U Srbiji je i dalje najjeftinije grejati se na drva, čija je cena ove godine za oko 20 evra niža nego prošle godine. Zbog blage zime prošle godine mnoga domaćinstva nisu iskoristila pripremljen ogrev, što je jedan od razloga što se i drva i pelet mogu naći po povoljnijim cenama.

S  obzirom na to da je prošla zima bila blaga, mnogi su u svoje domove ugradili inverter klime koje troše 30 posto manje energije od obilčnih.

Ivanjička lokalna samouprava i ove godine opredelila je finansijska sredstva za nabavku školskih knjiga deci i nabavku ogreva porodicama romske nacionalnosti.

Lokalna samouprava iz godine u godinu ozbiljno razvija status romske populacije u okviru lokalnog akcionog plana.

Prateći trend rasta cena i drva za ogrev su, u odnosu na prošlu godinu,  poskupela. Trenutno ih u Ivanjici možete kupiti po ceni od 75 do 80 eura za metar, a po svemu sudeći biće i skuplja. Najveći problem je radna snaga jer retko ko danas želi da se bavi ovim teškim poslom iako je dobro plaćen.

Cena peleta trenutno se kreće preko 300 eura za tonu, dok je ugalj u zavisnosti od kvaliteta od 100 do 200 evra. Dodatno za struganje drva i cepanje po metru morate izdvojiti i do 1000 dinara.

Bez obzira na cenu ove godine potražnja za drvima je velika.

Prema trenutnim cenama, najjeftinije je grejanje na struju. Ipak se većina opredeljuje za drva kao najbolji, proveren način grejanja a kada je reč o gasu na njega će Ivanjičani, očigleno, još malo pričekati.

Pripreme za grejnu sezonu u punom su jeku. Potražnja za drvima je velika a ni cena od 55 evra po metru nije uslovila zalihe ove vrste ogreva. Naprotiv čak  je i u Ivanjici koja obiluje šumama  teško  doći do kvalitetnog bukovog ili cerovog drveta. Osnovni problem je radna snaga jer ovaj težak i zahtevan fizički posao retko ko može i želi da radi.

Kupci smatraju da je cena drva previsoka a sa druge strane oni koji su ostali da žive u ruralnim područjima kažu da je život na selu težak, naročito ako vas zadesi godina kao ova. Suša je prepolovila rod krompira, nema pašnjaka za stoku, žito preskupo, pa će dobra cena maline samo pokriti ostale gubitke.

Ljudi kažu da država sada mnogo više ulaže u poljoprivredu i srpskog seljaka, ali je problem što se sa subvencijama kasni, bar dve decenije. Omladina se iz sela spustila u grad i teško da će se vratiti na svoja ognjišta iako ona, još uvek  imaju mnogo toga da ponude.