Bratstvo ivanjičke crkve obaveštava verujući narod da će u četvrtak 18.12.2025. godine moći da donesu slavske kolače i žita na osvećenje u periodu od 8.30 do 18 časova.
U petak 19.12.2025. godine, na praznik svetog Nikole, sveta Liturgija počinje u 5 časova, a prekadjivanje će biti do 10 časova.
Svima koji slave neka je radosna i blagoslovena Krsna Slava!

Na veliki hrišćanski praznik Božić, na samom skretanju za ivanjičko naselje Jesenište, osveštan je veliki pravoslavni  krst. On se nalazi pokraj puta a podigao ga je estradni umetnik Stevo Damljanović-Garo, kako kaže da donese sreću i bezbedno putovanje svima koji su na drumu.

Krst je osveštao paroh Aranđel Petrović. Damljanović se zahvalio mnogobrojnim sponzorima koji su pomogli da se ovaj pravoslavni simbol nađe pokraj puta za varoš Ivanjicu.

Crkvena opština Ivanjica poziva sve zainteresovane vernike da prisustvuju činu osvećenja temelja crkve Svetog despota Stefana Lazarevića u Bukovici. Osvećenje će se obaviti u ponedeljak 1. avgusta u 17. časova.

Odbor za izgradnju crkve ističe da je svaki prilog bilo u novcu, radu, materijalu ili savetu dobrodošao.

Dobrovoljne novčane priloge prikupljaće  svi članovi građevinskog odbora, a postoji i mogućnost uplate na račun u Halk banci:

dinarski račun 155-77713-59

devizni račun 155-0070400001276-98

Dana 19. septembra po novom, a 06. septembra  po starom kalendaru, 2021. godine, a na praznik spomen čuda Svetog arhangela Mihaila i Svete mučenice Evdoksije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop žički G. Justin osveštao je Hram Svete Trojice u Međurečju kod Ivanjice. Na osvećenju hrama, Vladika je položio u Časni presto mošti. Sasluživali su: namesnik moravički protojerej-stavrofor Gmitar Milunović, namesnik požeško-ariljski protojerej, Dragan Stević, protojerej Zoran Stevlić, protojerej Nenad Bajić, kao i đakoni Stefan Simić i Ognjen Juzbašić.

Po završetku Svete Liturgije, Vladika je uz puno ljubavi i radosti prema vernom narodu, održao prigodu besedu, u kojoj je istakao: “Milošću i pomoću Božijom, osveštasmo ovaj Sveti hram, posvećen Svetoj, Životvornoj i Živonačalnoj Trojici. Ovaj hram od danas biće mesto vašeg okupljanja, da dolazite da se pričešćujete Telom i Krvlju Gospoda Hrista, za venčanja, krštenja i za sve ono što Vam je potrebno i spasonosno. Gospod je nama podario Sebe, da verujemo u Njega, da vidimo da je On istiniti Bog i Čovekoljubac koji nas vodi i uzvodi do Carstva Nebeskog. Potrebno je da mi prvo potvrdimo da verujemo u Gospoda Boga, da verujemo u njegovu reč, da verujemo u njegovo delo da je zaista On došao na zemlju, ne neko drugi, ne utvara, ne priviđenje, nego sam Gospod, mali Bog, Bogić.

Sve je to činio radi našega spasenja da bismo se mi verom u Njega, trudom i podvigom ponovo vratili tamo odakle su naši praroditelji svojom slobodnom voljom promašili cilj stvaranja. Nije čovek stvoren za smrt, ni za muke, ni za teškoće, stvoren je da u raju živi i da se raduje. Ali pošto ima slobodnu volju, kao što i mi imamo slobodnu volju, naš praroditelj i praroditeljka, svojom slobodnom voljom su prestupili zapovest. Gospod je rekao da ko prestupi zapovest i jede sa ploda drveta poznanja, umreće. Baš zato smo dužni da se upoređujemo sa svetiteljima i sa Hristom, da merimo sebe Hristom. Mnogi će reći teško je danas ispuniti sve zapovesti Hristove. I jeste teško, ali to je samo u početku tako, dok se Gospod ne useli u srca naša i postane Bog naš koji u nama dela i koji nam daje snagu da prevaziđemo sve slabosti naše.

Danas se opominjemo priče o zlim vinogradarima. Sve što je Bog govorio u ovom svetu, govorio je u pričama iz ovoga sveta, i svako onaj ko ima izoštrena čula duše svoje, može da razume šta je Gospod hteo tu da kaže.“

Episkop je dalje pojasnio i izložio tumačenje parabole o zlim vinogradarima u kontekstu razumevanja starozavetnog čoveka, tumačeći ovu parabolu u svetootačkom duhu.

Na kraju sabranja, Vladika je uputio zahvalnost svima koji su doprineli izgradnji ovog hrama, a tokom trpeze ljubavi vernom narodu je pojasnio značaj zajedničarenja u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Pri trpezi se prisutnima obratio i starešina hrama zahvalivši se svima koji su učestvovali u izgradnji hrama.

Đakon ivanjički Ognjen Juzbašić