Praznici su u toku, na ivanjičkoj pijaci je živa gužva, a prodavci su zadovoljni potražnjom. Među njima je i Nemanja iz Mačkata, četvrto koleno porodice koja već generacijama proizvodi suhomesnate delikatese. Iako samo ima trinaest godina, Nemanja se ponosno pridružio porodičnom poslu i od nedavno pomaže prodaji na pijaci. On je, kako kaže, od malena učio od svojih predaka, a ove godine već aktivno učestvuje u procesu prodaje i objašnjava kupcima šta je sve u ponudi.

Nemanja učestvuje ne samo u prodaji već i u čitavom procesu proizvodnje od pripreme do susešenja mesa a zahvaljujući tajnama zanata koje je naučio od predaka izrašće u vrhunskog majstora.

Deda Radenko Stojanović ponosan je jer kaže da je zapravo retkost da u ovo vreme imate nekoga da vas nasledi u poslovima na selu.

Nemanja iz Mačkata, iako mlad, već sada pokazuje izuzetnu posvećenost i ljubav prema porodičnom zanatu. Ovaj mladi dečko je dokaz da tradicija nije samo za starije generacije, već da se nastavlja i u novim vremenima.

Ivanjica – Početak jeseni tradicionalno je rezervisani za spremanje zimnice.  Ovog petka  ivanjička pijaca bila je puna najrazličitijeg povrća koje se, mahom, koristi za pripremu zimnice – nekoliko vrsta paprike, zeleni paradajz, šargarepa, karfiol, kupus, kornišoni…

Prodavci kažu da je u odnosu na prethodne godine kupovina slabija, ali opet ima zainteresovanih.

Kupcima je sa druge strane cena najveći problem, što se kvaliteta tiče nemaju primedbe.

Po statističkim procenama, prosečno tročlano domaćinstvo u Srbiji koje priprema zimnicu, nabavlja do 20 kilograma paprike za ajvar, još 10 kilograma peče i ostavlja u zamrzivač ili tegle, potom još do 20 kilograma paradajza za mlevenje i kuvanje, te do 10 kilograma kiselih krastavčića.

Ivanjica – Nevreme koje je prethodnih dana pogodilo veći deo Srbije nanelo je velike štete voću i povrću ali zbog slabe kupovne moći i lošeg prometa cene na ivanjičkoj pijaci nisu rasle. Prodavci su nezadovoljni jer su, kako kažu na gubitku, a sa druge strane kupcima je roba skupa. Nekada je petkom ivanjička pijaca vrvela od ljudi a sada su tu uglavnom stalne mušterije koje su naklonjene zdravim domaćim proizvodima.

Po svemu sudeći, u borbi sa supermarketima, pijace gube bitku. Kvalitet proizvoda u drugom je planu kada su novčanici tanki pa se većina proizvođača sa setom seća starih vremena kada su prodavali  sve što iznesu na tezge.

Ivanjica – Na ivanjičkoj pijaci danas je vrvelo od ljudi. Pred najveći hrišćanski praznik Vaskrs, ljudi su kupovali meso, povrće, voće a najviše su se pazarila jaja. Cena se kretala od 15 do 20 dinara, dok su bela bila 5 dinara skuplja. Prodavci uglavnom nisu želeli da otkriju koliko jaja prodaju za vaskršnje praznike ali je sigurno reć o desetinama hiljada.

U proseku po domaćinstvu se ofarba preko stotinu jaja, a i pored novih trendova ukrašavanja, domaćice ostaju najvernije starim tehnikama.

Pijaca je bila prepuna ljudi a jedina zamerka kupaca su, kako kažu visoke cene. Sa druge strane prodavci misle suprotno. Uglavnom ako je suditi po punim cegerima za vaskršnje praznike Ivanjičani nisu štedeli.

Ivanjica – Ono što je za Irsku viski, Francusku konjak, Italiju pica, Rusiju kavijar, to su čvarci za Srbiju. Iako su gotovo obavezno na trpezama, naročito u zimskom period nakon svinjokolja, čvarci će ove godine za mnoge biti luksuz. Cena ovog specifičnog srpskog proizvoda na pijacama se kreće i do 2000 dinara dok ih pojedini marketi nude po ceni od preko 3000 dinara.

Legenda kaže da su čvarci nastali slučajno, krajem 19. veka, kada su domaćini u jednom seoskom domaćinstvu zaboravili na kazan u kome se topila mast, a po povratku zatekli čvarke koji su izgledali kao rezani duvan, po čemu su i dobili ime.

A kada je čvarak postao deluks proizvod. Pa, jedan od odgovora je i trend. Prema većini nutricionista, mast je ponovo postala zdrava a čvarci glavna namirnica hrono ishrane. Ipak, analitičari kažu da je problem mnogo dublji a tiče se toga se nestašice svinja.

Na pijacama širom Srbije skače cena robe, a jedna četvoročlana porodica mora da izdvoji od 5000 do 8000 dinara mesečno kako bi svaki treći dan imala sveže voće na stolu.

Ovih dana na tezgama mogu se naći i  lubenice, čija je cena čak 120 dinara po kilogramu, dok su trešnje od početka sezona zadržale cenu od 350 dinara.

Iako kupcima za punjenje frižidera  iz meseca u mesec treba više novca, sa druge strane ni prodavci nisu potpuno zadovoljni. Zbog prolećnih mrazeva i obilnih kiša ukupan prinos je umanjen i do 50 odsto, a kako kažu kupovna moć je sve slabija.

Cena paprika za sada je od 200 do 300 dinara, a pošto se očekuje da toliko koštati tokom sezone, izgleda da će domaćice morati da izvoje pozamašnu sumu i za pripremu zimnice.

Petak pred najveći hrišćanski praznik Uskrs,  na ivanjičkoj pijaci izgledao je kao običan prodajni dan bez  gužve i ljudi koji su nekada znali i da se otimaju oko boljeg korneta jaja. Stiče se utisak da su primat preuzeli supermarketi a celokupna ekonomska situacija uslovila je da cene budu važnije od kvaliteta. Ipak,  oni najverniji domaćem proizvodu danas su mogli da pazare jaja po ceni od 18 do 22 dinara.

Hrišćanski vernici za Uskrs spremaju bogatu trpezu pa se ona ne može zamisliti bez belog mrsa, pršute, čvaraka, slanine….

Cene su, kako tvrde prodavci, neznato više u odnosu na prošlu godinu pa se sir kreće od 400 do 500 dinara dok je kajmak od 1000 do 1200. Svinjska pršuta je 1500 dinara, goveđa 2 500, slaninu možete pazariti za 1300 dinara a čvarci su po kilogramu 1500 dinara.

Iako je bilo najava da će pijačni prodavci biti u obavezi da uvedu fiskalne kase od prvog januara, taj rok je pomeren za još  godinu dana. Tokom marta i aprila ove godine oni su nekoliko puta  protestovali tražeći da budu izuzeti iz sistema uvođenja fiskalnih kasa.

Ivanjički prodavci su i dalje  gotovo ujedinjeni u odluci da ako dođe do uvođenja kasa, više neće prodavati robu na pijaci.

Širom Srbije beleži drastičan pad prometa na pijaci jer su nameti veći, a zakupaca je manje, ivanjička pijaca i dalje živi. Zahvaljujući poljoprivrednim proizvođačima koji još uvek donose svoje, sveže i pažljivo uzgajane plodove domaćice petkom mogu da pazare na pijaci najkvalitetnije.  Pitanje je koliko će to zakon o fiskalizaciji promeniti u narednoj godini.

Iako se danas skoro u svakoj prodavnici mogu pazariti poljoprivredni proizvodi pa čak i po povoljnijoj ceni, narodu je pijaca ostala najomiljenije mesto kupovine. Takozvana ‘’Zelena pijaca’’ u Ivanjici ima interesantnu istoriju. Prva, zvanična, bila je locirana u samom centru grada. Ona je podrazumevala četiri improvizovane tezge gde su izlagani proizvodi za prodaju. U vreme male varoši na obalama Moravice skoro svaka kuća imala je bašticu ili voćnjak pa je kupovina na pijaci bila skromna. Proširenjem i urbanizacijom Ivanjice pojavila se i potreba za boljom i opremljenijom pijacom. Iz centra grada ona je premeštena na mesto današnje taksi stanice. Na dosta većem prostoru, osim montažnih postavljeno je, tačnije izidano i nekoliko betonskih tezgi. Ponuda poljoprivrednih proizvoda postala je dosta bogatija pa je i potražnja za njima bila veća. Međutim, kako se nova pijaca nalazila odmah uz glavnu ulicu, parkirani automobili i zaprežna kola stvarali su problem prodavcima i kupcima pa je opštinska vlast počela da razmišlja o novoj lokaciji.

Dodatno je pijačarima postalo tesno jer je u samom uglu, prema ulici Boška Petrovića, izidano gradsko kupatilo. Pošto je u to vreme malo kuća imalo  sopstveno, građani su koristili usluge javnog kupatila. Ono je radilo subotom i nedeljom a voda se grejala u velikom kazanu podloženom drvima.

Pijaca je iznova morala da se seli pa je postavljena na mesto današnje Autobuske stanice. Bio je to veliki prostor a po prvi put urađen je mokri čvor i česma sa pijaćom vodom. Iznad pijace, u brdu prema Ravani, napravljeno je košarkaško igralište pa su i mladi dobili svoj prostor za rekreaciju. Petak je i tada bio pazarni dan a pijaca je vrvela od ljudi. Polako su počeli da dolaze i prodavci iz drugih krajeva Srbije. Seljaci koji su donosili proizvode na pijac obično bi stizali veče pre. Prenoćili bi u kafani Lipa spavajući za stolom a u dvorištu kafane vezivali bi konje i volove kojima su putovali. Naravno za ovu uslugu morali su da plate gazdi kafane.

Pijaca je postajala sve aktuelnije mesto kupovine jer su proizvodi bili sveži i raznovrsni. Stoga se javila potreba za većim prostorom pa je četvrti put pijaca promenila stanište i preseljena je na mesto gde je ostala do danas. Zaklonjena od saobraćaja sa obezbedjenim prostorom za beli mrs i svom potrebnom komunalnom infrastrukturom pijaca radi i danas. Ivanjičani petkom hrle u kupovinu, sledi cenkanje sa prodavcima i uglavnom se kući vraćaju sa punim cegerima.

Slična situacija bila je i sa stočnom pijacom. Prva lokacija u Ivanjici bila je na mestu gde se danas nalazi Dom kulture. U to vreme stočarstvo u ivanjičkim selima bilo je dosta razvijeno pa je i ponuda bila dobra. Pijacu se često posećivali i kupci iz drugih gradova. Kako se stočna pijaca nalazila u samom gradu tadašnji čelnici opštine doneli su odluku da je izmeste na Vidik, mesto gde se danas nalazi Dečiji vrtić. Ispostavilo se da ovo nije idealno rešenje jer su prodavci morali da vode stoku kroz gradske ulice kako bi stigli do pijace pa je pala odluka da ona bude privremeno smeštena na Javorski put, dok se ne nađe neko adekvatnije rešenje.

Tako je pijaca u Ivanjici, kao i u svakom drugom gradu, postala nasušna potreba građana. Iako je moderno vreme sa sobom donelo na hiljade trgovinskih radnji i super marketa Ivanjičani i dalje pijacu smatraju najboljim mestom za kupovinu.

Autor teksta: Raško Nešovanović

’’Kada stane pijaca zamreće selo a država bez sela ne može biti uspešna’’, kažu prodavci na ivanjičkoj zelenoj pijaci koji već duže vreme nisu zadovoljni prodajom. Vremenske prilike uticale su na proizvodnju pa je rod slabiji što je uslovilo više cene paprike, paradajza, krstavčića i ostalih potrebština za zimnicu.

Ivanjičani će ove godine morati da izdvoje više novca kako bi zimu dočekali sa dovoljnim količinama ajvara, kiselih krastavčića, paprike, turšije… Ipak od zimnice se ne odustaje.

Razlika u ceni povrća u odnosu na prošlu godinu je velike.. Paprika je koštala 50, sada je oko 100-120 dinara. Paradajz je u ovom periodu bio od 40 do 50, a sad je i 100 dinara. Pitanje je da li će biti dovoljno kupusa za kiseljenje i po kojoj ceni. Jedino na šta kupci na ivanjičkoj pijaci mogu računati je kvalitet jer su za tezgama mahom proizvođači koji robu donose iz sopstvenih plastenika i njiva.

Iako im vremenske prilike ovog leta nisu bile naklonjene, vredni poljoprivrednici uspeli su da sačuvaju svoje proizvode. Zato je ponuda na ivanjičkoj pijaci i ovog petka bila kvalitetna i raznovrsna, ali kako kažu proizvođači kupaca je sve manje. Oni koji su tu godinama pamte zlatno vreme pijace kada je moglo da se proda i do 100 kutija paprike, dok je danas teško isplativo uopšte doći na pijacu kao prodavac. Cena namirnica ista je godinama, ali čini se da ljudi kupuju samo ono što im je neophodno.

Međutim, i dalje ima ljubitelja pijace, kojima je kupovina domaćih proizvoda prioritet.

Iako nisu sasvim zadovoljni prometom, prodavci kažu da će i dalje na tezgama nuditi najkvalitetnije voće i povrće, ali iskazuju i nadu da se opet što veći broj Ivanjičana okuplja petkom na pijaci.

Ponuda ivanjičke pijace uvek je bila raznovrsna. Sveže voće i povrće, mlečni i suhomesnati proizvodi svakog petka čekaju verne mušterije. Ipak, iako su vredni poljoprivrednici uspeli da prebrode težak period korone, kao i loše vremenske prilike, prodavci tvrde da besparica čini svoje. Prodaja na ivanjičkoj pijaci je osrednja, a među najprodovanijim proizvodima izdvaja se cveće.

Prodavci, ipak, iskazuju nadu u stabilizaciju ekonomske situacije, čime bi i njihova roba imala veći broj kupaca.