Drugu godinu zaredom, na lokaciji poznatoj kao Sajmište, održan je parastos ubijenim Ivanjičanima tokom i posle Drugog svetskog rata od strane tadašnjeg režima.

U Ivanjici su za vikend organizovani ’’Dražini dani’’ u znak sećanja na srpskog i jugoslovenskog oficira, armijskog generala i načelnika Štaba vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini , ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, đenerala Dražu Mihailovića.

Parastosu ispred spomenika Mihailoviću u rodnoj Ivanjici, prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu su bili Ravnogorci iz svih krajeva Srbije i dijaspore a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su odali počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, Čiča Draži.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu staru 69 godina.

Po prvi put u Ivanjici, na lokaciji poznatoj kao Sajmište, održan je parastos ubijenim Ivanjičanima tokom i posle Drugog svetskog rata od strane tadašnjeg režima.

Starešina Crkve i paroh ivanjčki, protojerej Nenad Bajić, pozvao je sugrađane ako imaju saznanja o drugim lokacijama u gradu gde je bilo stradanja da kažu kako bi se i na tim mestima održala molitva za pokojnike.

Jutarnja liturgija u ivanjičkoj crkvi Svetog cara Konstantina i carice Jelene bila je posvećena srpskim junacima stradalim na Kosovu.

U prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, danas je u Ivanjici služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 72. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve uz sasluženje oca Prokopija, igumana manastira Ribjak iz Bara.

Vence i cveće na spomenik najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji položili su predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Srbije, Nemačke i Australije, ali i drugi poštovaoci lika i dela prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu. 

• „Ni dan danas se ne zna grob našeg čiče, ali duh Dražin je u nama. Uvek je govorio, „ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“. Braćo i sestre ravnogorci, obruč oko Srba je sve veći. Moramo biti jedinstveni i složni. Republika Srpska je Srbija, Kosovo i Metohija su Srbija, dijaspora je Srbija. Brat za brata, ujedinjeni, jer ne smemo više biti bez sloge“, rekao je u svom obraćanju prisutnima Milojko Jorović, predsednik Ravnogorskog pokreta Ivanjice.

Nakon služenja pomena, pročitano je pismo pokreta iz Australije, koje je potpisao predsednik Dražo Cvijetić, u kome se traži osnivanje Svetskog četničkog kongresa koji će okupiti sva četnička udruženja i pokrete u zemlji i svetu.

Okupljenima su se obratili i predsednik Ravnogorskog pokreta Srbije Predrag Bogićević iz Kragujevca, književnik Milan Mladenović i starešina ivanjičke crkve Siniša Radenković.

• „Ravnogorski pokret godinama radi na istom cilju, a to je vaskrs Kraljevine Srbije, sa svim delovima koji su joj nekada pripadali. Mi od tog cilja nikada nećemo odustati“, rekao je Bogićević.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.

Na najvišem vrhu planine Čemerno, juče je služen parastos izginulim borcima srpske kraljevske vojske u bici na ovoj planini, novembra 1915. i poginulima u oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do 1918. godine. Postavljen je vojnički krst i kamen temeljac buduće spomen kapele i memorijalnog kompleksa koji će graditi narednih godina. Osim sveštenstva Srpske pravoslave  crkve  i predstavnika vojske,  ovom događaju  prisustvavli su, predsednik opštine Ivanjica, Zoran Lazović i njegov zamenik Momčilo Mitrović, predstavnici grada Kraljeva  kao  i čelni ljudi opštine Berane u Crnoj Gori. Okupio se i značajan broj meštana.

Obeležavanje važnog datuma u istoriji srpskih ratova protiv neprijatelja organizovao je grad Kraljevo, koji je od JP “Srbijašume” na korišćenje dobio parcelu od četiri hektara, baš na mestu gde se i odigrala velika bitka protiv Austrougarske vojske koja je u ogromnoj meri određivala sudbinu vrhovne komande, kralja, vojske i civilnog stanovništva, koji su se nalazili u Raški, na putu prema Crnoj Gori i golgoti Albanije.

• Gradsko veće grada Kraljeva na čelu sa gradonačelnikom dr Predragom Terzićem, bezrezervno podržavaju ovu aktivnost i nema nikakve sumnje da će vojnička spomen kapela biti sigurno izgrađena, upravo na ovom mestu sa kojeg se vide dve naše najveće svetinje, manastiri Studenica i Žiča. Ovo mesto postaće svetilište na kome će se buduće generacije učiti negovanju tradicije oslobodilačkih ratova i uzdizati naša nacionalna svest. Svi mi koji smo danas došli ovde na ovo sveto mesto, iskazujemo preko potrebno nam narodno, crkveno i državno jedinstvo. Obećavam da ćemo dogodine parastos služiti u izgrađenoj vojničkoj spomen kapeli– rekao je pukovnik Radoje Tomašević, koordinator Odbora za izgradnju kapele i član Gradskog veća grada Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Prilikom služenja parastosa, juče su prvi put pročitana i imena poginulih iz ovih krajeva u bici na Čemernu. Do sada su izvršena obimna istraživanja borbi na ovim prostorima, a jedan od istraživača je i artiljerijski major u penziji Rade Vukosavljević koji je održao predavanje o borbama na Čemernu i okolini. Tom prilikom on je govorio o tadašnjem položaju naše i neprijateljske vojske i naporima da se Austrougari zaustave u prodoru prema ibarskoj dolini.

Projekat za izgradnju vojničke spomen kapele je urađen i odobren od nadležnih institucija, a na Čemernu ga je juče prezentovao njegov autor, arhitekta. Aleksandar Maričić.

Prema nepotpunim i još uvek nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je više od 1.000 srpskih vojnika i 625 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja bitna na Čemernu kao jedna od važnijih u Velikom ratu koji je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

U nedelju 6. avgusta na planini Čemerno, iznad ivanjičkog sela Osonica, biće održan parastos poginulim borcima srpske vojske od 1912. do 1918. godine. Tom prilikom biće osvećen kamen temeljac sa krstom za vojničku kapelu, a biće upriličeno tematsko predavanje i prezentacija urbanističkog projekta budućeg memorijalnog centra.

Ovaj događaj organizuje grad Kraljevo, a povod je 102. godišnjica od nekoliko bitaka vođenih na ovoj planini u Prvom svetskom ratu protiv Austrijske vojske. Najveći okršaj dogodio se tokom novembra meseca 1915. godine tik ispod najvišeg vrha Smrdljuč, i bio je odsudna bitka za spas srpske vojske, kralja, vrhovne komande i naroda koji se u tom trenutku nalazio u Raški u povlačenju prema Albaniji i Jadranskom moru.

Prema nepotpunim i nezvaničnim podacima, u bici na Čemernu poginulo je od 1.000 do 2.000 srpskih vojnika i oko 650 Austrijanaca. Žrtva je bila velika, ali je bitka uspela da zaustavi neprijatelja u prodoru. U suprotnom, kralj, vrhovna komanda i glavnina vojske bili bi uvučeni u obruč i uništeni.

Tek sto godina posle, iz istorijskih izvora izranja ova bitka kao jedna od važnijih u Velikom ratu koju je srpska vojska vodila da zaštiti odstupnicu prilikom povlačenja prema Krfu. Bila je gotovo zaboravljena, kao i tela poginulih vojnika koja su razasuta ostala na ovoj planini, bez kosturnice, dostojnog obeležja i dužnog pijeteta. A slobodno se može reći da je spasila Srbiju.

Na takozvanom jugozapadnom frontu, koji se protezao od Aleksandrovca do Ivanjice, bile su Prva i Druga armija srpske vojske sa oko 36.000 ljudi. Na Čemernu je bilo stacionirano 17.600 vojnika, a oko 4.500 volova i konja vuklo je topove. U okršajima sa neprijateljem borili su se Užička vojska, Studenički odred, drugo i trećepozivci iz Užica, Kosjerića, Požege, Arilja i manjim delom iz Ivanjice. Najveći broj poginulih bio je u rovovima ispod najvišeg vrha ove planine.

Bitka na Čemernu bila je poslednja odbrana glavnine vojske i vrhovne komande na čelu sa kraljom Petrom, kojoj je prethodilo nekoliko manjih sukoba na Troglavu, Jelici, Vranovcu i drugim mestima na potezu od Kraljeva ka Studenici. Na Čemernu su i danas vidljivi ostaci rovova, koji svedoče o stradanju srpskih odreda.

• Dobar deo istoričara danas se slaže u oceni da je bitka na Čemernu bila važna koliko i čuvena Mojkovačka bitka. Spomen kompleks koji planiramo da gradimo biće smešten na oko četiri hektara površine. Poljoprivredno zemljište koje pripada KO Savovo a kojim upravlja JP „Srbijašume“, biće preneto na grad Kraljevo i pretvoreno u građevinsko. U nedelju će biti održan parastos poginulima i postavljen kamen temeljac za vojničku kapelu sa krstom, dok će memorijalni centar biti građen narednih godina. Organizacioni odbor čiji sam ja koordinator intenzivno radi na prikupljanju građe i istorijskih činjenica. Cilj je da na spomen kapeli budu objavljena imena poginulih. Dosta podataka već imamo, a u narednom periodu biće objavljeno i nekoliko knjiga o ovoj bici koje su u pripremi. Taj obiman posao na prikupljanju dokumenata i istorijskih činjenica vodi artiljerijski major Rade Vukosavljević koji će u nedelju na Čemernu održati i prigodno predavanje, rekao je za portal InfoLIGA  Radoje Tomašević, pukovnik u penziji i dugogodišnji komandant aerodroma Lađevci kod Kraljeva.

Prema projektu izgradnje spomen kapele sa krstom, koji obuhvata i dovođenje struje i vode, ukupan posao koštaće oko 5.000.000 dinara. Iz više pravaca prema Čemernu biće popravljeni i seoski putevi koji su u prilično lošem stanju.

Na parastos i polaganje kamena temeljca pored istoričara, potomaka poginulih ratnika i stanovnika okolnih mesta pozvani su gradonačelnici predsednici opština Užice, Kosjerić, Gornji Milanovac, Požega, Ivanjica, Arilje, Lučani, Čačak, Raška, Vrnjačka Banja i Berane u Crnoj Gori.

Parastos je zakazan za 13 časova.