Ivanjica – Kišni period tokom septembra i po neki topao dan, idealni su za pojavu jesenjih pečuraka, među kojima u ivanjičkom kraju prednjači vrganj. Najviše ih je na obodima šuma, gde počinju livade i proplanci.

Ovih dana mnogi su krenuli ’’u lov’’ na pečurke ali sa punim vrećama vraćali su se samo oni koji odlično poznaju teren.

Pečurke se najviše izvoze u Italiju, Nemačku i Austriju a kada je reč o našoj zemlji značajne količine idu za područje Beograda.

Obilne padavine prethodnih meseci u Srbiji pogodovale su rastu gljiva, pa su i berači u ivanjičkom kraju masovno krenuli da ih sakupljaju. Ipak, uvek postoji bojazan da se među mnogobrojnim jestivim pečurkama nađe i po koji otrovni parnjak.

Na teritoriji naše opštine najviše se beru lisičarke i vrganji, a prema rečima Milinka Nešovića, vrsnog poznavaoca gljiva i otkupljivača najbitniji je pristup berača koji i po samom neprijatnom mirisu može otkriti da li je pečurka otrovna.

Dr Milorad Dramićanin, načelnik higijensko-epidemiološke službe ističe da u ivanjičkom Domu zdravlja, na svu sreću, godinama nisu imali slučaj smrtnog ishoda usled konzumiranja otrovnih pečuraka. Takva trovanja su vrlo teška i često smrtonosna, a simptomi najviše zavise od količine koju je pacijent pojeo.

Svakako ukoliko ste ljubitelj pečuraka najpouzdanije je uzimati ih od proverenih otkupljivača.

Postoji više od 300 vrsta jestivih pečuraka od kojih se samo desetak komercijalno uzgaja i koristi u ishrani, a zbog svoje hranljivosti pečurke mogu da zamene mnoge važne namirnice. Poznate su po svojim antibakterijskim svojstvima, a ukoliko se redovno konzumiraju smanjuju holesterol i dobre su za imuni sistem.

Velika količina kiše koja je prethodnih dana padala na području zapadne Srbije prijala je pečurkama pa ih u okolini Ivanjice ima na pretek. Rodna godina uticala je na cenu tako da se najzastupljeniji vrganj trenutno plaća oko 300 dinara za kilogram. Berači koriste svaki dan da naberu što više pečuraka, a Draganu Mladenoviću pošlo je za rukom da samo jednim potezom u torbu spakuje tri kilograma vrganja. On je na planini Javor ubrao džinovsku pečurku.

Šume i livade u okolini Ivanjice pune su jestivih i lekovitih gljiva, čijim branjem sebi možete obezbediti dobru zaradu. Lisičarke su prve divlje pečurke koje se pojavljuju u sezoni, i to od juna meseca, dok se vrganji javljaju više puta u godini. Kako je otkupna cena druge i treće klase slabija, mnogi berači seku vrganje, suše ih i tako suve ih prodaju po ceni od čak 2 000 do 4 000 dinara.

Nezvanično Srbija je među tri zemlje u svetu po broju lokaliteta kvalitetnih tartufa. Berači ove skupocene podzemne gljive, za koju su Italijani i Francuzi spremni da plate i do 5.000 evra po kilogramu, najčešće idu put Fruške gore, slivova Save, Dunava i Morave, gde ih ima najviše. I Ivanjica bogata je tartufima o čemu svedoči Goluban Vratonjić, prvi lovac na tartufe iz ovog kraja. Ipak, prema rečima Milinka Nešovića, otkupljivača, ove gljive ne stižu do otkupnih mesta jer pre berača, kojih je ionako malo, dođu životinje.

Iako je Srbija veoma bogata najskupljim pečurkama, konzumno tržište je slabo. Ove gljive neopisivog ukusa i mirisa, i pored lekovitih svojstava, kod nas se tradicionalno ne koriste u ishrani.

Goluban je još pre pet godina počeo da se bavi tartufarstvom, on pređe 15 kilometara dnevno, i kako kaže svaki dan nauči nešto novo.Zbog ovog unosnog posla može da se izgubi i glava, o čemu svedoči sukob koji se pre mesec dana dogodio u Sremskoj Mitrovici.

Tartufi se u kuhinji koriste sirovi, u vrlo malim količinama, a jelima daju jedinstven ukus.

GUČA – U Gornjoj Kravarici kod Guče danas se dogodila nesreća u kojoj je život izgubila Desanka T. (78).

Kako se saznaje, nesrećna žena je brala pečurke, kada je pala sa litice i na mestu izgubila život.

(Kurir.rs/Objektiv.rs)

Šume i livade u okolini Ivanjice pune su jestivih i lekovitih gljiva, čijim branjem sebi možete obezbediti zaradu i do 50 evra dnevno. Tako su, vrganji i lisičarke, dve najraspostranjenije pečurke, vrednim beračima ovog leta donele zaradu i preko 2000 evra. Lisičarke su prve divlje pečurke koje se pojavljuju u sezoni, i to od juna meseca, dok se vrganji javljaju više puta u godini. Kako je otkupna cena druge i treće klase slabija, mnogi berači seku vrganje, suše ih i tako suve ih prodaju po ceni od čak 2000 do 3000 dinara po kilogramu. Porodična firma 3.mart iz Ivanjice, već 20 godina bavi se otkupom, preradom i izvozom ove vrste pečuraka, i kako kažu iako im je cena dobra, klimatski faktori, odliv stanovništva, samim tim i berača doveli su do toga da je otkup pečuraka poslednjih godina u konstantnom padu.

Za spretnog berača potrebno je porani, da dobro poznaje teren i mesta gde pečurke rastu, a ono što je najbitnije jeste da razlikuje otrovne od jestivih.

Ipak, iako smo okruženi lekovitim gljivama, one se u našoj zemlji za ishranu gotovo i ne koriste. Lisičarka ima antibakterijska i antivirusna svojstva i jača imunitet dok vrganj može da uništi ćelije raka.

Pored dve najpopularnije vrste, ima i dosta manje poznatih jestivih, ukusnih i zdravih gljiva, koje možda ne mogu da donesu veliku zaradu, ali svakako su dar prirode uz koji možemo biti zdraviji.

Kada su Milicu Savić (67) iz ivanjičkog naselja Kušićan hitno dovezli u čačanku bolnicu, doktor je rekao da su je minuti delili od smrti. Naime, njeni ukućani su tog dana doneli pečurke iz šume, među kojima je, ispostavilo se, bilo i otrovnih.

Baka Milica je za večeru izabrala pečurke koje su joj delovale najlepše, ne sluteći da su upravo one otrovne. Ubrzo joj je pozlilo i prema njenim rečima „potamnelo sve pred očima“. Nakon prve pomoći u hitnoj ivanjičkoj službi, prebačena je u Čačak, gde su se lekari, zbog jakog trovanja, tri dana borili za njen život.

• „Kada sam se oporavila doktor mi je rekao da je sva sreća što nisam legla da spavam, jer se ne bih probudila. Za petnaest minuta bih bila mrtva“ kaže Milica Savić.

Ispotavilo se da je baka Mica pojela panterovu muharu ( ili panterku, kako je u narodu nazivaju. To je gljiva sa braon šeširićem i belim tačkicama, primamljivog izgleda koji ne ukazuje na njenu štetnost.

U Srbiji su sve češći slučajevi trovanja pečurkama, jer ljudi iz neznanja, pored jestivih, kupe i otrovne. U našim šumama otrovnih pečuraka brojčano nema mnogo, ali su dosta česte, i po pravilu najlepše i najprivlačnije. Pupavka, panterka, muhara i haringača četiri su od 30-ak najotrovnijih pečuraka u Srbiji.

Oprez se preporučuje i pri kupovini pečuraka na pijaci, jer se često na tezgama pored jestivih, prodaju i otrovne.