Opština Ivanjica obaveštava građane da će konzorcijum kompanija ‘’HIDROZAVOD DTD’’ ad i ‘’ZAJAČA ING’’ d.o.o. na osnovu Komercijalonog ugovora za pripremu tehničke dokumentacije na izgradnji auto-puta Požega – Boljare, faza A, potpisanog 15.11.2021. godine, i odluke Vlade Republike Srbije kojom se projekat Požega – Boljare proglašava projektom od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u periodu  od septembra 2024. godine do proleća 2025. godine, na teritoriji opštine Ivanjica izvoditi geotehnička istraživanja za deonicu Požega – Duga Poljana, deonice 2 do 9, radi potreba idejnog projekta i ostale tehničke dokumentacije za projekat izvođenja radova na izgradnji auto-puta Požega -Bolajre.

O tačnim lokacijama i vremenu izvođenja radova opština Ivanjica će obavestiti javnost.

AGENCIJA ZA PROSTORNO PLANIRANJE I URBANIZAM REPUBLIKE SRBIJE u skladu sa članom 51. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09 – ispravka, 64/10 – US, 24/11, 121/12, 42/13 – US, 50/13 – US, 98/13 – US, 132/14, 145/14, 83/18, 31/19, 37/19, 9/20, 52/21 i 62/23 – u daljem tekstu: Zakon), članom 19. Zakona o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 135/04 i 88/10) i čl. 55-68. Pravilnika o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja („Službeni glasnik RS”, broj 32/19)

OGLAŠAVA

PROMENU MESTA ODRŽAVANJA JAVNE SEDNICE KOMISIJE ZA JAVNI UVID U NACRT PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA BEOGRAD – JUŽNI JADRAN, DEONICA POŽEGA-BOLJARE (GRANICA SA CRNOM GOROM) (AUTOPUT E-763)

I

IZVEŠTAJ O STRATEŠKOJ PROCENI UTICAJA PROSTORNOG PLANA PODRUČJA POSEBNE NAMENE INFRASTRUKTURNOG KORIDORA BEOGRAD – JUŽNI JADRAN, DEONICA POŽEGA-BOLJARE (GRANICA SA CRNOM GOROM) (AUTOPUT E-763) NA ŽIVOTNU SREDINU

JAVNI UVID u Nacrt Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Požega-Boljare (granica sa Crnom Gorom) (autoput E-763) i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja Prostornog plana područja posebne namene infrastrukturnog koridora Beograd – Južni Jadran, deonica Požega-Boljare (granica sa Crnom Gorom) (autoput E-763) na životnu sredinu (u daljem tekstu: Nacrt Prostornog plana) održan je od 10. juna do 09. jula 2024. godine u prostorijama skupštine opštine: Požega, Arilje, Ivanjica i Sjenica, kao i na internet stranicima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture http://www.mgsi.gov.rs i jedinica lokalne samouprave u obuhvatu plana.

Fizička i pravna lica su mogla dostaviti primedbe na Nacrt Prostornog plana u pisanoj formi jedinicama lokalne samouprave u toku trajanja javnog uvida, zaključno sa 09. julom 2024. godine.

JAVNA SEDNICA KOMISIJE ZA JAVNI UVID biće održana, u sredu 31. jula 2024. godine, sa početkom u 11  časova, u zgradi Sokolskog doma, ul. Trg partizana bb, u Arilju. Fizička lica i predstavnici pravnih lica koji su u toku trajanja javnog uvida podneli primedbe u pisanom obliku, mogu prisustvovati javnoj sednici i usmeno obrazložiti podnete primedbe. Obrađivač planskog dokumenta javno iznosi svoj stav o svakoj podnetoj primedbi.

Ovo je najnovija, nezvanična trasa puta autoputa kroz Ivanjicu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je, posle potpisivanja ugovora u Sjenici, da je to deonica od oko 75 kilometara i da je 51 kilometar u tunelima i mostovima i da prolazi preko Požege, Arilja i Ivanjice i izlazi između Sjenice i Novog Pazara, kod Duge Poljane.

Prema njegovim rečima, ta deonica puta koštaće oko milijardu i po evra.

Nakon što je prisustvovao sednici Vlade, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je nove projekte u Srbiji.

Prema njegovim rečima, mnogo toga biće započeto do kraja godine a planirano je i potpisivanje ugovora za auto-put Požega Boljare. Ovaj projekat biće od ogromnog značaja za razvoj privrede, turizma ali i sporta u opštini Požega.

-Mislim da može da nam se dogodi da radimo u jednom trenutku čak sedam auto-puteva ili brzih saobraćajnica. Nadam se da do kraja godine možemo da potpišemo ugovor za Požega – Boljare, što će biti fantastična vest za ljude u Novom Pazaru, Dugoj Poljani Ivanjici i Arilju, da otvorimo radove na fruškogorskom koridoru, da možda krajem godine ili početkom sledeće krenemo sa radom delimično auto-put, delimično brza saobraćajnica do Požarevca, a od Požarevca preko Velikog gradišta do Golupca i Milanovca i još da dodamo i dva auto-puta koja su nam važna.- kazao je Vučić.

-Ne zaboravite da sada radimo brzu saobraćajnicu Valjevo – Slovac, odnosno Nepričava – Lajkovac – Valjevo i to su vam Zrenjanin – Beograd i to je ‘Karađorđe’ – dakle, Lazarevac – Aranđelovac, Mladenovac – Aranđelovac, zatim Aranđelovac – Rača – Despotovac – Bor. To su neverovatne stvari imajući u vidu da radimo trenutno Kuzmin – Rača, da radimo Moravski koridor od Čačka preko Kruševca do Pojata, da radimo Čačak – Požega i Ruma – Šabac, nastavljamo sa brzom magistralom prema Loznici.- naveo je predsednik Srbije.

-Kada pogledate, to su neverovatne stvari: kada bude završena pruga do kraja godine u januaru, februaru verujem da ćemo moći da se vozimo vozom za 27-28 minuta Beograd novi Sad. Sad kupujemo lepe vozove, imamo španske, kineske, švajcarske tri garniture vozova.- dodao je Vučić.

-Idemo sad 9. na potpisivanje ugovora, imamo razgovor sa Si Đinpingom, idemo i sa Kinezima i sa Evropljanima, sa KVF-om, imamo potpisivanje ugovora za oko 90 lokalnih samouprava za izgradnju kanalizaciione mreže. To je drugačija Srbija, to je drugo lice Srbije, ne liči na onu u kojoj smo odrastali, potpuno nova Srbija.- kazao je Vučić.

Deonica autoputa od Požege preko Ivanjice do Boljara, dužine 106,8 kilometara, poslednja je deonica Koridora 11 koja bi spojila Beograd sa Crnom Gorom. Na njoj je završen prelet aviona, kako bi traseri CIP-a mogli da povuku trasu, a u toku su i pregovori sa kineskom kompanijom CRBC (China Road and Bridge Corporation), koja bi gradila ovaj autoput – izjavio je za eKapiju Milutin Ignjatović generalni direktor Saobraćajnog instituta CIP.

Deonica od Požege do Boljara najteža je po geološkoj građi i topografiji. Na osnovu urađenog Generalnog projekta, koji je CIP uradio, projektovan je 51 tunel, oko 100 mostova i oko 20 podvožnjaka i nadvožnjaka. Investiciona vrednost ove deonice iznosi oko 2 milijarde evra.

Kako Info LIGA saznaje, precizna trasa autoputa preko teritorije opštine Ivanjica već je poznata. Na mapama se jasno vidi kuda autoput ide, gde su tuneli i mostovi i koje katastarske parcele zahvata. Ubrzo se očekuje javni uvid, na kome će građani moći da upute poslednje primedbe. Nakon toga sledi eksproprijacija zemljišta.

Prema rečima Ignjatovića, projektovanje deonice od Požege preko Ivanjice do Boljara, može da počne tek kada se izvrše brojna terenska istraživanja (geodetska snimanja, geološka istražna bušenja, laboratorijsko-geomehanička ispitivanja, itd).

• „Po mom mišljenju, to će biti 2020. godine, dok gradnja može da počne u 2021. godini”, rekao je za eKapiju Ignjatović.

Inače, inženjeri CIP-a su do sada u više navrata anketirali vozače na ovom pravcu a na proleće 2019. godine to će se činiti detaljnije, kako bi se što tačnije prognozirao prosečan godišnji dnevni saobraćaj na putnom pravcu od Požege do Boljara.

• „U 2005. godini na deonici Požega – Arilje intenzitet saobraćaja iznosio je oko 9.000 vozila na dan. Na deonici Arilje – Ivanjica oko 6.000 vozila na dan, a na deonici Ivanjica – Sjenica 3.500 vozila na dan. Očekujemo da 2030. godine saobraća 21.000 vozila na dan, na deonici od Požege do Ivanjice”, objasnio je Ignjatović.

Podsetimo, očekuje se početak gradnje autoputne deonice Preljina–Požega, dužine 31 kilometar, za koju je Saobraćajni institut CIP u 2018. godini izveo geotehnička istraživanja za trasu i najteže objekte, tunele i mostove.

Izgradnja tunela na deonici Preljina-Požega, najverovatnije će početi u martu 2019. godine.

Izvor: InfoLiga/eKapija

Trasu budućeg autoputa od Požege do granice sa Crnom Gorom u mestu Boljare, Republička reviziona komisija i nadležne institucije utvrdili su još maja meseca 2008. godine. Tada je odlučeno da od četiri varijante bude odabrana takozvana varijanta „Istok 1“, dužine 106,8 kilometara, koja od Požege, preko Arilja, Ivanjice i Peštera spaja Srbiju sa Crnom Gorom.

Ovih dana Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture poručilo je: „Koridor 11 će proći kroz Pešter, čim se obezbede finansije“. U ministarstvu kažu da je jedan od razloga zbog koga je odabrana ova trasa, taj što se očekuje da autoput ekonomski i na svaki drugi način oživi ovaj deo Srbije. Drugi, veoma važan argument, možda i presudni, trasa preko Ivanjice i Peštera kraća je za 50 kilometara i jeftinija za pola milijarde evra. Lobiranja da autoput ide preko Užica i Zlatibora očigledno neće dati efekat.

Saobraćajni institut CIP je za izradu generalnog projekta autoputa od Požege do Boljara, ispitao više od 1000 kilometara različitih varijantnih rešenja, na prostoru koji je generalno sa zapada ograničen zaštićenom zonom planine Zlatibor, a sa istoka Golijom. U ograničenja su spadala i potencijalna klizišta, akumulacija Veliki Rzav, Uvac i Sjenica, područje reke Mileševke s manastirom Mileševa, arheološka nalazišta i naseljena mesta koja onemogućavaju prolaz autoputa.

Na kraju je izabrana varijanta „Istok 1“, koja iz sela Prilipac i Arilja na ivanjičku teritoriju ulazi u Donjem Radaljevu. Autoput Ivanjicu obilazi sa severoistočne strane. Dolinom Moravice trasa je položena južno sve do predela Kosovice i obilazeći Goliju spušta se do Kovilja, pored Biočana do Duge Poljane, preko Peštera pravcem severoistok – jugozapad do Boljara.

Izradom planske dokumentacije, preko teritorije opštine Ivanjica utvrđen je i koridor širine 600 metara u koji će se kasnijim rešenjima utvrditi precizna trasa ovog dela koridora 11. Plan je prošao javni uvid, a o njemu su raspravljali i lokalni odbornici.

U međuvremenu, dok resorno ministarstvo i Vlada Srbije pregovaraju sa potencijalnim izvođačima radova, neretko je deo opština Zlatiborskog okruga nastojao da ovu odluku promeni i pravac autoputa usmeri preko Užica i Zlatibora, tvrdeći da „Istok 1“ nije ekonomski isplativ. Varijanta „Zapad“ koju oni zastupaju predviđala je da put sa šest traka od Požege i Gorobiljskog polja pređe u dolinu reke Đetinje, prođe pored Sevojna, a zatim se penje prema Čajetini, prolazi kraj sela Mačkat i Ljubiš, spušta se ka Kokinom Brodu i Novoj Varoši odakle se penje ka Sjenici i produžava do Boljara. Ova varijanta duga je 156,6 kilometara.

Krajem septembra u Požegi je na inicijativu grada Užica održan i sastanak na ovu temu kojoj su pored načelnika Zlatiborskog i Moravičkog okruga, prisustvovali predsednici i zamenici predsednika više zainteresovanih opština i gradova. Prema šturim izjavama nakon sastanka, jedini zajednički stav bio je da se sa izgradnjom ovog dela Koridora 11, krene što pre, jer je to izuzetno važan preduslov za razvoj ovog dela zemlje.

Prema nezvaničnim informacijama, većina prisutnih čelnika zlatiborskiog i moravičkog kraja nije se eksplicitno izjasnilo ni za jednu od ove dve varijante, izuzev Užica koje na ’’svojoj’’  trasi insistira godinama. Gornji Milanovac, Čačak, Požega, pa i Arilje, dobijaju autoput bez obzira koja trasa prođe. Lučanima takođe džada stiže do atara. Ostala je usamljena samo opština Ivanjica kojoj bi po zlatiborskoj varijanti Koridor 11 bio na oko 35 kilometara, ali bi u tom slučaju izgubila presudnu infrastrukturu za razvoj Golije, koja je zamišljena kao veliki skijaški centar Srbije. Predstavnici Sjenice nisu ni bili na sastanku, ali se može reći da i njima odgovaraju oba predloga, jer u oba slučaja autoput ne prolazi blizu samog grada.

Dilemu međutim, na ovaj „informativni“ sastanak, kako su ga pojedini učesnici nazvali, i sve druge spekulacije u poslednje vreme o trasi autoputa Požega – Boljare, još jednom je ovih dana razrešilo Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture, poručivši jasno: „Koridor 11 će proći kroz Pešter, čim se obezbede finansije“.

Glavni nedostatak ovog pravca je u tome što nema alternativnih saobraćajnica duž trase, pa bi saobraćaj novim autoputem od Ivanjice prema Crnoj Gori mogao da se pusti tek po završetku cele deonice. Ne bi mogao etapno da se pušta u saobraćaj i da se naplaćuje putarina.

Još jedan „minus“ ove trase, je činjenica, da završena trasa autoputa do Boljara ne bi stvarno bila isplativa do momenta dok crnogorska strana ne izbije na granicu i spoji se sa srpskim delom koridora.