Od svog nastanka Ivanjica se ponosila čistom i plahovitom rekom Moravicom. Sve do smiraja osamdesetih godina prošlog veka voda iz Moravice mogla se piti koliko je bila čista. Naglom industrijalizacijom grada  talasi Moravice postajali su sve tamniji i sve više udaljavali ljude od njenih obala. A ta, koju stari Ivanjičani pamte, bistra Moravica,  imala je i veliki broj plaža. Narod je sa nestrpljenjem čekao leto da bi išao na kupanje. Bilo je dana kada je gotovo sve stanovništvo iz ove varošice bilo na obalama reke.

Plaže su se ređale uz obalu Moravice. Na ulazu u Ivanjicu ispod sadašnje garaže Komunalnog preduzeća bila je plaža zvana „Ciganski vir“. Tu su dolazili stanovnici donjeg dela Ivanjice i okoline da se osveže u bistroj vodi. Nešto dalje, odmah iznad žičanog mosta bilo je kupalište zvano „Đukića vir“,  a samo stotinak metara uzvodno kupalište „Krkac“, gde je nekada postojala velika ploča pogodna za sunčanje. Uzvodno uz Moravicu, odmah iznad starog kamenog mosta, bilo je kupalište zvano „Kolovrat“. Veliki broj Ivanjičana obožavao je da se kupa ispod brane u populatnom „Kazanu“, ali je ipak centralno bilo kupalište „Naper“. U letnjim žegama na Naperu je bilo kao u mravinjaku.

Nedaleko od ovog popularnog ivanjičkog kupališta nalazila su se još dva poznata kao Donji i Gornji Šljivak. Tu su uglavnom dolazili roditelji sa malom decom gde su imali sve pogodnosti da ih uče plivanju. Čim bi neko dete ovladalo tehnikom sa oduševljenjem bi se selili na Naper. Iznad Šljivaka nalazila se plaža „Radulovići“,tik ispod sadašnjeg fudbalskog terena u Jelića polju. Naravno, bilo je uz Moravicu još desetine kupališta od Lučke reke pa sve do Međurečja.

Ovo podsećanje na plaže koje su krasile obale Moravice sigurno stvara želju da se ponovo meštani okupe pored čiste i bistre Moravice. Ali u ovom trenutku to je zaista nemoguće.

Autor teksta: Raško Nešovanović