Ivanjica – Radovi u malinjacima širom Srbije uveliko su u toku. Većina zasada je već povezana, obavljeno je đubrenje, a proizvođači su primenili i prva zaštitna sredstva. Na pojedinim stabljikama pojavljuju se pupoljci, što ukazuje da sezona ulazi u važnu fazu razvoja.

Ipak, vremenske prilike ponovo unose neizvesnost među malinare. Meteorolozi za naredne dane najavljuju nagli pad temperature, pa čak i sneg, što bi moglo da ugrozi mlade izdanke i početak vegetacije. Proizvođači ističu da je teško proceniti šta je pogubnije za rod – suša ili mraz i sneg – jer ni jedno ni drugo ne donosi ništa dobro za ovo osetljivo voće.

Podsetimo, nepovoljne vremenske prilike prošle godine već su značajno pogodile proizvodnju maline u Srbiji. Procene govore da je gotovo polovina roda bila izgubljena upravo zbog vremenskih ekstrema. Zbog toga malinari sa posebnom pažnjom prate prognozu i nadaju se stabilnijem vremenu u narednom periodu, jer od vremenskih uslova u velikoj meri zavisi i ovogodišnji prinos takozvanog „crvenog zlata“.

Duga i hladna zima uticaće na rod malina, koji će zbog nepovoljnih vremenskih prilika, ove godine biti dosta manji. Ukoliko se obistini vremenska prgnoza i najavljeni minusi u nardna dva do tri dana posledice bi mogle da budu katastrofalne, kaže predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović.

Prethodni lepi dani izmamili su malinare u njive. Počeli da obrađuju zasade, povezali stabljike malina i primenili agrotehničke mere. Ispostavilo se da je prerano jer će trenutni sneg i mraz loše će uticati na dalji razvoj situacije. Ako se u obzir uzmu i prošlogodišnji problemi, očekuje se da ovogodišnji rod bude mnogo manji.

Iako je najavljena dobra cena maline, koja bi prema trenutnim pretpostavkama trebala da iznosi od 800 do 1000 dinara po kilogramu, malinari strahuju da će rod biti prepolovljen.

Vremenske prilike nisu dobro uticale na maline, tvrde u Asocijaciji malinara Srbije. Mraz je obrao pupoljke pa se po njihovom mišljenju očekuje od 30 do 50 odsto manji prinos. Zbog toga su stručne službe krenule u obilazak malinjaka na području Ivanjice i Arilja.

Kakvo je zapravo stanje znaće se nakon analize uzorkovanih sadnica ali se svi slažu da će malina ove godine biti znatno manje.

-Mraz je prilično oštetio biljke. Temperature su se na području Ivanjice kretale i do minis sedam stepeni a minus je bio i u ravničarskim krajevima.  Trenutno su biljke u fazi vegetacije i pune su sokova. Oštećeni su mladi izdanci listova koji su sada od jednog do tri centimetra dužine. Oni su od mraza pomodreli i izgledaju spareno, kao da su posuti vrućom vodom, i tu je šteta do 50 odsto, jer je toliko lastara izmrzlo.- rekao je predsednik Asocijacije malinara, Dobrivoje Radović.

Međutim, kada smo od proizvođača malina u Prilikama, gde se vršilo uzorkovanje, pokušali da saznamo kakvo je stanje u njihovim malinjacima ostali smo zatečeni odgovorima.

-Ja nemam pojma kakvo mi je stanje u malinjaku. Ne mogu da ti pričam o tome jer sam u udruženju ugostitelja pa ne ide da pričam o malinama.- rekao nam je jedan od proizvođača čiju parcelu je obilazila stručna služba.

-Nemam ti ja pojma, ne mogu pred kamere, neću da se zameram sa hladnjačarima – bio je odgovor drugog malinara.

Prošle godine ubrano je oko 45 000 tona malina ali zbog loše kondicije zasada koji su napadnuti raznim bolestima i mraza, ove godine može se očekivati manji rod.

Proizvođači voća sa juga Srbije traže hitan sastanak sa Ministarstvom poljoprivrede i osiguravajućim kućama zbog tog što polise osiguranja za mraz više ne važe od 1. marta, već od 4. aprila, rekao je danas predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina, Dobrivoje Radović.

On je rekao da u trenutku kada je država podigla procenat subvencija za osiguranje voća od vremenskih nepogoda u rizičnim područjima na oko 70 odsto, pojedine osiguravajuće kuće su pomerile datum važenja polise za štetu od mraza.

-Država traži od proizvođača voća da ga osiguraju od nepogoda i opredelila je subvencije za premiju osiguranja kako bi stimulisala proizvodjače da ga osiguraju, a osiguravajuće kuće sada pomeraju rok važenja polisa za mraz, rekao je Radović.

Dodao je da je u nekoliko poslednjih godina nevreme pravilo ogromne štete u centralnoj i južnoj Srbiji, a da su procenitelji izlazili na teren da utvrde štetu tek posle deset-petnaest dana.

Posle toliko vremena, kako je rekao, biljka počinje da se oporavlja, pa osiguravači obračunavaju manju štetu, što odvraća proizvodjače da osiguravaju proizvodnju.

I pre nekoliko dana je, kako je rekao temperatura bila sedam dana u dubokom minusu od 15 stepeni i mladi malinjaci su oštećeni.

Radović je rekao da poljoprivrednici „teško dobijaju pomoć države, a i kada je dobiju kao za premiju osiguranja ne može da im donese dobro za razliku od drugih koji dobijaju minimalce i poluminimalce“.

Podpredsednik Udruženja voćara i vinograda iz Ražnja Zoran Stojanović rekao je da je osiguranje poskupelo, a da su mu u jednoj od osiguravajućih kuća rekli da su pomerili rok važenja polise za april jer su „promenili smernice“.

On je rekao da je osiguranje poskupelo oko 20 odsto i da ga ne bi iznenadilo da osiguranje od mraza „pomere za jun ili jul“.

-Osiguravajuće kuće traže da potpišemo ugovor o osiguranju voća do kraja februara, a da ono za mraz važi od 4. aprila, a uz to postoji još jedna klauzula u ugovoru koju je bez lupe teško pročitati, a to je da se šteta od mraza računa tek kada voće procveta, rekao je Stojanović.

Osiguravajuće kuće, prema njegovim rečima, obračunavaju štetu od mraza ne nakon mraza, već kada voćka procveta i opadne više od pola cvetova.

Sneg koji već dva dana pada u višim predelima ivanjičke opštine izazvao je velike štete na zasadima malina ali i stablima voća gde je rod mahom uništen. Slična je situacija u Dragačevu i Arilju, u predlima pogođenim vremnenskim neprilikama.

Predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, kaže da će opština Ivanjica samo na prihodu od malina kalirati od 10 do 15 miliona eura.

• Računica je prosta. U ivanjičkoj opštini ima oko 1800 hektara pod zasadima maline. U zimskom periodu od snega i mraza uništeno je gotovo polovina malinogorja, novi sneg i mraz koji su pogodili ovaj kraj izazvali su štetu u višim predelima do 70 odsto u nižim do 20 što je opet u proseku oko 50 odsto od onoga što je ostalo. Dakle negde oko 450 hektera maline imamo uoptebljive u ovom trenutku. 2016. godine od malina je ova opština imala prihod izmedju 25 i 27 milona eura. Sada će on zasigurno biti manji za oko 15 miliona. Sve je ovo računica na cenu od 230 dinara koliko se prošle godine plaćalo za malinu-kaže Radović.

Situacija na terenu ni malo ne ohrabruje. Beli pokrivač se zadržao na visinama iznad 700 metara i padao je sa kraćim prekidima gotovo čitavog dana. Slika Osonice u popodnevnim satima više je ličila na kraj januara nego na duboko proleće. Snega ima oko desetak centimetara, a debljina se povećava sa povećanjem nadmorske visine.

Poljoprivrednici u ovom selu tvrde da su svo izbeharalo voće obrali sneg i niske temperature. Kažu da ove godine neće biti šljiva, jabuka, kajsija, trešanja, oraha, drena, jer su stabla  procvetala, a tada su najranjivija.

Više ih ništa ne iznenađuje. Kad je moglo snega prošle godine biti u drugoj polovini maja, aprilski sa niskim temperaturama nije ništa novo. Iz ove kože se u drugu, kažu, ne može.

Zasadi malina još nisu u kritičnom stanju. Polomljenih lastara ima, ali ako sneg prestane da pada štete bi mogle da se zadrže po slobodnoj proceni na oko desetak posto. Međutim ako se sa padavinama nastavi, situacija će biti više nego rizična.

Fotografije koje govore više od reči (foto Milanko Bošković)

Dren

Jabuka

Jorgovan

Kajsija

Kruška

Orah

Ribizla

Šljiva

Vrba