Na visu Žabljak iznad Ojkovice kod Nove Varoši održano je prvo ovogodišnje takmičenje rabadžija u vuči čamovih trupaca, čime je zvanično otvorena sezona nadmetanja u ovom tradicionalnom zanatu. Okupilo se dvadesetak takmičara iz Nove Varoši i Ivanjice, a prisutni su uživali i u muzici pod šatrom, u pravom planinskom ambijentu.

Snage su odmerene u tri kategorije – prema težini volova, kao i u disciplini za konje u dvopregu. Takmičenje su, već šestu godinu zaredom, organizovali iskusni rabadžije, Radоš Stefanović i Goran Matović iz Ojkovice i Miloš Drašković iz ivanjičkog sela Močioci.

Nagrade su obezbedili upravo oni – zarađene u napornom radu kroz planinske šume a ovo je samo uvod u seriju nadmetanja širom Starog Vlaha.

Mirko Pantelić lovac LU Čemernica iz Ivanjice odstrelio je kapitalnog vuka na područiju novovaroškog lovišta. U dobro organizovanoj hajci u kojoj je učestvovalo preko 120 lovaca Mirko je imao lovačku sreću da odstreli jedinog vuka tog dana.

Mirku je ovo drugi put da odstreli vuka, na prošlogodišnjoj hajci je došao do svog prvog trofeja, pa ga je Lovačko udruženje nagradilo besplatnom godišnjom članarinom.

Ivanjica – Već petu godinu zaredom u Katićima kod Ivanjice održava se manifestacija u čast čuvenog ivanjičkog krompira, ’’Krompirijada’’. Na desetine proizvođača uzelo je učešće u takmičarskom delu a žiri je po kategorijama proglasio najbolje. Najveći proizvođač krompira je Rade Janković, najbolji prinos po hektaru ima Boban Pantelić,  najmlađi proizvođač je Dragan Simenović, pehar za najteži krompir otišao je u ruke Milana Pantelića a za najneobičniji dodeljen je Vladimiru Sićoviću.

Posetiocima je posebno bio zanimljiv džinovski krompir od preko 2 kilograma i krompir ljubavi, u obliku srca.

Čitavu manifestaciju obogatio je kulturno-umetnički program u kome su učestvovale pevačke grupe sa prostora ivanjičke teritorije i djaci škole domaćina ’’Mićo Matović’’ iz Katića. Organizatori su veoma zadovoljni odzivom ali i kvalitetom izloženog krompira.

Nakon takmičarskog dela usledilo je i stručno predavanje na temu moderna tehnologija proizvodnje krompira, mogućnosti unapređenja prodaje i brendiranja, koje je održao dr Živko Bugarčić.

Polaganjem venaca na  spomen obeležja koja čuvaju sećenje na Javorski rat (1876-1878), obeleženo je 147. godine od bitke u kojoj je Srbija suprotstavljajući se turskim snagama izgubila blizu 25.000 vojnika. Javorski rat započeo je 6. jula na Kalipolju sa oko 35.000 srpskih vojnika. Bitke za Javor i oko te planine 1876. godine, bile su deo velikog sukoba sa Turskom u koji je Srbija ušla zbog strahovitih represija.

U znak sećanja na stradale borce vence su danas na Kalipolju položili: delegacija Ministarstva odbrane Vojske RS, predstavnici opština Ivanjica i Nova Varoš i predstavnici  Humanitarne organizacije ‘’Stara Raška’’, Udruženje potomaka Petra Bojovića. Polaganju venaca prisustvovali su i Milorad Veljović, izaslanik predsednika republike Srbije i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković. On je istakao da je planina Javor vekovima predstavljala kapiju spasa za Srbe iz Crne Gore, Hercegovine i ovog dela Starog Vlaha, koji su bežeći od turskoga zuluma hrlili ka slobodi, a sloboda je i tada, kao i danas, nosila ime Srbija.

Predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović, rekao je da je veoma važno da negujemo našu istoriju, da nikada ne zaboravimo značaj Kalipoljske bitke i svih drugih ratova vođenih na ovim prostorima a najznačajnije od svega je preneti to mladim naraštajima jer bez istorije nema budućnosti.

Nakon toga venci su položeni na spomenik Majoru Iliću i ratnicima poginulim za otadžbinu od 1876 -1878. godine.  Počast junacima odala je i OŠ ’’Major Ilić’’ iz Kušića.

U ponedeljak 12. jula navršava se 145. godišnjica od početka Javorskog rata. Bitke za ovu planinu i njenu okolinu 1876. godine, bile su deo velikog sukoba sa Turskom u koji je Srbija ušla zbog strahotnih represalija okupatorske vojske nad srpskim življem u Bosni, zbog Hercegovačkog ustanka. Javorsko ratište otvoreno je 6. jula na Kalipolju.

Tim povodom vladika mileševski Atanasije služiće liturgiju u spomen kosturnici na Javoru, u 8 časova, uz sasluženje sveštenstva  mileševske i žičke eparhije.

Od 11.00 do 13.00 časova organizatori Manifestacije sa Vojskom Srbije i udruženjima koja neguju tradicije oslobodilačkih ratova Srbije odaće počast borcima Javorskog rata i položiti vence na spomen obeležje na Kalipolju, spomenik majoru Iliću na Javoru i spomenik palim Crnogorcima u ratovima za oslobođenje Srbije na Kušićima.

Od 14.00 do 16.00 časova planiran je  XIV Sabor srpske omladine iz matice i rasejanja, gde u kulturno umetničkom programu učestvuju ansambli iz matice i dijaspore, izvorne pevačke grupe, guslar i glumci iz Beograda koji će govoriti tekst Milovana Vitezovića o Javorskom ratu i ratnicima.

Manifestaciju organizuju opštine Ivanjica i Nova Varoš i Humanitarna organizacija „Stara Raška“ iz Beograda, uz aktivno učešće Vojske Srbije.

Organizatori Manifestacije žele Vam dobrodošlicu!

Ivanjica je ostala bez snabdevanja vodom a prema procenama nadležnih ovakvo stanje zadržaće se dva do tri dana.  Večeras će se znati preciznije kakvo je stanje na vodozahvatu i sa magistralnim cevovodom, kaže direktor JKP ’’Ivanjica’’, Vladimir Bojanović, i dodaje da u zavisnosti od inteziteta padavina situacija može biti i gora.

-Stanje se pogoršava, ne znamo trenutno u kakvom nam je stanju magistralni cevovod. Ako ga bujica bude presekla može se dogoditi da čitav grad bude bez vode nekoliko dana.-rekao je Bojanović.

U pomoć opštini Ivanjica stižu dve cisterne iz Sjenice i Nove Varoši,rekao je zamenik predsednika opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović.

-Tražili smo pomoć od prijatelja iz ova dva grada kako bismo mogli da postavimo cisterne na nekoliko lokacija u gradu. Svesni smo da to neće biti dovoljno ako ovo potraje pa smo dodatno obezbedili  iz fabrike vode ’’Golijska ledena’’ određenu količinu balona za građane.-rekao je Mitrović.

Kiša u Ivanjici ne prestaje da pada a vodostaj Moravice raste iz minuta u minut.

Deda Mileta Ivanković (83) iz novovaroškog sela Ljepojevići nikada nije bio zaposlen u firmi, bez dana radnog staža uspeo je sa svojih deset prstiju da stvori jedno od bogatijih domaćinstava u ovom kraju.  Gaji 70 goveda, 25 krava, bikove, junice a krompir obrađuje na površini od 10 hektara.  O kvalitetu kajmaka i sira koje ova porodica proizvodi nadaleko se čulo.

Živim život seljaka  i na to sam ponosan. Nekada je bilo ’’seljače goljo’’ a sada je čini mi se obrnuto. Ti što su nas gledali sa visine kupuju kajmak i sir u gramima. Seljak u čabricama. Ja sam pošteno radio čitavog života i stvorio sam, ne mogu da se žalim. Imam dva sina , vredni su, dobar osnov imaju da nastave sa poslom.  Nisam školovan, sa četiri završena razreda ne umem baš književno da se izražavam, ali me nije sramota. To treba da se stide ovi sa fakultetom, kada uprte diplomu, a nemaju pojma šta će da kažu i urade u životu. kaže deda Mileta.

Ekipa Info Lige dedu Mileta zatekla je na planini Javor, pokraj novootvorene crkve posvećene stradalim junacima u Prvom srpsko turskom ratu (u narodu poznat kao Javorski rat). Pričao je posetiocima o Kalipoljskoj bitci, majoru Iliću, hrabrim junacima koji su život dali za našu otadžbinu.

Otvorim crkvu kada nam paroh nije tu, pričam sa ljudima. Čovek sam otvorenog srca koji voli naros. U kuću sam primio svakoga, od malog deteta do predsednika i državnika. Evo, 83. godina mi je i ne mogu da se požalim na bilo šta. Imam samo jednu želju koja mi je do sada ostala neispunjena a nadam se da ću i to dočekati za života. priča Mileta.

Na pitaje koja je to želja , ovaj vremešni čovek se nasmejao, razmišljao pa odlučio da nam kaže.

Možda će me napasti ovi što nisu za njega, ali briga me. Svako ima pravo na svoje mišljenje. Eto, želeo bih da mi Vučić dođe. On je za mene pravi državnik, stasom i glasom. Ponosan, rečit, pravedan. Napravi nam put i crkvu, oživesmo ovaj kraj. Svako neka bira po svojoj savesti, ali ja ću za njega glasati dok živ budem , a nadam se da ću ga videti ovde. kaže deda Mileta

Predsednik opštine Nova Varoš, Radosav Vasiljević, izjavio je da je zadovoljan rezultatima današnjeg sastanka u Bajinoj Bašti sa ministarkom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zoranom Mihajlović i ministarom omladine i sporta Vanjom Udovičićem.

• ,,Na današnjem sastanku sa ministarkom Zoranom Mihajlović čvrsto smo ugovorili mnoge kapitalne projekte koji su od vitalnog značaja za razvoj naše opštine”, rekao je Vasiljević.

Prema njegovim rečima dogovoren je nastavak izgradnje kilometar puta u vrednosti od milion evra.

• ,,Radi se onom kilometru od magistralnog puta prema južnom Jadranu, od Branoševca do Zlatara i izvršiće se doprojektovanje kružnog toka koji je veoma važan za tu deonicu”, rekao je Vasiljević dodajući da je dogovorena izgradnja puta od etno sela Štitkova prema Ivanjici u dužini od 11 kilometara.

• ,,Pored izgradnje lokalnog puta koji će spojiti dve opštine, Novu Varoš i Ivanjicu, dogovorili smo da se krene sa izradom projekta regionalnog putnog pravca Kokin Brod – Priboj u dužini od 26 kilometara, od čega je 13 kilometara na teritoriji naše opštine”, kazao je Vasiljević.

Predsednik opštine ističe su sa ministrom omladine i sporta Vanjom Udovičićem  razgovarali o predstojećim MOSI igrama koje će se održati 2020. godine u Novoj Varoši.

• ,,Dogovoreno je da počnemo sa izradom projekta za predstojeće MOSI igre i da će nas ministarstvo sporta podržati koliko je u njihovoj mogućnosti, naravno uz pomoć ostalih ministarstava. Uz te projekte adaptiraće se mnogi sadržaji, a najviše novca će otići na rekonstrukciju fudbalskog stadiona na Branoševcu koji je izgrađen pre 50 godina i od tada ništa više nije uloženo”, rekao je Vasiljević.

Izvor:RINA

Na Regionalnom takmičenju u šahu, koje je održano  juče  u hotelu „Panorama“ u Novoj Varoši, Ivanjica je učestvovala sa tri predstavnika.  U muškoj konkurenciji  takmičili su se Filip Borović i Filip Fončev, a u ženskoj Angelina Jolović.

Desetogodišnji šahista Filip Borović,  već treću godinu zaredom sa ovog takmičenja donosi „zlatnu“ medalju u naš grad. Pet godina starija, Angelina Jolović uspela je da osvoji treće mesto u ženskoj konkurenciji.

Gordana Tankosić, nastavnica šaha, kaže da je ponosna na decu iz šahovske sekcije OŠ „Milinko Kušić“ i da je njihova volja i takmičarski duh na zavidnom nivou što se iskazuje kroz rezultate na raznim takmičenjima.

Radomir Rade Miletić, koordinator  šaha za Moravički okrug, pohvalio je sjajan rezultat za šahiste iz Ivanjice ističući da je ovo samo još jedna od potvrda da je Ivanjica grad u kome se igra odličan šah.

Polaganjem venaca na  spomen obeležja koja čuvaju sećenje na Javorski rat (1876-1878) obeležene su 142. godine od bitke u kojoj je  Srbija suprotstavljajući se  turskim snagama izgubila blizu 20.000 vojnika. Javorski rat započeo je 6. jula na Kalipolju sa oko 35.000 srpskih vojnika.

U znak sećanja na stradale borce  danas su na Javoru  vence položili generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković, predstavnici Vojske Srbije, opština Ivanjica i Nova Varoš, Udruženja koja neguju tradiciju oslobodilačkih ratova kao i predstavnici  OŠ’’Major Ilić’’- Kušići.

Povodom godišnjice, generalni sekretar predsednika Republike, Nikola Selaković otvorio je put preko sela Ljepojevići koji povezuje Zlatiborski i Moravički okrug i od velikog je značaja za meštane ovog kraja.

Humanitarna organizacija ’’Stara Raška’’ jedanaest godina zaredom na ovaj dan organizuje i ’’Sabor srpske omladine iz matice i rasejanja’’.

Predsednik UO te organizacije, Vojin Vučićević, kaže da je ponosan na planove koje država ima prema ovom kraju. Ulaganjem u infrastrukturu stvoriće se uslovi da se ljudi zadrže na ovim prostorima ali i omladina vrati u prelepe krajve naslonjene na planinu Javor.

Od prošle godine Javorski rat-Kalipoljska bitka svrstani su i u zvaničan  kalendar Vojske RS.

Povodom obeležavanja 142. godine Javorskog rata, generalni sekretar predsednika Republike Srbije, Nikola Selaković, u prisustvu zvaničnika opštine Ivanjica i Nova Varoš i organizacije Stara Raška, svečano je presekao vrpcu na otvaranju 3,3 kilometra asfaltnog puta između ove dve opštine. 

Pokrovitelj ove važne investicije vredne 30 miliona dinara je Vlada Republike Srbije.

• „Važno je da nas okuplja ljubav prema precima, slobodi i sećanja na njihova velika dela. Ali je važno da i ta okupljanja obeležavamo onim što je značajno za sadašnjost i budućnost. Danas je otvoren ovaj veoma važan putni pravac koji spaja opštinu Ivanjicu i Novu Varoš, a o njegovoj važnosti najbolje najviše mogu reći ljudi koji žive u ovim krajevima. 142. godine nakon bitke na Kalipolju i početka Prvog srpsko-turskog rata, ovo je pravi način da obeležimo godišnjicu i dobro bi bilo da je pre nas, svaki put na ovaj dan nešto veliko rađeno u ovom kraju. “ rekao je  Nikola Selaković.

Predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović, izrazio je zahvalnost Vladi Republike Srbije što je prepoznala značaj ulaganja u ovaj kraj i istakao da je put od vitalne važnosti za meštane Ivanjice i Nove Varoši, ali i povezivanje dva okruga, Moravičkog i Zlatiborskog.

Više nemamo apsolutno nikavih međa između ovih opština, istakao je predsednik Nove Varoši, Radosav Vsiljević i dodao da će otvaranjem puta koji vodi kroz selo Ljepojeviće poljoprivreda i turizam ovog kraja dobiti na značaju.

Predstavnici Vlade Republike Srbije, Vojske, organizacije Stara Raška,lokalnih samouprava iz Ivanjice i Nove Varoši, položili su vence na spomen obeležja na Kalipolju i Javoru.

Sedam gradova i opština zapadne Srbije pružili su podršku donošenju nove medijske strategije koja će za nekoliko sedmica biti završena, zatim upućena na javnu raspravu i pred Vladu Srbije.

U seriji panel diskusija koje je organizovalo Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) sa Sindikatom novinara Srbije (SINOS) i uz podršku Medijskog saveza koje su održane u Čačku, Ivanjici, Priboju, Prijepolju, Čajetini i Novoj Varoši čula su se mišljenja predstavnika osam lokalnih samouprava koje su podržale strategiju, koja bi trebalo da popravi katastofalno stanje u kojem su mediji. Zbog loše privatizacije i naglog izlaska države iz medija, građani su ostali bez osnovnog čak i servisnog informisanja.

Oni smatraju da su se sva dešavanja na medijskoj sceni u proteklih deset godina, preslikala na terenu i da je neophodno da se novom strategijom spreči ili zaustavili dalje propadanje i srozavanje medijske scene, jer su čitave opštine ostale bez ikakvih glasila.

Dijalog o izradi nove medijske strategije i svim važnim pitanjima poput Novosti,Politike i Tanjuga, opstanka lokalnih medija, transparetnosti kada je vlasništvo u pitanju govorili su profesor Stanko Crnobrnja i predstavnici lokalnih samouprava.
Član Radne grupe Ministrstva kulture, za izradu nove medijske strategije, profesor Stanko Crnobrnja ističe da je će do 31. decembra predlog nove medijske strategije biti obnarodovan.

,,Posle toga nastupa period javnih rasprava kada naš nacrt izađe u javnost i tada ćemo mi sagledati sve predloge i primedbe javnosti. Nakon toga ćemo predlog korigovati, i tek onda dati na usvajanje Vladi Republike Srbije što očekujemo negde krajem februara”, rekao je Crnobrnja.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je istakao da je izrada nove medijske strategije preko neophodna i da je veoma važno učešće svih relevantnih institucija.

„Ako ne mogu da se usaglase oni kojima su mediji posao, kako onda očekivati od nas koji nismo u toj sferi da donosimo tačne i precizne odluke. Samim tim daje se prostor za nezadovoljstvo a možda i za pogrešne poteze”, istako je Todorović.

Kada je reč o Tanjugu, Todorović je mišljenja da ova agencija treba da bude javni ustanova i da povlačenje države iz medija tog formata nije dobro.

,,U svakom slučaju treba se konsultovati i pronaći modalitet sa sličnim agencijama koje postoje u zemljama u okruženju, ali nikako ne sme doći do njegovog gašenja”, rekao je Todorović.

On je istakao da je interes da takva agencija postoji višestruk kako za one koji rade u Tanjugu, tako i za sve druge koji preuzimaju njihove vesti ili su im one inicijalna informacija za dalje bavljenje određenim temama.

Todorović je kazao da je lično, uvek imao razumevanje za različite novinarske ocene naše društvene stvarnosti i tog se stava ne odriče ni danas kada je na funkciji gradonačelnika.

“Želja mi je doduše da svako novinarsko slovo objavljeno iz Čačka bude na dobrobit našeg grada, ali shvatm da to nažalost nije uvek moguće”, rekao je prvi čovek grada Čačka.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović podsetio je da je u ovoj lokalnoj samoupravi postojala lokalna televizija koja je bila dovoljna da informiše sugrađane o najvažnijim događajima u opštini.

,,Pod firmom neke strategije nama su prvima uzeli dozvolu, a onda nije imalo šta ni da se proda. Uspeli smo da spasemo radnike koje smo pripojili Kulturnom centru ali sve to više nije ono što smo imali. Mi sada čekamo medije iz Užica i drugih krajeva da dođu, a onda i urednike da se smiluju i puste 30 sekundi od nečega što je za naše građane od velike važnosti”, kazao je Stamatović.

On dodaje da apsolutno podržava strategiju koja će zadržati nacionalne medije kao što su Tanjug, Novosti, Politika ali i koja će dati šansu opštinama da organizuju svoje lokalno informisanje koje je neophodno, a ukinuto na silu.
Zamenica predsednika opštine Gornji Milanovac Jadranka Dostanić rekla je da ova lokalna samouprava ima korektan odnos sa svim medijima koji rade na teritoriji ove opštine, a naravno i šire. Ona je u ime opštine pozdravila donošenje strategije koja bi unapredila rad lokalnih medija.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević smatra da bi lokalne samouprave trebalo da imaju medije pod svojom ingerencijom, kako bi se pratili svi projekti i manifestacije koje organizuju.
,,Naši sugrađani nekad nisu ni obavešteni o lokalnim temama, jer događaje prate medijske kuće iz drugih gradova. Ove godine smo izdvojili 3,5 miliona za informisanje, ali novac naših sugrađana, neke famozne komisije su dodelile projektima za prebrojavanje sova i slične teme koje nam u ovom trenutku nisu preko potrebne. Uvek ćemo biti za podsticaj lokalnog informisanja koje je potrebno zbog svakodnevnih dešavanja u našoj opštini, što velikim medijima nije zanimljivo, ali građanima opštine Nova Varoš jesu”, kazao je Vasiljević.

On je dodao da je opština podno Zlatara pre svega turističko mesto i da su im potrebni i nacionalni mediji koji su svojim trajanjem i radom zaslužili poštovanje, a među njima su svakako Večernje novosti, Politika i Tanjug.
Predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, istakao je da je ova lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unapređuje budući odnos, uz napomenu da jedino na čemu insistira jeste objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.

„Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice. Spremni smo i na eventualnu kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške. Takođe bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medijski zastupljeni“, rekao je Lazović.
Prema rečima zamenika predsednika opštine Arilje Branka Vukajlovića ove godine je za informisanje u toj opštini opredeljeno tri miliona dinara. Vukajlović kaže da se na konkurs javilo više medija iz regiona.

“Na teritoriji opštine Arilje postoji televizija koja radi već 20 godina i jedno vreme je bila javni servis, kao i radio koji su takođe učestvovali na konkursu ali im je ponuda bila skuplja. Ti mediji su ostali bez sredstava i ne znam do kada će izdržati da uopšte postoje, oni su praktično pred gašenjem”, istakao je Vukajlović i dodao da će bez pomoći lokalne samouprave teško opstati.

“Mišljenja sam da projektno finansiranje ovakvo kakvo je trenutno treba ukinuti, zna se šta je dužnost opštine, ali i medija koji treba da informišu građane svakodnevno o najvažnijim događajima kao i servisnim informacijama vezanim za tu lokalnu samoupravu.

Postavlja se pitanje koliko su u mogućnosti mediji iz drugih gradova da redovno ažuriraju i informišu Ariljce o njima važnim temama”, konstatuje zamenik predsednika opštine Arilje Vukajlović.
Prema rečima predsednika opštine Priboj, Lazara Rvovića manje sredine nemaju teoretske šanse da imaju nezavisno i kvalitetno novinarstvo i informisanje, ako nemaju pomoć lokalne samouprave.

,,Treba dozvoliti lokalnim samoupravma da formiraju svoj javni servis ili regionalni. Onda će imati svoj integritet, finansijsku nezavisnost, regularni način finansiranja, pristojne plate i naravno da se zna ko može da se bavi novinarstvom. Političari se tu mogu mešati samo da biraju direktora. Lokalni mediji su smatrali da će posle privatizacije biti nezavizniji, ali po meni oni su sad u mnogo zavisnijem položaju nego pre”, navodi Rvović.

Opozicija podržava strategiju

U ovom dijalogu osim predstavnika vlasti učestvovali su i predstavnici lokalne opozicije koji su takođe izneli svoje viđenje kada je nova medijska strategija u pitanju i osvrnuli se na rad lokalnih medija.
Odbornica SDP u Prijepolju Suanita Čelebić istakla je da je donošenje nove medijske strategije preko neophodno jer je informisanje svedeno na tabloidne natpise i rijaliti programe.

“Mediji ne služe samo za zabavu već bi prevashodno trebalo da informišu, ali i edukuju građane, to se takođe odnosi i na lokalne medije”, naglasila je ona i dodala da je objektivno informisanje prioritet.
NJen stranački kolega Izudin Šantić je kazao da nije zadovoljan trenutnim stanjem u lokalnim medijima, tvrdeći da u opštini Prijepolje vlada “medijski mrak”.

“Ako uzmemo za primer zvanični sajt opštine Prijepolje koji nije ažuriran nekoliko godina, to je dovoljan primer koliko je lokalna vlast zainteresovana za objektivno informisanje”, rekao je Šantić.

On dodaje da je zadatak kako vlasti tako i opozicije da omoguće objektivno informisanje građana i da svi oni koji pokušavaju da im to uskrate ili na bilo koji način ometaju novinare da rade svoj posao kako treba, budu sankcionisani.
Aleksandar Novaković, iz novovaroških Dveri smatra kao građanin da na televiziji kao najpopularnijem mediju danas nema realnosti i da se sem rijalitija i političkih monologa ne može ništa drugo gledati.

,,Stanje u medijima je porazno i država bi trebalo da se pozabavi iskorenjivanjem ovog problema kao i prethodnog pogubnog sistema po kojem su fukcionisali mediji”, kaže Novaković.
Sličnog mišljenja je bila i njegova koleginica iz čačanskih Dveri Milica Prokić koja smatra da je medijski mrak pogotovu na lokalnim nivoima izazvalo gašenje medija nasilnom privatizacijom i da se nada da lokalne sredine imaju svoje medije.

Šta kažu novinari lokalnih medija

Reč na tribinama uzeli su i novinari koji posebno ukazuju na težak materijalni položaj kolega tvrdeći da je to osnovni razlog neobjketivnog i neslobodnog informisanja.
Novinar Dragoljub Gagričić iz Nove Varoši navodi da se moraju održati lokalni medije koji su rasadnici kadrova i informacija.

,,Naši građani više znaju koliki je sneg na Grenlandu i jesu li gladni irvasi nego da li je raščišćen prevoj na Zlataru. Nama nedostaju servisne informacije, iz svakodnevnice i niza oblasti života. Ne znam zašto se Nova Varoš gura u subregion kome, istina, geofrafski pripada, a ne znamo šta se događa u opštinama na koje smo životno upućeni – u Ivanjici, Arilju, Čajetini? Zašto se odustalo od pre neku godinu dogovorenog otvaranja medijske radio i TV ustanove na Zlatiboru, koju bi tamošnja privreda pomagala da opstane, a mi iz malih opština na nju se „kačili“ i sarađivali , kazao je Gagričić.
Kolega Goran Reković iz Priboja zamerio je pojedinim kolegama zbog ravnodušnosti, odnosno nedovoljnog zalaganja da se neke stvari promene. On je istako da je od velike važnosti umrežavanje i stalna edukacija medijskih radnika na nivou lokalnih samouprava, ali i u regionu.

“LJudi koji se ostave sami na vetrometini bez posla, lako su potkupljivi i tu vidim i važnu ulogu sindikata, jer takvi novinari bez zaštite ne mogu objektivno informisati”, rekao je on.
Samir Aslani vlasnik portala Zlatibor. rs istakao je da je činjenica da lokalni mediji ne mogu da se finansiraju samo od marketinga i oni su u startu u problemu.

“Možda je najbolji put formiranje službi za informisanje u lokalnim samoupravama koje će se baviti servisnim informacijama, naš posao bi bio da objavimo vest takvu kakva jeste a ukoliko mislimo da ta informacija nije tačna onda je naš zadatak da se bavimo istraživačkim novinarstvom i dokažemo da nije istinita”, kazao je Aslani.

On je naglasio da su za građane u jednoj lokalnoj samoupravi informacije poput onih vezanih za ispravnost vode, čišćenja puteva i sličnih od velike važnosti i da se projektnim finansiranjem ta vrsta informacija ne finansira.

Prema njegovim rečima najbolje je privatizacija državnih medija kada se oni predaju zaposlenima.

“Ako imate medij kome država obezbeđuje sve finansije dovode se u neravnopravan položaj privatni mediji, nemam ništa protiv da država bude osnivač ali ne i finansijer”, kazao je on.
Duško Đukić vlasnik “Zlatiborskog radija 106” kaže da je u opštini Kosjerić postojao lokalni radio koji je zatvoren i da nije bilo čak ni pokušaja da bude privatizovan.

“Za njegov rad se svojevremeno odvajalo šest miliona dinara, sada tog novca za medije nema i ja sam kao mali emiter bio primoran da dođem u Čajetinu i konkurišem. Ovde već nekoliko godina dobijam sredstva i promenio sam naziv medija u Zlatiborski radio”, kazao je Đukić.

On je istakao opštinu Čajetina kao dobar primer lokalne samouprave kada su mediji u pitanju rekavši da su u ovoj lokalnoj samoupravi prepoznali da je informisanje potreba.

Kada je u pitanju nova medijska strategija Đukić dodaje da bi bilo neophodno da se donese zakonski okvir kojim bi se opštine i gradovi obavezali da iz lokalnog budžeta moraju da izdvoje za informisanje i da bi konkursi trebalo da budu raspisani na početku godine.
Predsednica sindikata novinara Srbije (SINOS), Dragana Čabarkapa složila se da položaj novinara u Srbiji nikada nije bio teži.

,,Male su plate, neredovne, smanjuju se po svim osnovama i sami medijski radnici postaju nesigurni. Očekivati od novinara koji ne zna da li će primiti platu i da li će uopšte sutra raditi, da se bavi profesionalno svojim poslom i da podmeće glavu, tamo gde neko ne sme ni ruku, od toga nema ništa”, kaže Čabarkapa.

Prema njenim rečima prvi preduslov profesionalnog novinarstva su pristojni uslovi rada.

,,Ono na čemu mi kao sindikat insistiramo je da se uspostavi socijalni dijalog između predstavnika zaposlenik i poslodavaca. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj to ne postoji. Naši poslodavci ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, a sa druge strane sami ne žele da se organizuju u poslodavačke organizacije”, navodi Čabarkapa.

Ona dodaje da oni koji danas pričaju o slobodi medija i koji su navodni borci, na svaki način opstruišu zahteve sindikata i cenzurišu ih.
Predsednik Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić izjavio je da se upravo na ovakvim tribinama bori protiv medijskog mraka u Srbiji a ne neformalnim grupama.

,,Ne treba da se briše Tanjug, da se pusti niz vodu Politika, koja je izlazila i za vreme okupacije ili da se rešimo Novosti, jer znamo svi ako se država povuče iz tih medija, istog dana je tamo stečajni upravnik i katanac na vratima.Srbiji su potrebni i Tanjug i Beta i Fonet”, naglasio je Nikolić.

On dodaje da ti zahtevi za njega nisu normali, i da država treba da ostane u tim mediji kao i da je potrebno da se nađe jedno racionalno rešenje na lokalnom nivou. Da građani Novog Pazara, Čačka, Priboja, Prijepolja,Užica,Niša,Kragujevca i cele Srbije moraju biti informisani kada su u pitanju lokalne teme, jer nema za sve mesta u nacionalnim medijima.

Osvrćući se na prethodnu medijsku strategiju koja je ostavila na hiljade novinara i medijskih radnika bez posla, Nikolić kaže:

,,Medijske kuće su prodate tapkarošima, koji su ih kupovali zbog zgrada ili imovine. Ne verujem da možemo nešto vratiti unazad, ali novom strategijom možemo zaustaviti dalje propadanje i urušavanje medijske scene”.

Po mišljenju predsednika UMMR-a, radna grupa radi odlično svoj posao i imaju bezrezevnu podršku za sva racionalna i dobra rešenja koja proisteknu iz nje. On je izrazio žaljenje zbog izlaska pojedinih članova iz radne grupe i osudio nastup u crnim majcama u Tirani.

Glas zapadne Srbije