Nakon sastanka malinara sa Ministrom poljoprivrede, Aleksandrom Martinovićem i nadležnim institucijama, održan je skup oko trista proizvođača u Arilju. Tema je bila doplata za ovu ali predlog cene za narednu godinu. Malinari su otkupljivačima dali rok do 15. januara da izvrše doplatu od pedeset dinara po kilogramu za rod 2024. i izađu sa cenom za 2025. godinu.

Malinari su dobili obećanje od predstavnika Ministarstva poljoprivrede da će organizovati sastanak sa otkupljivačima kako bi se postigao sporazumni  dogovor oko cene. U slučaju ne rešavanja ovog problema malinarstvo u Srbiji ući će u jednu od najvećih kriza kada je ova proizvodnja u pitanju.

Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević rekao da je to udruženje tražilo od Ministarstva poljoprivrede, da što je pre moguće organizuje sastanak sa otkupljivačima, vlasnicima hladnjača.

Cilj je da se razmotri mogućnost da se doplati otkupna cena za ovogodišnji rod koji je predat po akontnoj  ceni od 250 dinara po kilogramu.

Pilčević je za Betu rekao da datum sastanka zavisi toga da li će Ministarstvo uspeti da okupi bar najveće otkupljivače.

Razlog za doplatu je to što se malinama među hladnjačama trguje po ceni od 380 do 400 dinara za kilogram.

On je rekao da ima proizvođača koji još nisu uspeli da naplate predati rod iz ove godine, a na jugu Srbije i iz 2023. godine.

Ivanjica – Kišni period tokom septembra i po neki topao dan, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima u ivanjičkom kraju prednjači vrganj. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci.

Ovih dana mnogi su krenuli ’’u lov’’ na pečurke ali sa punim vrećama vraćali su se samo oni koji odlično poznaju teren.

Pečurke se najviše izvoze u Italiju, Nemačku i Austriju a kada je reč o našoj zemlji značajne količine idu za područje Beograda.

Udruženje malinara ’’Vilamet’’ iz Arilja saopštava da na osnovu do sada održanih sastanaka na nivou Ministarstva poljoprivrede, otkupljivača i udruženja nije napravljen mnogo veći pomak osim što otkupljivači odlagajući sa sastanka na sastanak žele da i dalje prolongiraju i  odugovlače u iznošenju povećanja cene za rod 2024.godine.

-Ovim putem pozivamo sve otkupljivače koji učestvuju u otkupu i formiranju cena da sagledaju ozbiljnost u kakvom se stanju nalazi proizvodnja srpske maline i da samim tim dodje do usaglašavanja cena na istom nivou u celoj Srbiji, da se izjednači cena u svim krajevima a samim tim dodje i do povećanja cene. Ariljski otkupljivači su izašli sa otkupnim cenama od 250 do 260 dinara ali dobar deo drugih otkupljivača ih ne prati,već je cena u pojedinim mestima Srbije 220,230 dinara.

c

Na sledećem sastanku očekujemo da dodje do povećanja cene 300 dinara za kilogram koju smo zahtevali a da po potpisivanju ugovora otkupljivača i stranih kupaca dodje do još većeg uvećanja i preko 300 dinara.

Ono sto je razočaravajuće je da su otkupljivači doprineli, sa niskim otkupnim cenama u 2023. i 2024.godine,  da proizvodnja u Srbiji se polako gasi i da više kao zemlja nećemo biti lideri u proizvodnji malina, već postati jeftina radna snaga u sopstvenoj zemlji.

Udruženje malinara “Vilamet“  Arilje

Ivanjica / Arilje  – Ranije nego prethodnih godina malinari su iskrčili njive, vezali i pripremili svoje zasade za sezonu koja dolazi. Međutim, ono što im izaziva glavobolju nisu enormno visoke temperature za ovo doba godine,  već činjenica da se ne zna po kojoj će ceni maline biti otkupljivane. Na sastanak u resornom ministarstvu, koji su tražili proizvođači, još uvek se čeka a potpredsednik udruženja Vilamet iz Arilja, Lazar Todorović kaže da minimalno za kilogram crvenog zlata mora biti plaćeno 350 dinara.

Malinari kažu da pored ulaganja u zasade, od prskanja do prihranjivanja voćki, veći deo zarade moraju odvojiti za radnike. Dnevnice se kreću od četiri do pet hiljada dinara, a toliko se dodatno mora izdvojiti za hranu i smeštaj.

Malinari očekuju da će Ministarstvo poljoprivrede ugovoriti sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači kako bi se postigao dogovor oko ovogodišnje cene.

Arilje/Ivanjica/Kosjerić – Od Ministarstva poljoprivrede očekuje se da u što kraćem roku sazove sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači malina, kako bi se razgovaralo o ovogodišnjoj otkupnoj ceni, zaključak je sa sinoćnjeg skupa u Arilju kome je prisustvovao veliki broj proizvođača  iz ovog i okolnih mesta. Jedini predstavnik hladnjačara bio je vlasnik  ITN  Group iz Kosjerića, Aleksandar Marković, koji se obratio prisutnima ali nije mogao odgovoriti koliko će ove godine platiti maline.

Predsednik udruženja ’’Vilamet’’ iz Arilja, Mileta Pilčević, zadovoljan je odzivom malinara i prisustvom predstavnika Ministarstva poljoprivrede, ali je razočaran što se nisu odazvali otkupljivači koji diktiraju cenu ’’crvenog zlata’’.

Prvi čovek Arilja, Predrag Maslar, zahvalio se predstavnicima ministarstva i drugih institucija, proizvođaćima i svima koji su učestvovali u konstruktivnom razgovoru o prevazilaženju problema u oblasti malinarstva.

Direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović, istakao je da prema njihovoj računici proizvođačka cena na prinos od 10 tona, gde su uračunati svi troškovi materijala i rad, je 240 dinara po  kilogramu. Ukoliko su zasadi manji, cena je viša i obrnuto.

I ove godine malinari su ušli u svoje njive sa velikom neizvesnošću po pitanju isplativosti jer niko ne izlazi sa cenom otkupa za 2024. godinu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proizvođači i hladnjačari će narednih dana pokušati da se dogovore, kako bi korist od ’’crvenog zlata’’ bila obostrana.

Ministar privrede, Rade Basta, prisustvovao je sastanku sa predstavnicima otkupljivača malina iz Arilja, Užica, Požege,  Kosjerića, Dragačeva i Ivanjice, koji je zbog aktuelne situacije, slabog izvoza i neisplaćenog roda 2022. godine, inicirao narodni poslanik  Milovan Jakovljević a prisustvovao je  i narodni poslanik  Dragovan Milinković. Cilj sastanka je bio da se iznađe rešenje a to je po mišljenju svih  moratorijum na kredite, reprogram, i jedna garantna  šema koja bi omogućila proizvođačima i otkupljivačima sigurnost.

Prisutni su na sastanku izneli niz problema sa kojima se susreću jer veliki deo otkupljenih malina je još uvek u hladnjačama a blizi se nova sezona. Bez pomoći države, kako su naveli, neće moći da prevaziđu trenutnu krizu.