Vladimir Lončarević, rukovodilac pogona Raketna goriva u MB Namenska Lučani u kome se dogodila tragedija, i Toma Stojić, rukovodioca sektora Bezbednost i zaštita na radu, osuđeni su na po tri godine zatvora, i soliodarnu isplatu troškova Neli, Mirjani i Milovanu Milivojeviću u iznosu od 1 045 000 hiljada dinara. Postupak za pogibiju radnika Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića, 2017. godine u fabrici „MB Namenska“ u Lučanima, u Osnovnom sudu u Ivanjici trajao je četiri godine. Današnja presuda obuhvatila je i odštetu Marku Mitroviću kome okrivljeni  solidarno treba da uplate 602 900 dinara kao i da nadoknade troškove postupka tužilaštvu i sudu.

Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo da Lončarević i Stojić budu osuđeni na po pet godina zatvora, uz nadoknadu svih sudskih troškova, pa smatraju da  je kazna za smrt dvoje ljudi preblaga sa čime se slaže i otac nastradalog radnika Milomira Milivojevicća.  147 puta je bio u ivanjičkom sudu da traži pravdu za pokojnog sina.

Protiv prvoptuženog Radoša Milovanovića (78), koji je preminuo krajem aprila prošle godine, postupak je obustavljen.

Radenko Marić iz ivanjičkog sela Kosovica, zaseok Butkovo, dobio je sudski spor protiv države Srbije za štetu na njegovim parcelama voća koju je prouzrokovao grad 2014. godine. Ovakvu presudu doneo je Apelacioni sud u Kragujevcu i ona je prema svemu sudeći među prvima kojom se potvrđuje da je država kriva za posledice olujnog nevremena praćenog gradom koje je zahvatilo veliki deo opštine Ivanjica u maju mesecu te godine. Rešavajući po žalbama ovaj sud je zapravo potvrdio prvostepenu presudu opštinskog suda u Ivanjici i naložio nadležnim institucijama da Mariću isplate štetu u visini od 537.320 dinara.

Marić je tužio Republiku Srbiju i svoju opštinu za nadoknadu štete u visini od 1.846.000 dinara jer blagovremeno nisu obezbedile protivgradnu zaštitu iako su po zakonu to trebale da učine. Aktivne mere protivgradne zaštite počinju da se primenjuju 15. aprila, a pomenuta elementarna nepogoda se dogodila 14. maja. Gotovo mesec dana od početka primene propisa na području opštine Ivanjica nije bilo ni jedne rakete niti je bilo dejstava sa protivgradnih stanica. Sud je utvrdio da je država odgovorna jer nije na vreme obezbedila potrebna sredstva za nabavku i dejstvo protivgradnih strelaca.

• Bio sam u timu za pregovore sa nadležnima u državi ispred udruženja „Vilamet“ i lokalne samouprave, za naknadu šteta nastalih kao posledica olujnog nevremena praćenog gradom koje je toga dana pogodilo veliki deo naše opštine. Razgovaralo se, obećavali su, ali je sve na kraju propalo, obećanja nisu ispunili. Koliko znam u opštinski budžet su uplatili mizernih 14.200.000 dinara, što predstavlja samo 2 odsto ukupne štete. Zato sam odlučio da tužim državu i spor sam dobio“, kaže za InfoLIGU Radenko Marić iz Butkova.

Nalazom veštaka sud je utvrdio da je šteta u malinjaku iznosila 595.000, u kupinjaku 222.180, a u šljiviku 526.000 dinara. Veštak je prema tada važećim otkupnim cenama procenjenu štetu umanjio za 30 odsto na ime troškova organizovanja i sprovođenja berbe malina koju bi tužilac imao.

Međutim, sud je utvrdio da se oštećenom ima isplatiti samo 70 odsto troškova nastale štete, dok je opština Ivanjica oslobođena, jer u njenoj nadležnosti nije protivgradna zaštita već u Sektoru za vanredne situacije države Srbije. Sud je mišljenja da je Radeno Marić bio u obavezi da svoje površine pod voćem osigura odnosno zaštiti protvgradnom mrežom. Obzirom da to nije učinio, doprineo je nastanku štete, pogotovo ako se ima u vidu da je na području gde on poseduje zasade pod voćem grad česta pojava.

Država je Mariću na ime sudskih troškova isplatila i iznos od 100.000 dinara, dok će on opštini Ivanjica iz istih razloga morati da uplati 52.000 dinara.

Veći broj poljoprivrednih proizvođača sa područja ivanjičke opštine već je tužio državu zbog nastalih šteta od elementarnih nepogoda 14. maja 2014. godine. Marić kaže da se njihov broj što pojedinačnih što grupnih dodatno povećao nakon presude kojom je on dobio spor. O tome da li će ili već jeste ova presuda postala sudska praksa u odlučivanju po istoj materiji, nemamo pouzdanijih saznanja.