Ivanjica/Golija – U udaljenom selu Ograđenik život ima svoje posebno značenje. Surov je, nepredvidiv i težak, ali u tom istom selu iz dana u dan jedna žena ispisuje priču koja pomera granice snage, izdržljivosti i hrabrosti.

Dragana Perišić – supruga, majka, domaćica, ali i vozač traktora, radnica na ćumurani, čuvar stoke, majstor za sneg, za sir, za sve. Dok drugi još spavaju, ona već završava prve poslove.

Za Draganu ne postoje podele na muške i ženske poslove. Zasukala je rukave i postala jedna od boljih ćumurandžija u selu. Kad muški lože ćumuranu – bude oko 90 džakova ćumura, a kad Dragana preuzme posao – 120.

Usred planina, gde život ne prašta slabost, jedna žena svakog dana prkosi vremenu, umoru i tišini sela. Nadamo se da će ova priča biti inspiracija svima koji pokleknu pod pretpostavkom nemoguće.

Duže od dve nedelje volonteri i članovi Štaba za delovanje u vanrednim situacijama obilaze naše sugrađane, nose im pakete pomoći i lekove, pa tako stižu i do najudaljenijih destinacija u ivanjičkoj opštini. Zamenik predsednika opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović,  danas je obišao podgolijski kraj, Ograđenik, Koritnik, Brusnik, Ostatiju, Deviće i uz pomoć volontera Crvenog krsta dostavio porodicama pakete pomoći, kako bi nesmetano funkcionisali  i poštovali sve mere koje je Vlada propisala.

U merama izolacije svaka pomoć je dobro došla ali ono što je najvažnije i vraća veru u ljude je da niko,pa čak ni oni koji su kilometrima daleko, neće biti zaboravljeni.

Mere vlade jednako se poštuju u centru Ivanjice i na seoskom području. Svest o tome da disciplinovano i zajedno možemo pobediti ovaj opasan virus, na veoma je visokom nivou.

Napori koje ulaže Crveni krst, volonteri i tim ljudi iz lokalnog Štaba za svaku su pohvalu. Njihova poruka građanima Ivanjice je da ostanu kod kuće kako bismo zajedničkim snagama sačuvali zdravlje svakog od nas.

Milan (4) i Veljko  (5)  Višnjić, dva  andjela  iz  golijskog sela Ograđenik odrastaju bez toplog majčinog zagrljaja. Ona je pre dve godine otišla, bez objašnjenja  i nikada se nije javila.  Ovaj bezdušni gest ipak nije izbrisao osmeh sa lica mališana niti je ugasio sjaj u njihovim toplim očima, a za to su se svojski pobrinuli otac Milojica i baka  Bisa.

Ovaj hrabri čovek Milanu i Veljku je otac i majka, a koliko je njegovo srce najbolje govore reči kojima započinje priču:

• Ništa ja ružno o njoj reći neću. Hvala joj što mi je rodila ovo dvoje divne dece. Otišla je na četrdeset dana kod njenih u Berane i više se nije vratila, ni javila.  Ali oni su moji andjeli, moj život. –kaže Milojica.

Nije mu teško da ustane pre zore, pripremi sve za svoja dva anđela, čitav dan radi a uveče sa puno ljubavi i pažnje ispriča im priču i uspava u topom zagrljaju.

Za njih živi i baka Bisa. Osamdeset šesta joj je godina  a sa lakoćom plete vunene čarape,  kape i šalove  svojim  unučićima.

Višnjićima je posebno teško kada ih sneg zaveje i potpuno odseče od ljudi. Raduju se svakom putniku nemerniku koji dođe u ovaj  dom i unese živost.  Danas su Milan i Veljko bili posebno srećni. Posetili sui h ljudi dobrog srca i osim poklona doneli im topli zagrljaj i razgovor, ono što im najviše nedostaje.

Crveni krst Ivanjica, opština Ivanjica, Viber grupa Dobri Samarjanin, radakcija InfoLIGA  i mnogobrojni sponzori  obasjali su dom Višnića  posebnom radošću.