I ove godine majke mogu računati na pomoć države i do 20.000 evra za kupovinu stana ili izgradnju kuće. Pravo na pomoć imaju majke koje su rodile decu počev od prvog dana 2022. godine bilo da su u braku ili u vanbračnoj zajednici. U Ivanjici je zahtev za pomoć podnelo pet majki a za sada je jednoj odobreno 12 000 evra dok su ostali u proceduri.

Nosilac novčane pomoći za kupovinu stana je majka, navodi se u odredbi Zakona podršci porodice sa decom.

Pravo na subvenciju imaju i majke koje su strane državljanke i koje imaju status stalno nastanjene strankinje, ako je dete rođeno u Srbiji ili ima srpsko državljanstvo.

Ministar poljoprivrede, Branislav Nedomivoć, rekao je za InfoLigu da će država pomoći sanaciju putnih pravaca koji su oštećeni u nevremenu na području Ivanjice i Arilja.

Konkretno, za Ivanjicu će biti obezbeđen materijal u vrednosti od 30 miliona dinara a sa popravkom puteva krenuće se već u naredna dva do tri dana.

Nedimović je poručio malinarima i ostalim proizvođačima voća i povrća da će za desetak dana obići ivanjički i ariljski kraj kako bi sagledao stanje na terenu u cilju što uspešnije i bolje saradnje, jer jaka poljoprivreda uslovljava stabilnost države.

Novi paket ekonomskih mera vredan je 2,5 milijardi evra, a prve pare na računu, već u martu, dobiće preduzetnici i vlasnici malih i srednjih preduzeća. Oni će novac dobijati i u aprilu i u maju, a od maja kreće i novčana pomoć za građane.

Svaki preduzetnik i radnik zaposlen u mikro, malim i srednjim preduzećima primiće ukupno po 48.000 dinara. Država će im za svakog radnika isplatiti tri puta po 50 odsto minimalne zarade koja danas iznosi oko 32.000 dinara mesečno.

Dakle, već u martu privrednici će dobiti po 16.000 (oko 135 evra) dinara za svakog zaposlenog, a isti slučaj biće i u aprilu i maju, kada će dobiti još ukupno 32.000 dinara (oko 270 evra).

Kada je reč o velikim preduzećima, još ne postoji odluka o tome hoće li i njih država pomagati. Rade se analize, a dosadašnje su pokazale da je kod velikih preduzeća 25 njih imalo pad veći od 70 odsto, dok je kod malih preduzeća više od 10.000 zabeležilo takav pad.

„Jedina nedoumica je za velika preduzeća, radimo na analizama, koliko ima preduzeća i da li i njih da uključimo u 50 odsto minimalne zarade. Da vidimo koliko su bili ugroženi, koliko imaju pad performansi, koliko zaposlenih imaju i da donesemo ispravnu odluku ima li smisla i na koji način njima pomoći“, rekao je ministar Siniša Mali.

Kao i kod prethodnog paketa mera, pravo na minimalac imaće prijavljeni radnici.

Najavljena je i takozvana sektorska podrška, za delatnosti koje su najpogođenije pandemijom koronavirusa, pa će tako prevoznici dobiti 600 evra po autobusu u narednih šest meseci. To je podrška za sektor prevoznika putnika u drumskom saobraćaju i autobuskih stanica, koji su najugroženiji i cilj je da se oni sačuvaju.

Građanima po 60 evra, penzionerima 110

Podršku u vidu direktne novčane pomoći dobiće i svi punoletni građani Srbije. Već u drugoj polovini aprila moći će putem kol centra i sajta trezora Srbije da se prijave za pomoć države od dva puta po 30 evra.

Sa prijavljivanjem će se krenuti u aprilu, a način će biti isti kao i prošle godine.

Ko se prijavi za prvih 30 evra, automatski će dobiti i drugih 30 evra. Nije potrebno dva puta se prijavljivati.

Selo Alin Potok udaljeno je od Čajetine dvanaestak kilometara, a do njega se stiže asfaltnim putem koji će se od Rudina ka Gostilju dodatno urediti. Uz to, pored sopstvene vode selo je pre četiri-pet godina dobilo i vodu sa Zmajevca, a sa poboljšanjem infrastrukture ne samo da su smanjene migracije iz sela u grad, već ima i slučajeva da se ljudii vraćaju na umalo zapustela ognjišta.

Milan Lazović je zadovoljan životom u svom domaćinstvu u Alinom Potoku. Pored dva sina naslednika, živi sa suprugom Vladenkom i majkom Ratislavom. Međutim, glavni domaćini koji vode ovo domaćinstvo su Aleksa, koji ima 21 godinu, i Predrag kome su tri više, inače braća koja uz pomoć oca ostvaruju zavidne rezultate u svom poslovanju. Bave se poljoprivredom, a pre svega stočarstvom.

Na svojoj mini-farmi imaju 14 krava simentalke, a uz to i 20 ovaca, oko kojih se trudi baka Ratislava. Otac Milan i majka Vladenka najviše su zaokupljeni malinama.Stariji brat Predrag je u Čajetini završio srednju ugostiteljsku školu. Ipak, pored posla u struci koji trenuto radi na Zlatiboru pomaže i bratu oko poljoprivrede.

– To nam je prioritet i glavni izvor prihoda. Nije lako raditi dva posla istovremeno. Posle osmočasovnog rada u preduzeću, čim dođem kući nastavim da pomažem bratu. Ali,uza sve obaveze, stignemo i da izađemo u provod i družimo sa prijateljima. Izjutra ustajem u šest, a ležem u deset sati uveče.

Malađi brat Aleksa, od kada je završio školu, nikada nije radio na strani, tako da je on glavni poljoprivrednik na ovom gazdinstvu. Iako je završio za turističkog tehničara,tim poslom se nikad nije bavio.

I ništa mu drugo ne preostaje nego da nastavi posao oca i tradiciju predaka.

– Posao za koji sam se školovao nikad nisam ni tražio. Video sam perspektivu na selu i shvatio da mogu sebi da zaradim dobru platu i da mi je bolje da radim za sebe nego za drugog– objasnio je razlog te svoje posvećenosti selu, zemlji i kući.

Stočarstvom je počeo da se bavi još od malih nogu učeći od svog oca. Već tad se videlo da voli životinje i da se bavi njihovim uzgojem. Najviše voli poslove koji se obavljaju traktorom – košenje, grabljenje, baliranje i ostalo što uz to ide.

– Moj radni dan traje od sedam ujutru do sedam uveče. Dvanaest sati, a nekad i duže. Prvo očistim štalu i položim stoci, pa uz pomoć mlekovoda obavim mužu. Sve to uradim za sat i po. U 11 im stavljam kukuruznu, a oko 15 sati travnu silažu. Uveče im dajem koncetrat i seno, kad se ponovo obavi muža. Od 10 krava dnevno se namuze 150 litara mleka, a predajemo po 300 litara svakog drugog dana mlekari Spasojević iz Bajine Bašte.

Uobročili su svake godine da unapređuju proizvodnju. Počeli su sa tri krave, koristeći podsticaje opštine Čajetina. Kako se povećavao broj grla, došlo je do potrebe da se nabavi mlekovod. Tad su od Opštine dobilii 30 odsto sredstva potrebnih za kupovinu novog laktofriza za mleko, dok su prošle godine od države dobili povraćaj novca za kupovinu novog traktora.

Lazovići imaju kompletnu priključnu mehanizaciju za samostalan rad, što je dodatna motivacija za Aleksu da ostane na selu i bavi se poljoprivredom.

Planira i proširenje proizvodnje, prvenstveno povećanjem stočnog fonda. Sam je svoj gazda, ali priznaje da još nije stekao neophodno znanje. Jer, ono se stiče vremenom, pa će tako i Aleksa stasavati sve dok jednog dana u ovom poslu ne nadmaši svog oca.

autor teksta i fotografije : Miroslav Vesović

Uskoro bi se na tržištu mogli naći proizvodi iz Zemljoradničke zadruge Morava iz Gorobilja. Posebno je zanimljivo da je reč o zadruzi koja je posle nekoliko godina agonije, izgleda, ponovo stala na svoje noge. Tome su doprinela sredstva iz Republičkog fonda za obnovu zadruga, ali i sve veća podrška poljoprivrednika-kooperanata.

Nakon višegodišnje agonije, uglavnom zbog nerazjašnjenih imovinskih odnosa, Zemljoradnička zadruga Morava iz Gorobilja, po svemu sudeći, započinje novi život. Naime, pored podrške lokalne samouprave, ova zadruga je dobila i 15 miliona dinara u okviru državnog projekta obnove zadruga u Srbiji.

Sve ovo nije ostalo mrtvo slovo na papiru, pa je plan iz pomenutog projekta ovih dana ušao u finalnu realizaciju, jer je u zadruzi počela proizvodnja kiselog kupusa.

Ali iako nisu pravljeni ugovori o kooperaciji u ovoj godini, iznenađuje broj proizvođača kupusa koji i bez ugovora dovoze kupus, pa na veliko prodaju zadruzi.

Za sada je zadruga Morava postigla dogovor o saradnji sa Majevicom iz Bačke Palanke o zajedničkoj prodaji poljoprivredne mehanizacije a ugovori o kooperaciji sa poljoprivrednicima su već sasvim izvesni, pa se bolji dani u zadruzi, ali i među poljoprivrednicima ovog kraja sa pravom očekuju.

Lokal Info/InfoLIGA