Ivanjica – Baš kao u pesmi, preko brda, brega i debelog snega, u poslednjoj kući na teritoriji ivanjičke opštine, živi šezdesetdvogodišnji Borko Palibrk. On se rodnom ognjištu, u selo Erčege, vratio iz Novog Sada pre par godina i u potpunosti se posvetio poljoprivredi i stočarstvu. Prvi komšija udaljen je kilometrima od Palibrka pa dane na svom imanju uglavnom provodi sam. Ali nije to razlog zbog čega je ovaj čovek postao zanimljiv, i prilično jedinstven u svom stavu.

-Znate kako su zime surove u Ivanjici. Erčege su danima bile pod metarskim snegom pa smo ulagali ogromne napore da pročistimo do svake kuće u kojoj žive ljudi. Međutim kada sam se čuo sa Borkom kome je put do kuće zavejan, rekao mi je, ne treba da čistite, ja sam se za zimu pripremio na vreme, što da uzaludno trošite novac. -priča predsednik opštine Ivanjica, Momčilo Mitrović.

Zdravorazumno razmišljanje ovog čoveka dovelo mu je predstavnike lokalne samouprave na vrata a usledio je i dogovor da se na proleće uredi put do kuće kako bi Borku olakšali život i rad na imanju.

Iako predeo na preko hiljadu metara nadmorske visine, u nedođiji, zimi izgleda surovo, Borko uživa u ljudskoj samoći, miru i tišini a društvo mu prave pas Badi i stado od sedamnaest krava. Grad ga asocira na semafore i gužve a selo na mir, tišinu i ljubav.

Zime su u planinama Ivanjice duge i teške. Sneg je metarski, ali ako razmišljate na vreme, kao Borko, onda ćete ih spremno dočekati.