Prošlo je nedelju dana od sastanka u Beogradu nakon koga su malinari očekivali porast otkupne cene ovogodišnjeg roda, ali pomaka za sada nema. Akontna cena je u proseku 135 dinara, stiže ‘’polka’’ za koju se trenutno plaća 100 dinara dok je kilogram kupina od 30 do 45 dinara.

Nezadovoljstvo proizvođača je ogromno a o daljim koracima odlučivaće nakon sastanka Asocijacije malinara Srbije koji je zakazan za sredu, kaže predsedavajući Asocijacije, Dobrivoje Radović . On dodaje da će pratiti situaciju u naredna tri do četiri dana pa ukoliko ne bude povećanja akontne cene, zasedaće Upravni odbor i dogovoriti naredne poteze koji ne isključuju radikalne mere, gde se pre svega misli na blokadu hladnjača.
Podsećamo, minister poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je nedavno da cenu maline određuje tržište i oko toga ne može biti velikog dogovaranja, ali će malinari biti redovno izveštavani po kojoj ceni se njihovi proizvodi izvoze u inostranstvo.

• Mi kao ministarstvo obezbedićemo transparentnost da malinari budu upoznati po kojoj ceni se njihove maline prodaju u inostranstvu. Sve to je vidljivo na graničnom prelazu. Postoji veliko nepoverenje hladnjačara i malinara – rekao je Nedimović za RTS.

On je naveo da je potražnja sa zapadnog tržišta za malinama manja, ali da je od početka otkupne sezone bilo pomaka, te se od 110 dinara na početku sezone, malina na pojedinim mestima u Srbiji sada otkupljuje po 165 do 170 dinara, ali da ima mesta gde je otkupna cena 135 do 140 dinara.

• Naše tržište je Nemačka, Francuska, Holandija, Švajcarska. Tamo mi najveću količinu malina šaljemo. U ovom trenutku smanjen je broj upita od strane velikih trgovinskih lanaca, što ne znači da ih neće biti već danas – naglasio je ministar.
  Upitan zbog čega cena maline u Srbiji u maloprodajnim objektima iznosi i do 500 dinara, on je rekao da stvari treba ogoliti, da treba da se zna da 97 odsto maline koja se proizvede u Srbiji ide u izvoz, a svega tri odsto maline ide na srpsko tržište. Od toga Srbija svake godine ima 270 miliona evra. U našoj tradiciji do sada nije bilo toliko izražena potražnja. Moramo raditi da povećamo kapacitet konzumiranja. Imamo mnoge akcije koje se vode u okruženju. Recimo, BiH pokušava da poveća konzumiranje te robe, kako ne bi samo zavisili od stranog tržišta – zaključio je Nedimović.