Proizvodni pogon preduzeća MB-Markus, koji se nalazi u Mađu­reču, oglašava potrebu za više radnih pozicija:

• 2 radnika za rad na peletari

• 2 radnice za pakovanje proizvoda

• 1 radnik za održavanje

Zainteresovani kandidati mogu se informisati i prijaviti putem broja telefona: 064/8789-703.

U Srbiji je i dalje najjeftinije grejati se na drva, čija je cena ove godine za oko 20 evra niža nego prošle godine. Zbog blage zime prošle godine mnoga domaćinstva nisu iskoristila pripremljen ogrev, što je jedan od razloga što se i drva i pelet mogu naći po povoljnijim cenama.

S  obzirom na to da je prošla zima bila blaga, mnogi su u svoje domove ugradili inverter klime koje troše 30 posto manje energije od obilčnih.

Grejanje na pelet doživljava sve veću popularnost, kako u svetu, tako i kod nas. Najveći razlozi za to su komfor i očuvanje životne sredine. Korisnike koji su već prešli na ovaj vid grejanja, ali i one koji tek planiraju obradovaće činjenica da je pelet osetno pojeftinio. Ove godine prodaje se od 30000 do 36000 dinara po toni, odnosno od sedam do 10000 dinara manje po toni nego prošle grejne sezone. Jedan od najvećih proizvođača peleta u Ivanjici jeste firma Crown forest, koja na dnevnom nivou može da proizvede oko 150 tona ovog ogreva.

Pristupačnija cena peleta ove godine pojačala je i potražnju grejnih tela , a firma Spektar iz Ivanjice  pogotovo u grejnoj sezoni nudi veliki broj pogodnosti za kupovinu kotlova i peći.

I pored svih prednosti grejanja na pelet, mnoga domaćinstva u Ivanjici ostala su verna drvima, koja ove godinu mogu nabaviti po ceni od 60 do 75 evra po metru. Takođe, s obzirom na to da je prošla zima bila blaga, mnogi su u svoje domove ugradili inverter klime koje troše 30 posto manje energije od obilčnih.

Ivanjica –  Dugogošnji rad, vizija i upornost osnovni su parametri na kojima je  sada već uspešnu poslovnu karijeru gradio Milan Milutinović iz ivanjičkog sela Osonica. Od trgovinske radnje do ozbiljne firme za obradu drveta put je bio trnovit ali danas se tržite otvorilo i van granica Srbije. Osim što proizvodi pelet i obrađuje dasku za domaće tržište, od nedavno firma ’’Dića doo’’  isporučuje ozbiljne količine držalica za zemlje u okruženju.

Čitav proces proizvodnje je zaokružen pa se od drveta gortovo ništa ne baca. Ono što ostane kao otpad koristi se za pečenje ćumura koji donosi dodatni prihod.

Život na selu nije lak, mora se raditi od  ’’jutra do sutra’’  ali ko je spreman na to može obezbediti sigurnu budućnost.

Ministarka rudarstva i energetike Srbije Zorana Mihajlović izjavila je da su nadležne inspekcije započele kontrolu prodavaca peleta i ogrevnog drveta, kao i da će biti kontrolisani i proizvođači kako bi se stabilizovalo tržište.

‘’U četvrtak, 11. avgusta je izvršena kontrola prodavaca peleta i ogrevnog drveta u više gradova i opština u Nišu, Leskovcu, Pirotu, Kraljevu, Majdanpeku i Ivanjici, gde je utvrđeno da je samo 13 njih imalo sve što je potrebno za legalnu prodaju“, rekla je ona, saopštilo je ministarstvo.

Takođe, kako je dodala, osim prodavaca, kontrolisaće se i proizvođači, a poreska uprava će krenuti sa kontrolom peletara u narednim danima, jer je suštinski važno da se stabilizuje tržište i da građani mogu da kupe sve što im je potrebno, prenela je agencija Beta.

‘’Jako je važno da u energetskom bilansu, pored toga što vodimo računa o tome da imamo dovoljno električne, toplotne energije, gasa, nafte i naftnih derivata, vodimo računa i o tome da domaćinstva u Srbiji koja koriste pelet ili ogrevno drvo imaju ove energente. Država je, imajući u vidu da više od 110.000 domaćinstava koristi pelet, a više od 700.000 ogrevno drvo, i da to nije bilo dovoljno, ograničila cenu na 320 evra po toni peleta, zabranila izvoz drveta i peleta, ali pošto postoji zastoj u lancu, inspekcije su počele da kontrolišu“, rekla je Mihajlović .

InfoLIGA/Biznis.rs

Javno preduzeće „Srbijagas“ omogućilo je svim zainteresovanim građanima da se priključe na distributivnu gasovodnu mrežu po promotivnim uslovima. Cena priključka trenutno iznosi 780 evra, a postoji i mogućnost otplate na 36 mesečnih rata. Kako biste na najbolji i najefikasniji način uveli gas u svoj objekat, firma „R project“ iz Ivanjice  nudi  izradu projekta i prezentaciju svih troškova vezanih za prelezak na ovaj vid grejanja, po akcijskim cenama.

Preko 800 domaćinstava u Ivanjici podnelo je prijavu za priključak na distributivnu gasovodnu mrežu, a sve ostale informacije mogu dobiti kod licenciranog diplomiranog inženjera mašinstva Aleksandra Radonjića.

Pored konsaltinga vezanog za gasni sistem, firma „R project“ bavi se projektovanjem svih termotehičkih instalacija. U saradnji sa različitim firmama, oni pružaju njabolja rešenja po pitanju grejanja, ali i energetske efikasnosti.

Cena izrade projekta zavisi od veličine objekta i instalacija, a sve informacije možete dobiti u ulici Boška Petrovića, pored Javnog komunalnog preduzeća.

Broj telefona na koji možete dobiti informacije je 0641198236

Početak grejne sezone, koja za mnoga domaćinstva predstavlja udar na kućni budžet, uvek otvara pitanje najisplativijeg načina grejanja.

Najveću uštedu i ove zime imaće domaćini koji se greju na drva. Prema rečima Vlada Tomaševića, koji je godinama u poslu prodaje drva, za grejanje prosečno izolovane kuće ili stana od 80 kvadrata potrebno je od 10 do 14 metara drva. Cene se kreću u rasponu od 30 do 40 evra. Ukoliko drvoseča donosi ogrev ispred kuće, cena za trupčiće je 40 evra, za metarska 38 evra, dok je na terenu cena između 30 i 33 evra.

• „Iako ima mnogo više posla oko drva nego oko drugih načina grejanja, ljudi u Ivanjici pretežno biraju, radi uštede, ovaj vid. Posao drvoseče često ume da bude mukotrpan, pogotovo kada je nepristupačan teren, ipak, ja se trudim da biram šume na lepom mestu, sebi maksimalno olakšam i uživam u svom poslu“, kaže Tomašević.

Radojko Remović je jedan od onih koji izvlači drva iz sopstvene šume, udaljene tridesetak kilometara od kuće.  Međutim, iako jeste isplatljivije, postoje mnoge komplikacije.

• „Izuzetno je komplikovano da pored svakodnevnih obaveza iskombinujem da istog dana dovedem šumara, sekača, čoveka sa mašinom, platim prevoz i ostale sitnice. S obzirom na to da je moja šuma u pitanju, računica je jasna, ali je napor toliki da sam spreman da odustanem od dosadašnje prakse, i poručim gotova drva.“ kaže Radojko Remović.

Kako bi izbegli dodatne troškove oko „papirologije“, mnogi vlasnici šuma seku nemarkirana drva, što sa sobom nosi veliki rizik od kazne, kao i oduzimanje posečenih stabala.

Kada je reč o ceni spremanja ogreva za hladne dane postoji dosta onih koji pružaju uslugu brzog i efikasnog cepanja i rezanja drva. Jedan od njih je Milan Radivojević, koji kaže da je cena za struganje drva 250 dinara, za cepanje 400 dinara, dok su obe usluge ukupno 600 dinara.

• „Mi smo uvek otvoreni za dogovor sa klijentima. Neki kupci vole krupnije sečena drva, neki sitnije, svima izlazimo u susret. Takođe, kupci nekad imaju problem u smislu nedostatka prostora za našu mašinu i rad, tako da smo nabavili mini-kipera kojim dovozimo već iscepana drva sa našeg placa na kućnu adresu. Ono čime još želimo da izađemo u susret ljudima koji nas unajme, jeste odloženo plaćanje, koje će biti aktuelno od naredne godine.“– poručuje Radivojević.

Ono što svedoči o velikoj upotrebi drva za loženje šporeta u Ivanjici, jesu nezvanične procene da se na ovom području godišnje pogori oko 70 hiljada kubnih metara ovog ogreva. Iz „Srbijašuma“ kažu kako to planskom sečom ne ugrožava šumski fond, kao i da je otprilike pola iz privatnog, a pola iz državnog sektora šuma.

Ipak, ono na šta korišćenje drveta kao energenta za zagrevanje prostorija utiče, jeste svakako zagađenje vazduha.

• „Opština Ivanjica vrši merenja vazduha na dva mesta, a ono što primećujemo iz dosadašnjeg iskustva jeste da su povećane koncentracije čađi u zimskom periodu, i to do tri puta. Jedna od mera za otklanjanje zagađujućih čestica iz vazduha bi mogao biti i  prolazak gasovoda.“-kaže Lidija Ristić iz Odeljenja za inspekcijske postupke.

Sa druge strane, građani koji traže komforniji način da se ogreju ove zime koriste pelet.

• „Trenutni trend jeste prelazak sa drveta na pelet, zbog lakše upotrebe. Kod peleta je jako bitno da kuća bude dobro izolovana i ako je tako, razlika u ceni grejanja na drvo ili pelet u prostoru od 80 kvadrata praktično ne postoji.“– poručuje Mićko Topalović ispred „TM Toplota“

Korisnici peleta ističu mnoge prednosti ovog energenta u odnosu na drva.

• „Za grejanje dobro izolovanog stana od 80 kvadrata prošle sezone potrošio sam dve i po tone peleta. Tad sam ga nabavio po ceni od 180 evra za tonu. Za razliku od drva redovno loženje nije potrebno, a održavanje je lakše- ređe čistim, a i ima manje pepela.“– kaže Momčilo Knežević, korisnik peći na pelet.

Iz peletara poručuju da  se cene kreću od 150 evra u letnjem periodu, dok u zimskom može dostići i cenu od čak 200 evra. Za sad, jako mali broj domaćinstava je u Ivanjici prešao na ovo čvrsto gorivo, a peletare iznose podatak da čak 90 odsto peleta izvoze.

Najveće troškove za predstojeću grejnu sezonu, imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju. Bez obzira na to da li je u pitanju centralno grejanje radijatorima gde je kotao na struju, norveški radijatori, kvarcne peći ili nešto drugo, ključna stvar kod izbora grejanja na struju je da se u potrošnji struje ne prelazi 1600kW, što je granica crvene zone. Cena struje u crvenoj zoni je znatno viša, i samim tim svaki kilovat preko te granice je papreno skup da bi se pretvarao u toplotu.

• „Iako je prošla zima bila blaga, nismo mogli da ostvarimo potrošnju manju od 35kW dnevno za grejanje, što je maksimalna potrošnja u zelenoj zoni, tako da nam je račun u proseku bio 20 hiljada dinara mesečno. Uprkos tome što je najlagodniji način zagrevanja u pitanju, zbog jake cene ću morati da nađem alternativu.“– kaže Ivan Drndarević, koji greje kuću od 80 kvadrata na strujni kotao.

Sa druge strane, Ivana Lojanica, koristi TA peći u stanu od 60 kvadrata i kaže da su im računi za struju duplo viši zimi, u rasponu od šest do osam hiljada dinara.

Zbog maksimalne uštede energije i zaštite životne sredine svakodnevno se radi na iznalaženju modernijih vidova grejanja. Započetom gasifikacijom Ivanjice, kao i napredovanjem tehnologije toplotnih pumpi možemo se nadati lagodnije i jeftinijem grejanju u budućnosti.