Ivanjica – Na minus deset, ispred fabrike čarapa Proleter u Ivanjici, stajale su žene. Nisu to samo radnice – to su ćutljive heroine, stubovi porodica, ruke koje su četrdeset godina tkale ne samo čarape, već i snove o boljem životu. Danju i noću, vetar im seče lica, a hladnoća im prodire u kosti, ali one ne posustaju. Stoje kao živi štit, braneći ne samo svoja radna mesta, već i dostojanstvo koje im je oduzeto neisplaćenim platama, prevarom s kreditima i lažnim obećanjima o plaćenom odmoru.

Svima su se obraćale – vikale u prazno, moleći za pravdu. Ali pravda ćuti, a vlasnik, daleko u Nemačkoj, ne čuje njihov jecaj. Mesec dana je prošlo, a on nije osetio ni trunku ljudskosti da dođe, da pogleda u oči ove žene koje su mu decenijama darivale svoj trud. One ne traže milostinju – traže samo ono što su pošteno zaradile, parče hleba za kojim su protekle litre znoja.

A ipak, stoje. U očima im tinja nada, ona poslednja iskra koja odbija da se ugasi. Jer ove žene nisu samo radnice – one su borci, majke, sestre, čuvari časti. Nepokolebljive, čekaju dan kada će neko čuti njihov tihi vapaj. Nada poslednja umire, a u Ivanjici ona još uvek diše  u grudima ovih hrabrih žena

Ivanjica -Ministarstvo za rad, zapošljavanje,boračka i socijalna pitanja upoznat je, na današnjem sastanku, sa trenutnom situacijom u fabrici čarapa „Proleter“ i preduzeće će sve neophodne mere u okviru svojih nadležnosti kako bi zaštitili prava radnika i obezbedila njihove zarade. Inspektorat za rad će sprovesti detaljnu kontrolu kako bi se proverila zakonitost svih odluka donetih od strane rukovodstva fabrike.

Najavljen je i zajednički sastanak sa ministrom privrede kako bi se našlo najbolje rešenje za zaštitu radnika i budućnost fabrike.

Zajednički stav predstavnika sindikata, radnika i lokalne samouprave je da se na sve načine pokuša pokretanje proizvodnje u Proleteru kako bi se sačuvala radna mesta i namirila dugovanja.

Međutim, situaciju dodatno otežava činjenica da vlasnik fabrike, kompanija ATAIR GmbH, još uvek nije izneo jasan stav o budućnosti fabrike, što stvara dodatnu nesigurnost i napetost među radnicima.

Prosečna neto zarada isplaćena zaposlenima na teritoriji opštine Ivanjica u oktobru mesecu ove godine bila je 37.323 dinara, dok je bruto iznos sa porezima i doprinosima 51.128 dinara. Prosečna neto plata po zaposlenom za prvih deset meseci 2018. u ovoj opštini iznosila je 36.792 dinara. U posmatranom uzorku od 12 gradova i opština iz susedstva i neposrednog okruženja, a koje pripadaju Moravičkom, Zlatiborskom i Raškom okrugu, Ivanjičani su po mesečnim primanjima na dnu lestvice.

Najviše plate u regionu u oktobru su imali zaposleni u susednoj opštini Lučani, čak 59.222 dinara, što je znatno iznad republičkog proseka. Na drugom mestu su radnici u Užicu sa 47.476, sledi Gornji Milanovac sa 46.673, Čačak sa 44.670 i Požega sa 43.225 dinara po zaposlenom. Sredinu tabele predvode radnici u Kraljevu sa 43.023, iza njih je Raška sa 41.022 i Sjenica sa 40.911 dinara. Donji deo liste predvode zaposleni u Novoj Varoši, koji su u oktobru primili po 40.891 dinar. Iza njih su radnici u Arilju sa 38.157, Novom Pazaru 38.027 i Ivanjici sa prosekom od navedenih 37.323.

Prosečna neto zarada u Srbiji u oktobru ove godine iznosila je 49.901 dinar.

Rast bruto zarada u periodu januar–oktobar 2018. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je ralnih 4,3 odsto. U poređenju sa istim mesecom prošle godine, prosečna neto zarada za oktobar 2018. bila je veća za 5,7 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku.

Medijalna neto zarada u Srbiji za oktobar iznosila je 39.278 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Prosečna plata bez poreza i doprinosa isplaćena zaposlenima na teritoriji opštine Ivanjica u avgustu mesecu ove godine bila je 37.471 dinar, što je svrstava na poslednje mesto liste zarada 12 posmatranih gradova i opština iz susedstva i neposrednog okruženja. Prosečna neto plata po zaposlenom za prvih osam meseci 2018. u ovoj opštini iznosila je 36.858 dinara.

Najviše plate u avgustu u posmatranom regionu imali su zaposleni u susednoj opštini Lučani, čak 50.120 dinara. Na drugom mestu su radnici u Užicu sa 48.917, sledi Gornji Milanovac sa 47.372, Čačak sa 43.257 i Kraljevo sa 42.797 dinara po zaposlenom.

Sredinu tabele predvode radnici u Požegi sa 42.665, iza njih je Sjenica sa 42.152 i Raška sa 41.105 dinara.

Donji deo liste predvode zaposleni u Novoj Varoši, koji su u avgustu primili po 40.956 dinara. Iza njih su radnici u Novom Pazaru sa 38.105, Arilju sa 37.828 i Ivanjici sa prosekom od već pomenutih 37.471 dinar.

Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u avgustu 2018. iznosila je 49.773 dinara, odnosno 421 evro. U periodu januar – avgust 2018. godine ostvaren je realni rast prosečnih neto zarada od 4,3%, saopštio je Zavod za statistiku.

Medijalna neto zarada za avgust iznosila je 39.000 dinara, što znači da je 50% zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.

Republički zavod za statistiku, počev od ove godine, prosečne zarade računa na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave.

Prosečna neto plata isplaćena zaposlenima na teritoriji opštine Ivanjica u januaru mesecu ove godine bila je skromnih 37.181 dinar, dok je bruto zarada iznosila 50.942 dinara. Ivanjičani su sa ovakvom mesečnom prinadležnosti pali na poslednje mesto liste 12 posmatranih gradova i opština u susedstvu i neposrednom okruženju, iako su u odnosu na decembar 2017. plate veće za 3.503 dinara odnosno 10,4 odsto. Na pretposlednjem mestu sada su radnici u Arilju sa prosekom od 37.357 dinara.

Najviše plate u januaru ove godine u posmatranom regionu imali su zaposleni u susednoj opštini Lučani, čak 50.125 dinara. Na drugom mestu su radnici u Užicu sa 48.106, sledi Gornji Milanovac sa 45.366, Čačak sa 43.581 i Kraljevo sa 43.281 dinar po zaposlenom.

Sredinu tabele predvode radnici u Sjenici sa 42.476, iza njih je Požega sa 42.343 i Raška sa 41.221 dinar.

Donji deo liste predvode zaposleni u Novoj Varoši, koji su u januaru primili po 41.016 dinara. Iza njih su Novopazarci sa 38.423, Ariljci sa 37.357 i Ivanjičani sa prosekom od već pomenutih 37.181 dinar.

Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u januaru 2018. iznosila je 50.048 dinara – 422 evra, što je za 2,4 odsto više u odnosu na decembar.

Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, od početka ove godine istraživanje o zaradama zasniva se na podacima iz obrasca Poreske prijave za porez po odbitku. Prosečne zarade izračunavaju se na osnovu iznosa obračunatih zarada za izveštajni mesec i broja zaposlenih koji je izražen ekvivalentom punog radnog vremena.

Obuhvaćeni su svi poslovni subjekti koji su Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama, kao i sve kategorije zaposlenih za koje su poslodavci, tj. poslovni subjekti, Poreskoj upravi dostavili elektronski popunjen obrazac poreske prijave PPP-PD sa obračunatim zaradama.

„U istraživanju o zaradama, a u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o porezu na dohodak građana, pod zaradom se podrazumevaju sve isplate zaposlenima na koje se plaćaju pripadajući porezi i doprinosi. Zaradu čine:

– zarade zaposlenih u radnom odnosu, uključujući naknade za dežurstva, za rad noću i po smenama, nedeljom i praznikom; naknade za ishranu u toku rada i za neizvršene časove rada (godišnji odmor, plaćeno odsustvo, praznici, bolovanja do 30 dana, odsustvo zbog stručnog usavršavanja, zastoj u radu koji nije nastao krivicom radnika), regres za korišćenje godišnjeg odmora, nagrade, bonusi i sl.;

– naknade za rad zaposlenih van radnog odnosa (po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova).

Zaradom se ne smatraju naknade po osnovu ugovora o delu, naknade za bolovanja duža od 30 dana, naknade troškova zaposlenima za dolazak na posao i odlazak sa posla, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, naknade za smeštaj i ishranu tokom rada i boravka na terenu, otpremnine zaposlenima pri odlasku u penziju ili za čijim je radom prestala potreba, jednokratne naknade u skladu sa socijalnim programom, naknade troškova pogrebnih usluga i naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, jubilarne nagrade, solidarne pomoći, kao ni ostala primanja za koja se ne plaćaju porezi i doprinosi”, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.

Prosečna neto plata isplaćena zaposlenima na teritoriji opštine Ivanjica u oktobru ove godine iznosila je skromnih 33.827 dinara. U odnosu na septembar beleži se blagi porast od oko 700 dinara, a prosek u prvih deset meseci bio je 32.837 dinara. Ivanjičani prema podacima Zavoda za statistiku, u Moravičkom okrugu imaju najniže plate, a tako je i godinama unazad.

U susedstvu i neposrednom okruženju, koje čine 12 opština i gradova, nižu zaradu od zaposlenih u varošici na Moravici u oktobru su imali samo radnici u Arilju.

Najviše plate u desetom mesecu ove godine u posmatranom regionu imali su zaposleni u susednoj opštini Lučani, čak 56.736 dinara, što ih svrstava među radnike koji u Srbiji najviše zarađuju. Na to pre svega utiče visina plata u namenskoj industriji, koje su znatno više nego u drugim sektorima.

Na drugom mestu su zaposleni u Užicu sa 44.617, sledi Gornji Milanovac sa 42.341, Kraljevo sa 39.935 i Čačak sa 39.924 dinara po zaposlenom radniku.

Sredinu tabele predvode radnici u Sjenici sa 37.647, iza njih je Novi Pazar sa 36.166 i Požega sa 34.977 dinara.

Donji deo liste predvode zaposleni u Raškoj, koji su u oktobru ove godine primili po 33.970 dinara. Iza njih su Novovarošani sa 33.804, Ivanjičani sa 33.827 i Ariljci sa prosekom od 32.007 dinara.

Prosečna neto plata u Srbiji isplaćena u oktobru 2017. iznosila je 46.879 dinara (393 evra), što je za 3 odsto niže u odnosu na septembar.

Poslovodstvo fabrike čarapa “Proleter” iz Ivanjice, isplatilo je prve lične dohotke zaposlenima za februar po osnovu aneksa kolektivnog ugovora koji je potpisan u drugoj polovini tog meseca. Time je nemački vlasnik fabrike Rajner Baumbah ispoštovao dogovor  povećavši yaposlenima  platu u proseku za više od 25 odsto. Uz februarski dohodak stigla je i povišica za januar, usklađena sa novim kolektivnim ugovorom.

Prema našim saznanjima od radnika koji su želeli da im imena ne pominjemo, veoma su zadovoljni povišicom. Proizvodni radnici sa punim fondom radnih sati, do sada su primali nešto više od 25.000, dok je u koverti za februar sa januarskom  prinadležnosti  bilo i preko 42.000 dinara.

Zbog specifičnog obračuna ličnih dohodaka koji uključuje osnovicu i različite koeficijente, ispostavilo se da su plate uvećane za više od 25 odsto.

U sindikatu su nam rekli da će martovska i svaka naredna plata u proizvodnji biti oko 37.000 dinara, dok platu ispod 31.000 neće imati ni jedan zaposleni radnik ove fabrike, čija se stoprocentna proizvodnja plasira na inostrano tržište.

• Ovo je prvi konkretan pomak nakon punih osam godina. Dobar deo radnika nije verovao da će biti ispoštovan ugovor, ali je ovo dokaz da su njihovi strahovi bili neopravdani. Oni do sada nisu mogli ni videti obračun plate. Sada se plaćaju i državni praznici po zakonu. Dakle na 8 redovnih sati, dobijaju još jednu dnevnicu. Visina plate zavisiće i od konkretnog angažovanja zaposlenih. Po tom osnovu pojedini radnici će primati i do 70.000 dinara. rekao je za InfoLIGU Dragoljub Damljanović, predsednik sindikalne organizacije.

Zaposleni kažu da konačno mogu da odahnu, te da je ovo povećanje došlo nakon godina peripetija, problema sa bivšim rukovodstvom i teškim uslovima za rad. Sada motivisaniji odlaze na posao. Tokom ove godine očekuje se i poboljšanje radnih uslova kroz nabavku nove HTZ opreme i rekonstrukciju mokrih čvorova.

Povećanje plata i rešavanje ostalih problema, svakako će biti motivacija radnicima za bolju produktivnost  kao dugoročni cilj poslovanja fabrike od koje posredno živi oko 2.000 ljudi.

U srednjoročnom planu je i izgradnja nove proizvodne hale na mestu gde je izgorela stara, što će stvoriti uslove za zapošljavanje novih radnika. Za takvu vrstu investicije, vlasnik je zatražio podršku Vlade Srbije i lokalne samouprave kroz obezbeđenje gasa za fabriku. Podršku je načelno dobio, a gasifikacija fabrike, a time i čitave Ivanjice, koštala bi oko 5,5 miliona evra. Taj posao bi trebao biti završen do kraja naredne godine.

U ivanjičkoj fabrici čarapa Proleter, u prisustvu visokih zvaničnika iz Vlade, predstavnika lokalne samouprave i Nemačko-srpske privredne komore, vlasnika ovog preduzeća Rajnera Baumbaha i predstavnika Sindikata, potpisan je aneks  kolektivnog ugovora u kome stoji povećanje zarada za 600  zaposlenih, u proseku  dvadeset odsto, poboljšanje položaja i uslova rada, nabavka HTZ opreme, sređivanje toaleta.

Kako su naveli prisutni, očekivanja su da u toku 2017. godine svi problemi koje je Sindikat izneo u ime zaposlenih, budu rešeni, a sa druge strane da ovaj vid motivacije radnika uslovi  povećanje produktivnosti kao dugoročni cilj poslovanja ivanjičke čarapare od koje neposredno egzistira preko  2 000 ljudi.

• 

  Dragoljub Damljanović

  Godinama smo pokušavali da organizujemo sastanak sa vlasnicima fabrike i čelnim ljudima kako bismo u obostranom interesu rešili probleme i povećali produktivnost. To je bilo nemoguće sa prethodnim menadžmentom Proletera, pa je ovo za nas značajan pomak u smislu same sradnje. Nećemo se osvrtati unazad, suština je da smo našli zajedničko rešenje po kome će biti zadovoljan i radnik i poslodavac.-kaže predsednik Sindikalne organizacije Proleter, Dragoljub Damljanović.

Vlasnik Proletera, Rajner Baumbah, istakao je zadovoljstvo što su potpisivanjem ovog ugovora ispunjena ranije data obećanja.

• 

  Rajner Baumbah

  Kao što sam najavio pre četiri nedelje ovim počinje nova era za zaposlene u Proleteru. Sa predsednikom Vlade i ambasadorom Nemačke i predstavnicima lokalne samouprave Ivanjica, imali smo jutros veoma konstruktivne razgovore iza kojih je usledila puna podrška razvoju fabrike i upošljavanju ljudi, u pogledu budućeg snabdevanja gasom ovog prostora. Takodje su obećali da će u skladu sa mogućnostima podržati ovu regiju i u razvoju same infrastrukture.-saopštio je Baumbah

Jorg  Heskens, savetnik predsednika Vlade RS,  pozvao radnike i vlasnike da poštuju dogovor koji će ih odvesti zajedno u svetliju budnućnost. Istakao je i podršku Vlade RS koja će pomoći da gas što pre stigne u Ivanjicu.

Prvi čovek ivanjičke opštine, Zoran Lazović, obećao je punu podršku ne samo Proleteru već svim projektima koji imaju razvojni karakter.

• 

  Zoran Lazović

  Jutros smo imali veoma konstruktivan sastanak u kabinetu premijera Aleksandra Vučića gde smo dobili garancije, da će doći do  gasifikacije Ivanjice krajem  2018. godine. Vrednost ovog projekta je 5, 5 miliona evra što je  za naš grad ogromna investicija od višestrukog značaja.  Takođe želim da istaknem odličnu saradnju koju imamo sa gospodinom Baumahom, i nemački investitori su uvek dobrodošli u naš grad. Potrudićemo se da dovedemo još investitora sa krajnim ciljem što manje stope nezaposlenosti u Ivanjici.-rekao je Lazović.

Koliko je povećanje zarada u Proleteru značajno za celokupnu opštinu govorio je  pomoćnik  predsednika, Nenad Glavinić.

• 

  Nenad Glavinić

  Obzirom da se plate zaposlenima u Proleteru povećavaju 20 do 25 odsto, doći će do povećanja sredstava koja se slivaju u budžet opštine preko poreza na plate. Trenutna sredstva su oko 21 milion a samim povećanjem plata odraziće se na priliv u budžetu od 4,2 miliona. Da pojasnimo to je jedno sportsko igralište godišnje, nova ulica ili recimo zamena krovova na Domu zdravlja.-zaključio je Glavinić.

Ivanjica je već godinama na dnu lestivice u Moravičkom okrugu  po radničkim neto mesečnim primanjima. Poslednji izveštaj Republičkog zavoda za statistiku kaže da su zaposleni Ivanjičani u novembru prošle godine primili po 31.553 dinara bez poreza i doprinosa.

Ako se ovaj iznos plate uporedi sa najvećom prosečnom zaradom u okrugu, isplaćenom u Lučanima u istom mesecu, razlika je više nego očigledna. Tamošnji zaposleni zaradili su čak 47.734 dinara, što je za 51 % više nego u gradu na Moravici. I radnici u Gornjem Milanovcu i Čačku imaju veća lična primanja. U prvom je to 42.384, a u drugom 38.093 dinara.

Možda nije dobar parametar porediti Ivanjicu i Lučane, zbog tamošnje namenske industrije koja vuče prosek, ali on svakako potvrđuje velike raspone u zaradama u čitavom okrugu, što se pripisuje opštoj razvijenosti, ili nečem drugom.

Prosečna neto plata zaposlenih radnika na području opštine Ivanjica, godinama unazad se kreće između 250 i 270 evra, pa se postavlja pitanje otkud toliki disbalansi i koja to grana privrede u Ivanjici vuče prosek zarada na dole. Opšte je poznato da najviše plate imaju zaposleni u državnim institucijama kao što su zdravstvo, školstvo, policija, sudovi, poreska uprava, katastar, javna preduzeća i lokalne opštinske institucije. U istom rangu su i bankarske zarade, ali i pojedina privatna privredna preduzeća.

Međutim, upućeni u problematiku velikih razlika u primanjima zaposlenih na području Ivanjice, kažu da je to posledica neisplaćivanja ukupnog iznosa plate, zvanično preko računa, zbog izbegavanja plaćanja veće sume poreza i doprinosa koji odlaze u državnu kasu.

Određeni deo privrednika i preduzetnika, pogotovo u oblasti tekstilne industrije, ugostiteljstva, prerađivačke industrije i poljoprivrede, svojim zaposlenim radnicima preko računa u bankama isplaćuju samo minimalne zarade propisane zakonom. Ostatak, ako ga ima, isplaćuje se u kešu. Ovakvo stanje potvrdio nam je veliki broj zaposlenih, a bilo je i onih koji svedoče da nakon primanja ličnog dohotka, deo novca moraju vratiti gazdama jer su im zarade niže od minimalca.

I ako bi se ispravile uočene nepravilnosti, ostaje nedoumica koji sektor privrede Ivanjice bi i za koliko trebao podići zarade, kako bi se one približile ostatku radnika u Moravičkom okrugu, odnosno republičkom proseku.

Prema poslednjim zvaničnim podacima, na području opštine Ivanjica zaposleno je 7.428 radnika, dok se zvaničan broj registrovanih preko Nacionalne službe za zapošljavanje kreće oko 4.200 lica. Prosečna nezaposlenost  je oko 35 %, dok nema pouzdanih podataka koliko ljudi radi na crno, a takvih svakako ima.