Povodom  smrti medicinskog radnika, Nikole Đurića, u ivanjičkom Domu zdravlja održan je komemorativni skup kome su osim zaposlenih prisustvovali i čalnovi porodice Đurić kao i mnogobrojni Ivanjičani.

Nikola Đurić, rođen je u Ivanjici 11. maja 1963. godine od majke Čedomile,  više medicinske sestre i oca Božidara zubnog tehničara. Krenuo roditeljskim stopama, završio je srednju medicinsku školu, sanitarni smer u Beogradu. Nakon završene škole Nikola  je počeo da radi  u Domu zdravlja Ivanjica, a radni odnos prekinuo je  zbog odlaska u vojsku. Posle odsuženja vojnog roka vratio se  u svoj rodni grad i počeo  sa radom na određeno vreme. Stalni radni odnos zasnovao je u januaru 1984. godine u Higijensko epidemiološkoj službi Doma zdravlja u Ivanjici sa kolegom Blažom koji je , takođe, prerano napustio kolege. Iz braka sa suprugom Olgicom ima dve kćerke, Čedu i Maju. Sa njima se ponosio, za njih borio i za njih živeo.

Kolektiv Doma zdravlja Ivanjica od Nikole se oprostio rečima:

• Nasmejan, vedar, duhovit, optimističan, borben, bio je do poslednjeg dana svog života. Svi mi koji smo zaposleni u ovoj ustanovi susrećemo se sa teškim životnim prilikama pacijenata koji nas posećuju. Nikola je gotovo jedan od retkih koji je u sebi nosio ogroman optimizam i volju da živi i da se bori sa svojom bolešću.  Iako je bio svestan zdravstvenog stanja Nikola nikada nje rekao da je došao kraj i da je sve izgubljeno, borio se i lečio kroz osmeh do samog kraja.  Iza sebe je ostavio mnogo lepih priča i anegdota kojih ćemo se svi sećati. Kažu da jedino inteligentni ljudi mogu biti duhoviti, takav je bio naš Nikola. Sarkastičan, satiričan i parodičan. Kakav god da je bio, nama je bio smešan i mi smo se zabavljali. Zabavljali smo se do suza. Družili, voleli, pomagali… Ostaćeš u našim mislima, i našim srcima zauvek.