U mesnoj zajednici Močioci po prvi put je održan turnir u malom fudbalu, a ova sportska manifestacija okupila je čak 12 ekipa iz različitih krajeva, uz izuzetan odziv publike i fantastičnu atmosferu. Takmičenje je trajalo do kasnih popodnevnih časova, a u finalnom meču, ekipa Velike Župe je savladala ekipu Trešnjevice rezultatom 3:0 i postala najbolja ekipa turinra,  dok je treće mesto osvojila je ekipa Agro Aleksić iz Ivanjice.

Za najboljeg igrača turnira proglašen je Edin Bjelak, koji je za ovaj uspeh nagrađen je posebnim priznanjem. Najbolje plasirane ekipe okitile su se peharima i medaljama, a ceo događaj ostao je upamćen po sportskom duhu, druženju i gostoprimstvu organizatora. Gosti iz Trešnjevice  su se potrudili da svi učesnici budu i gastronomski zadovoljni, pa se tokom turnira za sve peklo prase – što je dodatno doprinelo opuštenoj i prijateljskoj atmosferi.

Ovo je, kako kažu organizatori, samo početak jedne lepe tradicije koja će okupljati sportiste i ljubitelje malog  fudbala iz čitavog regiona.

U šumama oko Močioca sve češće se mogu videti tragovi medveda, a jedno takvo otkriće nedavno je uzburkalo emocije mladog meštanina koji je navikao na divljinu — ali ne i na prisustvo „gospodara šume“. Nikola Todorović, dečak koji gotovo svakodnevno šeta šumom i kaže da je prisustvo divljih životinja ovde vrlo često.

– Navikao sam da nailazim na tragove srna, lisica, vukova, divljih svinja… ali kad vidiš stope medveda, nešto u tebi zastane. – kaže ovaj dečak, koji odrastao uz prirodu i čije detinjstvo su oblikovali saveti oca lovca.

Tragovi su, kako navodi, bili sveži i jasno utisnuti u meku zemlju, što ga je navelo da ih odmah fotografiše. Ne iz straha, već iz osećaja da je prisustvovao nečemu retkom i značajnom.

– Tata me je naučio da medved obično izbegava čoveka, ali može postati opasan ako ga iznenadiš. Zato kad ideš šumom, praviš malo buke – da zna da dolaziš. I nikad sam predveče ili u zoru – prepričava on.

Uprkos svemu, kaže da ne zna kako bi reagovao da je medveda zaista ugledao. Zna jedno – ne bi trčao. „Polako se povučeš, nikako naglo. Sve zavisi kako se medved ponaša.”

Ovo nije prvi put da se u atarima oko Mučnja i Močioca primećuju tragovi krupnih zveri. Prema rečima meštana i lovaca, medvedi se sve češće spuštaju bliže selima, najverovatnije u potrazi za hranom ili zbog uznemiravanja u dubljim delovima šume.

– Iako sam jednom odgajio lane i sada ga vraćam u divljinu, svaki susret sa prirodom me podseti na to koliko moramo da je poštujemo. Ja ne gledam na životinje kao na metu. Naučen sam da ih razumem, ne da ih progonim – iskren je naš sagovornik.

Preventivni zdravstveni pregledi biće organizovani u utorak 5. novembra u Zdravstvenoj ambulanti Močioci. Mešani će moći da urade preventini pregled, EKG, merenje krvnog pritiska i komplentu laboratoriju.

Uzorak krvi biće uzet u ambulanti. Bolesti srca, bubrega i krvnih sudova vodeći su uzrok obolevanja u umiranja u Srbiji i u svetu. U većini slučajeva srčane i bubrežne bolesti izazvane su fakorima rizika koji se mogu kontrolisati ili lečiti – visok krvni pritisak, gojaznost, pušenje, nedovoljna fizička aktivnost.

Dom zdravlja Ivanjica poziva meštane da dodju u ambulatu Močioci u periodu od 08 do 11 časova.

Ivanjica -Četrnaestogodišnji Nikola Todorović iz sela Močioci kod Ivanjice ima nesvakidašnjeg kućnog ljubimca.  Reč je lanetu koje je našao u šumi dok je sa ocem brao jagode. Tek rođena životinja ležala je u travici ispuštajući tužne zvuke, potpuno bespomoćna i uplašena. Nikola je je bez razmišljanja lane poneo kući i uz puno ljubavi i truda, udahnu mu nov, bezbrižan život.

Bambika, kako je Nikola nazvao svog kućnog ljubimca, nema roditelje ali se pokraj njega oseća bezbrižno i voljeno i svaki dan, kada se vraća iz škole, beskrajno mu se obraduje.

Iako za ove životinje važi pravilo da su veoma bojažljive zahvaljujući porodici Todorović Bambika je postala veoma pitoma pa se odlično slaže i sa Nikolinim drugarima.

Profesorka srpskog jezika i književnosti, Marija Vuković Djedović, kaže da je za decu veoma važno druženje sa životinjama i prirodom.

Bambika je već četiri meseca u porodici Todorović. Ubrzo će izrasti u lepu srnu koja će možda potražiti život u svom prirodnom okruženju, ali je sigurno da ljubav i pažnju sa kojom je odgajana u porodici Todorović nikada neće zaboraviti.

Ivanjica/ Valjevo – Kada pomislite da se svet promenio, da ljudi više nisu isti, da je njihovo nebo u sazvežđu interesa, pojavi se neka zvezda koja zasija istinskim vrednostima. Zvezda ove priče vraća veru i nadu u ljude.

Dragić Tomić koji već godinama živi i radi u Valjevu odlučio je da svoje veliko imanje, kuću i šumu u Močiocima kod Ivanjice pokloni rođacima sa kojima se međi. Jedini uslov je bio da se imovina ne može prodati već prenositi sa kolena na kolenao.

Ovakav gest izazvao je buru emocija kod jedanaestočlane porodice Tomić jer osim što im u materijalnom smislu puno znači, presrećni su što je stavljena tačka na nekadašnje loše odnose među rođacima i komšijama, nastali upravo zbog međa.

Dragićev gest oduševio je mnoge jer Tomići u selu važe za izuzetno vredne i dobre ljude.

Dragić je nasledstvo mogao i da proda. Lep je to komad zemlje. Međutim shvatio je da bi mu taj novac značio malo dok, s druge strane, rođacima koji tu već žive znači dosta.

U OŠ ,,Mićo Matović “ u Močiocima kod Ivanjice,  generacija školske 1974. godine  proslavila je 50 godina mature, a ukupno 58 godina iskrenog druženja i prijateljstva. Iako ih je život razdvojio jer je svako od njih krenuo svojim putem, ipak im nije bilo teško da se okupe i pokažu šta znači pravo drugarstvo.

Maturi je prisustvovao i njihov razredni štarešina Milovan Kuburović. Želja ove generacije je da mladji krenu njihovim stopama jer, kako kažu, ne postoji ništa značajnije i lepše od pravog prijateljstva.

Ivanjica -Mališani iz sela Močioci kod Ivanje pešaće od kuće do škole tri do osam kilometara gotovo svakodnevno i svi su odlični đaci. To što sate provedu u putu ne pada im teško jer, kako kažu, druže se, pričaju, razmenjuju znanja i stiču iskustva koja će im puno značiti da stasaju u zdrave i odgovorne ljude. Za razliku od dece iz velikih gradova koji životinje mogu videti samo u zoološkom vrtu ovoj deci to je svakodnevica.

Pored školskih obaveza koje uspešno realizuju, deca rado pritrče u pomoć roditeljima, a nađu vremena i za igru.

Ovih dana mališani najviše pričaju o inicijativi roditelja da škola u Močiocima dobije i mešovitu grupu za decu mlađu od sedam godina.

Iako pešače satima do škole ova deca nikada nisu imala neopravdane izostanke, veoma su odgovorna, hrabra i posebna.

Ivanjica – Veoma su retke priče kao što je ova o porodici Popović koja je odlučila da svetla velegrada zameni mirnim i tihim životom u ivanjičkom selu Močioci. Jelena, Nebojša i njihova tri sina itekako su primer da života ima i van Beograda, kako kažu još lepšeg, mirnijeg i bogatijeg prirodnim i ljudskim vrednostima. Kada je u prestonici postalo sve previše brzo, skučeno, skupo i nebezbedno, Popovići su digli sidro i krenuli put zapadne Srbije tražeći svoju mirnu luku. Našli su je u Močiocima kod Ivanjice, sasvim slučajno.

Ljubaznost i širokogrudost ljudi koji su Popoviće dočekali i bili im od pomoći da se skuće, kod ove porodice  ostavila je snažnu emociju.

Iako je Nebojša u Beogradu ostavio stalan posao i sa porodicom se doselio u Močioce gotovo bez ičega osim želje da krene novim putem, straha nema jer je spreman da radi sve od poljoprivrede do drugih ponuđenih posolva.

Popovići su rodom iz Lazarevca u kome nisu baš živeli srećno detinjstvo. Ali bez obzira na sve muke iz mladosti, kroz koje su prolazi bez podrške porodice, oni su danas napokon srećni. Upoznali su divne ljude, počeli novi život , njihova deca su nasmejana i bezbrižna a svitanja ispod Mučnja za Jelenu I Nebojšu postala su najlepša.

Osnovna škola „Mićo Matović” iz Katića danas je proslavila Dan škole, 131. po redu.
Ovaj svečani dan obeležila je priredba učenika matične škole i izdvojenih odeljenja, detinjstvom, srećom i ljubavlju nadahnuta, čije su dramske, recitatorske i plesne tačke tematski objedinjene sloganom „Moj svet čaroban i lep”.

Publika je imala priliku da uđe u uzbudljiv, maštovit i razigrani dečji svet, da sa mališanima korača širokim drumovima detinjstva, zaviri u njihove spomenare i dnevnike, seti se školskih drugova i prvih ljubavi, priseti se kako izgleda jednostavno, iskreno, toplo i bezuslovno voleti i tako svet učiniti boljim mestom za život.
Nakon priredbe, usledio je svečani ručak za sve uvažene prijatelje škole.

Dečija nedelja koja se ove godine odvija pod sloganom „Veliko srce dece Srbije“ obeležena je nizom aktivnosti u ivanjičkim školama i vrtićima. Tom prilikom, predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, obišao je učenik Osnovne škole „Mićo Matović“u Močiocima gde je sa đacima popričao o humanosti i dečijim pravima kojima je ova nedelja i posvećena.

Učenici ove osnovne škole pripremili su priredbu, i u duhu Dečije nedelje organizovali akciju pomoći za sugrađanina Marka Markovića, a posebno su ih oduševili pokloni i iznenađenje koje im predsednik opštine priredio.

Dečija nedelja se u Srbiji obeležava od 1934. godine i u fokus stavlja promociju i zaštitu dečijih prava baveći se najaktuelnijim temama. Ona se obeležava kako bi deca ostala u središtu društvenih nastojanja da budu srećna, zaštićena, da žive u zdravom i sigurnom okruženju u kom mogu da ostvare maksimum svojih potencijala.

Ivanjica – Jaka kiša koja juče pada na području ivanjičke opštine pokrenula je nekoliko klizišta, a najkrtičnije je na putnom pravcu Preseka – Močioci gde je zemlja bukvalno prekrila kolovoz.

Kako saznajemo postoji još par manjih klizišta na nekategorisanim putnim pravcima u ovoj mesnoj zajednici, pa će opština Ivanjica ujutru poslati potrebnu mehanizaciju kako bi se ovi putevi ospobili sa normalno funksionisanje.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, povrće u Srbiji je od aprila prošle godine poskupelo u proseku za oko 30 posto. Najviše je poskupeo krompir, jer je cena, po kilogramu, porasla gotovo tri puta. Miodrag Drašković iz Močioca kod Ivanjice, najveći je proizvođač krompira u ovom kraju. Prošlogodišnji rod je uspeo da  proda ali kaže da situacija nije sjajna i da je sve manje površina pod zasadom krompira.

Poljoprivrednici kažu da trostruko povećanje cena ne pokriva stanje stvari u stvarnosti. Uostalom, u aprilu prošle godine stari krumpir koji im je ostao iz vremena epidemije korona virusa se prodavao po ceni od 15-30 dinara za kilogram, a sada u junu ove godine mladi krompir košta od 80 ,100 pa i 150 dinara.

Ivanjički krompir oduvek je bio nadaleko poznat po kvalitetu ali nije uspeo da dobije trku sa uvoznim koji je lošijeg kvaliteta i dosta jeftiniji. Proizvođači pritegnuti bremenom svakidašnjice i oscilacijama u otkupnoj ceni iz godine u godinu, polako smanjuju zasade.