakon  razgovora sa proizvođačima izneli konačan stav u vezi sastanka sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem i predloga da otkupna cena bude 250 dinara, raspodela dobiti proizvođača i hladnjačara u odnosu 60 prema 40 odsto od postignute izvozne cene, u korist proizvođača.

Predstavnici Upravnog odbora ovog udruženja ostaju pri stavu da cena mora biti oko 350 dinara ali napominju da će samo proizviođači doneti konačnu odluku.

-Naše udruženje smatra da je ta cena od 250 dinara po kilogramu neisplativa i da će se malinarstvo u Srbiji pod ovakvim uslovima ugasiti. Konačnu odluku o tome doneće sami proizvođači na Skupštini udruženja.- rekao predsednik Udruženja proizvođača malina Vilamet iz Arilja, Mileta Pilčević

On je tražio i da se ispita rad udruženja koja su prisustvovala sastanku i njihovo članstvo.

Ivanjica – U Mesnoj zajednici Prilke asfaltirano je kilometar i dvestapedest metara puta koji povezuje zaseoke Tošovići i Arapovići. Vrednost radova je 11 miliona dinara a novac je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede i lokalna samouprava.

Ovaj putni pravac je od velikog značaja za ljude koji ovde žive i rade jer su se godinama mučili zbog loše infrastrukure.

Uz značajnu podršku Vlade RS i resornih ministarstava lokalna samouprava nastavlja realizaciju kapitalnih infrastrukturnih projekata u ivanjičkoj opštini, uređenje i asfaltiranje velikog broja putnih pravaca za šta su sredstva izdvojena iz lokalnog budžeta a značajno je i učešće građana.

Arilje/Ivanjica/Kosjerić – Od Ministarstva poljoprivrede očekuje se da u što kraćem roku sazove sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači malina, kako bi se razgovaralo o ovogodišnjoj otkupnoj ceni, zaključak je sa sinoćnjeg skupa u Arilju kome je prisustvovao veliki broj proizvođača  iz ovog i okolnih mesta. Jedini predstavnik hladnjačara bio je vlasnik  ITN  Group iz Kosjerića, Aleksandar Marković, koji se obratio prisutnima ali nije mogao odgovoriti koliko će ove godine platiti maline.

Predsednik udruženja ’’Vilamet’’ iz Arilja, Mileta Pilčević, zadovoljan je odzivom malinara i prisustvom predstavnika Ministarstva poljoprivrede, ali je razočaran što se nisu odazvali otkupljivači koji diktiraju cenu ’’crvenog zlata’’.

Prvi čovek Arilja, Predrag Maslar, zahvalio se predstavnicima ministarstva i drugih institucija, proizvođaćima i svima koji su učestvovali u konstruktivnom razgovoru o prevazilaženju problema u oblasti malinarstva.

Direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović, istakao je da prema njihovoj računici proizvođačka cena na prinos od 10 tona, gde su uračunati svi troškovi materijala i rad, je 240 dinara po  kilogramu. Ukoliko su zasadi manji, cena je viša i obrnuto.

I ove godine malinari su ušli u svoje njive sa velikom neizvesnošću po pitanju isplativosti jer niko ne izlazi sa cenom otkupa za 2024. godinu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proizvođači i hladnjačari će narednih dana pokušati da se dogovore, kako bi korist od ’’crvenog zlata’’ bila obostrana.

Udruženje Vilamet iz Arilja organizuje veliki skup 19. marta u Sokolskom domu (bioskopska sala) u 18 časova.

Na skup je pozvano Ministarstvo poljoprivrede, Institut  za voćarstvo Čačak, otkupljivači i izvoznici maline, predsednik i zamenik predsednika opštine Arilje.

Pozivaju se svi proizvodjači malina da dodju i daju podršku u borbi za opstanak proizvodnje.

Ivanjica – Danas su počeli radovi na deonici puta Sastavci-Vučak u Mesnoj zajednici Erčege gde će biti asfaltirano  dva kilometra i 700 metara  kolovoza u širini od četiri metra. Sredstva za pripremne radove i nasipanje obezbedilo je Ministarstvo poljoprivrede u vrednosti od  14.373.000,00 dinara dok je opština Ivanjica za asfaltiranje izdvojila 16.298.400,00 dinara.

Kako kažu meštani na prve kilometre asfalta prema Vučaku čekalo se decenijama. Obećavano je i ranije ali do realizacije nije došlo.

Ukupna vrednost investicije,  za atarske puteve u dužini od 23,5 kilometara, od čega je 5,5 kilometara afalt, je 59.234.800,00 dinara, sa pdv-om. Sredstva su obezbedili, Miinistartsvo poljoprivrede i opština Ivanjica.

Obaveštavamo sve poljoprivredne proizvođače koji se bave uzgojem maline da je udruženje Vilamet izabralo novo rukovodstvo na čelu sa predsednikom Udruženja, Miletom Pilčevićem, koje će se truditi da se bori za što bolji položaj primarnih proizvođača maline.

Kao što vam je poznato prošle, 2023. Godine, bili smo suočeni sa određenim poteškoćama kako na svetskom tržištu usled rata, pojave viškova i male potražnje naše maline, tako i na domaćem tržištu gde je bila niska otkupna cena, pre svega zbog toga što je većina naših izvoznika (čast izuzecima) prevalila ceo teret poremećaja svetskog tržišta na primarnog proizvođača.

Naš najveći problem jesu otkupljivači, tačnije hladnjačari koji, konstantno, u nama ne vide ravnopravne partnere.

Kako bismo preventirali potencijalne gubitke i mogućnost manipulacije cenama tokom sezone, mi ovim putem otvoreno i transparentno tražimo informaciju od hladnjačara koja će biti otkupna cena, odnosno sa kojom kalkulacijom o proizvođačkoj ceni za 2024. godinu oni sada izlaze, najkasnije do 5.marta.

Molimo predstavnike Ministarstva poljoprivrede takođe da izađu sa stanjem prenetih zaliha neprodate maline iz 2023. godine takođe do 5. marta.

Udruženje Vilamet Arilje

Arilje – Predstavnici udruženja „Naše voće Srbija“, koje okuplja male hladnjačare i uzgajivače maline, organizovalo je danas sastank u Arilju gde su se okupili i predstavnici iz susednih opština. Razgovaralo se o načinu na koji se mogu rešiti nagomilani problemi u malinarstvu kako bi predstojeća sezona bila bolja, prvenstveno u smislu isplativosti uzgoja malina.

Božo Joković predsednik udruženja ’’Naše voće Srbije’’ kaže da su jednoglasno zatražili hitan sastanak sa ministarstvom poljoprivrede i ministarkom Jelenom Tansković, kao i predsednikom države.

Proizvođači su izneli svoje stavove i nezadovoljstva, a među predlozima bilo je i formiranje jednog udruženja koje će zastupati stavove svih malinara, jer kako su istakli, politika se umešala u mnogobrojna postojeća udruženja, pa se više ne zna ko koga i zbog čega zastupa.

Svima je je poznato kakav je značaj maline u Srbiji i njeno učešće u bruto-domaćem proizvodu i koliko je malina u poslednjih pet decenija podigla nivo života stanovnika ruralnih regija u Srbiji. Zato malinari ističu da svi moraju dati maksimum da se otklone poremećaji na tržištu u sektoru malinarstva.

Na konkursu za „NAJ Domaćina 2023“, koji je organizovan uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije, proglašeni su pobednici u više kategorija i uručene su nagrade. 

Nagradu od 2 miliona dinara, tj titulu „Najdomaćin 2023“ odneo je Miloš Cvetkov iz Dmitrovgrada. Nagradu je uručila i pobednika proglasila ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković.

– Zahvalio bih se svima a posebno ministarki što je omogućila sve ovo. Ja dolazim iz Dimitrovgrada, malog sela pored bugarske granice. Bavim se mlečnim govedarstvom. Imam oko 110 grla i oko 2 tona mleka koje dajem mlekari. Iznenađen sam ovom nagradom i veliko hvala. Konkurisao sam za mnoge subvencije i ove godine su sve na vreme isplaćene što se posebno zahvaljujem ministarki i sve to i nagrada mogu biti motivacija da konkurišem i sledeće godine – rekao je pobednik.

Pobednici u kategoriji povrtarstva su Vojo Tošović i Slavoljub Nikolić i oni su kući odneli nagradu od 500.000 dinara.

– Želim svima da se zahvalim. Ushićen sam i zatečen ovom nagradm. Zahvaljujem se što ste u prvi planizdvojili našu decu. Ja sam deo svojih proizvoda predstavio u Guči. Želim vamda nastavite sa karavanom i sledećih godina jer ovo mnogo znači. Velika je satisfakcija za sve nas poljoprivrednike.Moja deca su malo drugačije odgajana od gradske decce i nadama se da su danas ponosna na svoje roditelje. Mnogo je lepo proizvesti nešto i znati da je to plod vaših ruku. Nek nam živi Srbija, najlepša zemljka na svetu, rekao je Tošović.

Pobednici u kategoriji stočarstva su Erika Horvat Sam i Goran Bojović. Nagrada i za njih je bila po 500.000 dinara.

Nagradu za povrtarstvo od 500.000 dinara osvojio je Lazar Ćalić. On je ovom prilikom istkaao da nagradu nije očekivao i da se za istu zahvaljuje organizatorima.

Pobednici u kategoriji voćarstva su Radenko Novaković i Živorad Ranković i oni su osvojili po 500.000 dinara. 

Pobednici u kategoriji organske proizvodnje su Dragiša Ignjatović i Pavle Đorđević, koji su osvojili po 500.000 dinara.

– Želim da se zahvalim svima koji su pomogli da se ostvari ovaj projekat. Činilo mi se da stalno pričamo negativno o ovim ljudima. Generalno sam pozitivan lik i ne volim negativnost. Meni je ovaj karavan dao potpuno drugi pogled na poljoprivredu. Mi smo toliko jedan gostoprimljiv narod, ja ne mogu da kažem gde nam je bilo lepše. imamo slike sa svake lokacije gde je karavan bilo i jedino žalim što nismo imali vremena da posetimo više lokacija- rekla je ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković

– Ono što smo mi uraili u 2023. godini jeste zapravo revolucija. Gde god da sam putovala po svetu priča se o našim proizvodima a nigde se ne priča o ljudIma koji su to napravili i koji to žive 24 sata. Zato mislim da svako od vas ko se prijavio može da ponese titulu Najdomaćina, napomenula je ministarka Tanasković.

U okviru projekta „NAJ DOMAĆIN 2023“, koji organizuje Ministarstvo poljoprivrede, za izbor najboljeg poljoprivrednika Srbije danas je u hotelu ’’Nordic’’ u Guči organizovan poljoprivredni karavan gde je deo proizvođača iz ovog kraja promovisao svoje proizvode.

Ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković, rekla je da je veoma zadovoljna ovim projektom ali i da joj je žao što ga nisu pre organizovali jer Srbija ima mnogo više ’’naj domaćina’’ od oko njih 200 koliko ih se do sada prijavilo.

Na izložbenim štandovima domaćini su prikazali raznovrsne proizvode od sira, kajmaka, mesa, meda, domaće radinosti, rakije, organske hrane…

Ukupan nagradni fond za ovaj projekat je 7 miliona dinara, dok glavna nagrada za ’’NAJ DOMAĆINA 2023’’ iznosdi 2 miliona dinara. Kategorije u okviru kojih se realizuju prijave su: stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo, organska proizvodnja.

Otvorene su prijave za “Najdomaćina 2023”, izbor za najboljeg poljoprivrednika Srbije u pet kategorija. Ukupni nagradni fond iznosi 7.000.000 dinara, dok je glavna nagrada za Najdomaćina Srbije 2.000.000 dinara!

Učesnike očekuje čak 11 nagrada, glavna nagrada za dobitnika titule NAJ Domaćin 2023 koja iznosi 2.000.000 dinara i 10 nagrada za pobednike po kategorijama – po 2 nagrade za najbolje poljoprivrednike u svakoj od kategorija svaka u iznosu od 500.000 dinara. Kategorije su stočarstvo, ratarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i organska proizvodnja, a prijave se vrše klikom na link.

Pored vaših prijava žiri će koristiti i jasno definisane kriterijume da izdvoji 100 najboljih poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, od kojih će nakon toga izdvojiti 11 najboljih.

Ne postoji bolja godina da počnemo tradiciju izbora Najdomaćina! Danas poljoprivreda iznosi 6 % BDP-a Srbije, a ukupna vrednost budžeta za poljoprivredu 2023. godine iznosiće 114.4 milijardi dinara! To znači da će ove godine skoro 7 odsto poreskih prihoda budžeta Republike Srbije biti investirano u agro sektor.

U ovom teškom periodu za ceo svet, naša polja i naša trgovina rastu. U 2021. vrednost spoljnotrgovinske razmene u poljoprivredi porasla je za čak 20%.

Srbija je u top 10 svetskih izvoznika kukuruza i dunja i u top 5 svetskih proizvođača malina i višanja. Ništa od toga ne bi bilo moguće bez vrednih poljoprivrednika koji su mnogo više od toga. Oni hrane, čuvaju i brinu o našoj zemlji. Oni su domaćini i vreme je da ih javno pohvalimo i nagradimo. Finalisti će biti posebno predstavljeni kroz serijal tekstova na Blicu kako bismo kroz dobre priče ukazali na značaj poljoprivrede i vrednosti koje neguju pravi domaćini.

Ako vaš porodični posao ili posao neko koga znate odgovara navedenim kriterijuma pozivamo vas da se prijavite klikom na ovaj link.

Projekat se organizuje uz podršku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Privredne komore Srbije, a Blic će kao medijski partner okupiti najrelevantije stručnjake i zvaničnike agro sektora i spojiti ih sa najboljih srpskim poljoprivrednicima. Žiri će činiti:

Nedeljko Tica, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu

Vladimir Crnojević, Institut „Biosens“

Nikola Delić, Institut za stočarstvo, Beograd

Darko Jevremović, Institut za voćarstvo, Čačak

Vedrana Ilić, Pomoćnik Ministra za međunarodnu saradnji i EU integracije, Ministartvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u Vladi Republike Srbije

Milan Stevanović, Koordinator projekta SCAP

Vesna Bjelić, Urednik BLIC Biznisa

Veliko finale održaće se u decembru 2023, a prethodiće mu niz regionalnih događaja koji će na lokalnom nivou predstaviti zajednici najistaknutije poljoprivrednike među njima.

Kriterijumi za odabir

Porodična gazdinstva

Izvozni potencijal

Dalja prerada

Broj zaposlenih i novozaposlenih

Primena tehnoloških inovacija

Orjentisanost ka zaštiti životne sredine i organskoj proizvodnji

Ostvareni doprinos u razvoju lokalne zajednice

U uređenje nekategorisanih atarskih puteva na teritoriji opštine Ivanjica biće uloženo 25 000 000,00 dinara. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede  izdvojilo je 17 503 150,00 dinara dok će opština Ivanjica učestvovati sa 7 501 350,00 dinara.

Zahvaljujući ovim sredstvima biće urađeni sledeći putni pravci:

– Cerova, Mesna zajednica Prilike, dužina deonice 1 700 metara (638 200,00 dinara)

-Radaljevo-Tošovići, Mesna zajednica Prilike, dužina deonice 1 250 metara (3 978 000,00 dinara)

-Kušići- Milandža, Mesna zajednica Kušići, ukupna dužina dve deonice 10 000 metara (1 204 500,00 dinara)

-Kušići – Deretin, Mesna zajednica Kušići, dužina deonice 2 000 metara (668 500,00 dinara)

-Sastavci – Vučak, Mesna zajednica Erčege, dužina deonice 2 700 metara (12 657 500,00 dinara)

-Opaljenik –Neškovići, Mesna zajednica Opaljenik, dužina deonice 1 200 metara (408 000,00 dinara)

-Oštra glavica-Trnje, Mesna zajednica Lisa, dužina deonice 1 550 metara (4 251 300,00 dinara)

-Ocrten, Mesna zajednica Ostatija, dužina deonice 3 000 metara (1 198 500,00 dinara)

U ovoj godini Ministarstvo poljoprivrede investiralo je u atarske i nekategorisane puteve u ivanjičkoj opštini 75 miliona dinara i 50 miliona dinara za uređenje vodotokova. Uz dodatno ulaganje lokalne samouprave preko milion eura investirano je u infrastrukturu na teritoriji Ivanjice.