Vršilac dužnosti predsednika Fudbalskog saveza Srbije, Marko Pantelić, je u Izvršnom odboru krovne organizacije srpskog fudbala razrešio dužnosti Dragomira Lazovića. Ovo se dogodilo samo nekoliko dana nakon što je klub iz Ivanjice podneo zahtev za proširenje elitnog takmičenja iz koga su ispali zajedno sa Radom.

Pantelić, koji vodi Savez od odlaska Slaviše Kokeze, je na Lazovićevo mesto danas imenovao Miloša Đelmaša, kao novog člana Izvršnog odbora FSS.

Tim povodom prvi čovek Javora i Zajednice klubova Superlige i Prve lige Srbije, Dragomir Lazović oglasio se otvorenim pismom koje prenosimo u celosti:

Pismo Marku Panteliću,

Po osnovu člana 46 statuta član IO  ima pravo predloga za uključenje tačaka u dnevni red, moj predlog je bio razlog za smenu (kršenje svih zakona i principa).

Dopuna se odnosila na dve tacke;

• Regularnost takmičenja Super lige u sezoni 2020/2021
• Format takmičenja 2021/2022

Nemaš ti Panteliću problem sa Lazovićem, već sa sobom. Tvoja odluka prema čoveku koji klub vodi bez mrlje 23 godine je čin moguć samo ljudima koji poštovanje nemaju. Takva mi odluka čak itekako prija…mada je zakonski nelegitimna (dokazaće se). Ja u fudbal dajem i od njega ne uzimam. Dva puta su mi oteli osvajanje kupa…pre tri godine sam na brutalan način ispao iz Super lige. Ali ova poslednja sezona tj. prolećni deo u kom si  ti predsednik je GENOCID (uništenje). Uništeno je ali baš sve!!! Zato Panteliću ne očekuj po cenu bilo čega da ću prihvatiti da plač uništenih mladih sportista, uništenog kluba, uništene istorije kluba, a sve zbog nameštenih utakmica GURNEM ISPOD TEPIHA! To rade mali i nemoralni ljudi ili klimoglavci sitnih interesa. I nemaš potrebu zvati članove Izvršnog odbora i lobirati ih da se ne priča o regularnosti! Nikada se ništa nije sakrilo! Nemoj praviti SREĆU NA TUDJOJ MUCI…to je prokleto. Pokaži hrabrost pa izvuci iz fioke (sakrivene) prijave UEFE pa donesi odluke kao u Prvoj ligi Srbije ili se sudari sa još boljim odlukama!

To što udaraš po već uništenima to se zove NEMOĆ.

E, te „nemoćne“ i nepravedno uništene braniću ja i pošteni deo fudbalske Srbije!

Moje učešće u fudbalu bez ključnih odluka o spasenju uništenog kluba je upitno, ali ono što nikada biti neće jeste poštenje.

Deda Mraz ove godine stiže u Premier taksiju da obraduje najmlađe Ivanjičane. Još jedna novogodišnja čarolija sa adrese Premier taksija koji, samo za vas, vozi dečija pisma, crteže i radove Deda Mrazu na Sverni pol.

-Pozivamo sve mališane da svoja pisma sa željama za Deda Mraza dostave u Centar Premier taksija, Venijamina Marinkovića 77, u Ivanjici, do 25. decembra. Najlepše radove izabraće sugradjani na našoj fejsbuk stranici. Nagrade su pokloni od Deda Mraza.-kažu u Premier taksiju.

Premier taksi vaše poverenje nagradjuje novogodišnjim iznenađenjima.
Osetite čaroliju praznika, učestvujte u ovoj sjajnoj akciji, vozite se udobno i sigurno.

PREMIER TAXI
Ivanjica 032 60 11 11 ili 066 60 11 11
Besplatan poziv putem vibera 0800 60 11 11.

Udruženja proizvođača malina iz Užica, Prijepolja, Priboja i Šapca uputili su otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministrima poljoprivrede i trgovine. Pismo prenosimo u celosti.

Poštovana gospodo,

prošlo je dva meseca od kako smo Vam uputili direktno pismo sa molbom da se pomogne u rešavanju problema oko cene maline za rod 2018. godine. U pismu smo izneli samo golu istinu i na najiskreniji način postavili pitanja na koja ni do danas nismo dobili nikakave odgovore.

Prošlo je bezmalo šest meseci od kako su se održali protesti malinara u Prijepolju. Šta su bili ciljevi učesnika protesta, to dobro znamo i znamo da i Vi znate. Kako su se završili protesti to je takođe poznato. Ni do dana današnjeg od istih predstavnika vlasti koji su ispred države davali obećanja o akontnoj ceni maline koja je trebala da bude od 125 dinara sa tendencijom 150 do 160 dinara po kilogramu nije bilo ništa, osim što su se nagomilala dugovanja, a sa njima i egzistencijalni problemi.

Obećanja od pojedinaca iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja su stizala u junu ove godine pod izgovorom da će se naći rešenje za neizvesnu situaciju, ostala su na nivou mrtvog slova na papiru i praznih reči koje su poslužile da se problemi odlože, dobijajući na vremenu, a u korist ličnih ciljeva pojedinih hladnjačara, političara i podguznih muva svake vlasti.

Obraćali smo Vam se više puta i u svakom pisanom dopisu postavljali ista i važna pitanja, gde smo uz obrazloženja ukazivali na posledice koje će biti proizvod neizvesne i bezobrazno niske cene maline koja je podmuklo ponuđena proizvođačima, pritom ne mareći za ljude i porodice koje primarno žive od ove vrste posla. Posledice su već viđene u šta svi imamo danas priliku da se uverimo. Mnogo puta smo sve to izložili i obrazložili, ali i nadali se da će neko ipak imati volje da se suštinski pozabavi celokupnim problemom. Međutim, kao što izreka kaže: “OBEĆANjE LUDOM RADOVANjE“.

Vreme je prošlo, malina brana ili neobrana ostala je samo priča za novine ponegde za javnost, vruća tema udruženja i poljoprivrednika koji od ovog posla žive, a „kajmak“ poskidaše hladnjačari, političari, i podguznici da budu blizu i da drže priču … na slavskim trpezama uz jelo i piće o „realnom“, bacajući prašinu u oči „velikim vernicima“.

Vreme prolazi, a u međuvremnu se nagomilavaju računi za komunalne režije, struju, računi za neplaćen ogrev, porez, kreditna dugovanja i pogoršavanje situacije koja ništa dobro ne obećava. U javnosti se ovih dana posebno ističe STOGODIŠNjICA VELIKOG RATA u kome su ginuli naši preci ostavljajući kosti na bojnom polju za slobodu, čast i otadžbinu, verujući da će svojim pokolenjima ostaviti slobodnu državu ponosnih građana koji će moći da žive od svoga rada. A danas nažalost imamo sliku da je sve suprotno od onoga što je dobro i što je obećano kada su se prikupljali sigurni glasovi i kada su se vodile kampanje da se popune stolice u vlasti sa lažnjacima koji prazno zveče.

Obećan je Nacionalni savet za malinu, formirana je Radna grupa i… šta? Ništa, zapravo jedno veliko nšta! Posle osam meseci od svega toga imamo samo ostavke pojedinih članova Radne grupe i prazne sastanke koji su potrošili vreme i novac na dnevnice i putne troškove. Radnu grupu napuštaju stručnjaci, još malo će i poljoprivrednici a ostaće interesdžije, podobnici kojima je prava čast i zadovoljstvo što su tu gde su i koji su po svemu sami sebi dovoljni, dok će se malina plaćati po 100 dinara proizvođačima a izvoziti za 270 dinara.

I posle svega, pod izgovorom da se vodi „mudra“ politika u kojoj profitiraju pojedinci i kvazi elita koja će se još neko vreme potkupljivati, verovatno dok se ne rasproda zemlja, državni resursi i slično, ne ostaje ništa drugo nego da se pruži otpor svih radnih ljudi udruženih u udruženja boreći se za svoje pravo, a to je da rade i od poštenog rada žive. Možda zvuči idealistički, ali je tako, jer mi smo naučili da živimo, gospodo iz vlasti, od poštenog rada obrađujući svoju zemlju pod Turcima, Austrougarima i Nemcima i sve sa našim izdajnicima – njihovim podanicima.

Svesni činjenice da javni protesti, predstavljaju krajnje ishodište na oglušivanje i krajnje bezobrazno ponašanje pojedinih predstavnika vlasti, sasvim je sigurno da će protesta biti uskoro.

Od vas više ništa i ne očekujemo, a ako vas kojim slučajem zanima šta nas muči uzmite brojne dopise koji u vašoj arhivi sakupljaju prašinu pa pogledajte šta je to!

Mi smo se udružili, zato udruženja i služe, da se borimo za zdrave interese okupljenih ljudi u udruženjenjima i u skladu sa tim ćemo se i vladati i nećemo čekati!

 

Članovi i aktivisti udruženja poljoprivrednika:
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Užice“ iz Užica,
Udruženje „Limska dolina vilamet“ Priboj,
Udruženje „Limska dolina“ Prijepolje,
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Mačva“ iz Šapca

Bombardovanje Srbije od strane NATO snaga, pre 18 godina, izazvalo je patnju i stradanje štanovništva širom naše zemlje. Agresija je trajala jedanaest nedelja a u ratnom vihoru poginula su i dvojica mladih Ivanjičana, Dragan Tankosić i Slobodan Mirković, pripadnici redovnog sastava vojske.

Ivanjičanka, Jelena Jevtović, drugarica tragično nastradalog Dragana Tankosića-Tamčića, na emotivan način oživela je uspomenu na njega ali i sve žrtve bombardovanja uz jasnu poruku:

DA SE NE ZABORAVI

Svi su nam još tada govorili da smo izgubljena generacija, ali mi nismo znali sta to znači.  Uživali smo u svakom danu, nas desetak krilo se od roditelja u bašti Doma invalida, pušili jednu paklicu cigara, nosili iscepane farmerice, karirane košulje, slušali Gobline, Čorbu, Metallicu … Nije nam bilo važno ko ima kintu, a ko ne, ako je imao jedan imali smo svi. Sedeli smo na Trgu i pevali uz gitaru i nekako se uvek tu potkradala  čuvena Balaševićeva  ”Samo da rata ne bude”.

Mali smo bili 90-ih, ali znali smo šta je rat, kakve su strahote ljudi preživeli a medju njima i naši prijatelji Sergej i braća  Čečari, naši divni drugari koji su izbegli iz svojih domova i došli u Ivanjicu. Mislili smo da se to više nikada neće ponoviti. Da je sve to grozna prošlost i da je pred nama svetla budućnost….

Pravili bi žurke u atomskom skloništu, jer nam je bilo neshvatljivo da taj prostor zvrji prazan a tako je super sredjen. ”NEKO” je zamalo izazvao incident  širokih razmera, nešto se zapalilo, evakuisana je cela zgrada (nikada nije dokazano ko je to uradio), a mi smo crkavali od smeha u našem “budžaku”. Profesorki, Nadi Kreji,  smo bili noćna mora i svima u toj ulici koji su imali neke voćkice. Prava balavurdija….

Pratili u vojsku, dočekivali…Napijali se…Džuks, Nikola, Ito, Trokut, Milicija i Tamčić…

19.septembra 1998. godine, dan posle promocije Džuletove knjige, na Platou ispratili smo našeg drugara Dragana Tankosića-Tamčića u vojsku. Gardista, čoveče! Ne zna se ko je bio ponosniji, on ili mi. Ovi gilipteri su pričali kako devojke vole te gardijske uniforme, ne sećam se svega ali znam da je prštalo od  ljubavi i  lepih želja.

Ja sam već tada studirala u Beogradu, i čarobna reč je bila “Kuglaš”. Tu smo igrali flipere, bilijar, takmičili se u svemu, čak i u tome ko ima bolji cug. Kako su nas prepadali,u više navrata od oktorbra, da će biti bombardovanje, čak i 24. marta smo se zezali na račun toga.

Sreli smo se (Tamčić i ja)  oko 12 časova na Zelenjaku. Predočio mi je tada pakleni plan bekstva za vikend, kao i mnogo vikenda pre toga zapretio da će da “me odere u fliperima”. Rekla sam “ma važi, zna se ko će koga da odere”!

I tada sam poslednji put videla svog prijatelja….

Posle 57 dana “Milosrdni andjeo” je oteo našeg andjela, i sada se njegovo ime nalazi na toj ploči ispred bolnice Dragiša Mišović, ali on jeste i uvek će biti u našim srcima. Bucko naš lepi!  Da se ne zaboravi…

Da se ne zaboravi taj osmeh, ta dobrota. Da se ne zaboravi naš prijatelj Tamčić ! Da se ne zaboravi izgubljeni mladi zivot i  da zahvaljujući njemu živimo i da se nikada ne zaborave  svi oni koje je tzv. “Milosrdni andjeo” poslao medju prave andjele.  Da se ne zaboravi  koju su ulogu imali Klinton, Bler, Šreder… Da nije njih moj prijatelj bi bio živ kao i onih 1 500 ljudi koji su sada na nebu.

Samo da se ne zaboravi!

I samo da rata ne bude ludila medju ljudima…

U Ivanjici je povodom 18 godina od NATO bombardovanja  održana Akademija pod nazivom “18 godina sećanja”, koju su organizovali Srpski ratni veterani ove opštine, Dom kulture i Kancelarija za mlade.

Agresija na našu zemlju trajala je  jedanaest nedelja, odnela je u smrt nekoliko hiljada civila i vojnika, uništila bolnice, fabrike, drumske i železničke mostove, aerodrome, PTT i televizijske centre, radio televizijske predajnike, stambene objekte, ambasade, objekte MUP-a i Vojske Jugoslavije.