Predstavnici udruženja Vilamet sastali su se sa predsednikom opštine Arilje u cilju pronalaženja zajedničkog rešenja kada je cena maline u pitanju.  Prvi korak ka tome jeste okupljanje svih hladnjačara i razgovor o mogućoj doplati.

Ono što je možda i bitnije jeste unapred utvrditi cenu roda za sledeću godinu kako bi proizvođači mogli da se kalkulišu i opredele da li ulaze u proizvodnju ili ne.

Malina već decenijama predstavlja značajan izvor prihoda u opštini Arilje, stoga je od velikog značaja naći zajedničko rešenje koji bi održavalo proizvodnju i ne bi išlo na štetu ni proizvođačima ni otkupljivačima.

Izvor/ Lokal Info

Arilje/Ivanjica/Kosjerić – Od Ministarstva poljoprivrede očekuje se da u što kraćem roku sazove sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači malina, kako bi se razgovaralo o ovogodišnjoj otkupnoj ceni, zaključak je sa sinoćnjeg skupa u Arilju kome je prisustvovao veliki broj proizvođača  iz ovog i okolnih mesta. Jedini predstavnik hladnjačara bio je vlasnik  ITN  Group iz Kosjerića, Aleksandar Marković, koji se obratio prisutnima ali nije mogao odgovoriti koliko će ove godine platiti maline.

Predsednik udruženja ’’Vilamet’’ iz Arilja, Mileta Pilčević, zadovoljan je odzivom malinara i prisustvom predstavnika Ministarstva poljoprivrede, ali je razočaran što se nisu odazvali otkupljivači koji diktiraju cenu ’’crvenog zlata’’.

Prvi čovek Arilja, Predrag Maslar, zahvalio se predstavnicima ministarstva i drugih institucija, proizvođaćima i svima koji su učestvovali u konstruktivnom razgovoru o prevazilaženju problema u oblasti malinarstva.

Direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović, istakao je da prema njihovoj računici proizvođačka cena na prinos od 10 tona, gde su uračunati svi troškovi materijala i rad, je 240 dinara po  kilogramu. Ukoliko su zasadi manji, cena je viša i obrnuto.

I ove godine malinari su ušli u svoje njive sa velikom neizvesnošću po pitanju isplativosti jer niko ne izlazi sa cenom otkupa za 2024. godinu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proizvođači i hladnjačari će narednih dana pokušati da se dogovore, kako bi korist od ’’crvenog zlata’’ bila obostrana.

Opština Arilje bogatija je za nekoliko dečijih igrališta koja su izgrađena tokom prošle godine. Za ove namene izdvojeno je  18 miliona dinara od čega je devet finansiralo Ministarstvo za zaštitu životne sredine a ostatak lokalna samouprava. Ipak 2022. godina biće upamćena po ogromnom ulaganju u putnu infrsatrukturu. Predsednik opštine Arilje, Predrag Maslar, kaže da je za razvoj opštine izuzetno važno da ima kvalitetne i dobre puteve kao i drugu infrastrukturu.

Nova godina donosi nova ulaganja a osnovni cilj je da meštani Arilja dobiju kvalitnije uslove za život i rad u ovoj varoši. Lokalna samouprava ozbiljno razmatra mogućnost da obezbedi mališanima besplatan vrtić a biće poveća i sredstva za vantelesnu oplodnju.

Arilje je jedna od retkih opština u Srbiji koja je u rekordnom roku uspela da sanira gotovo sve putne pravce oštećene u nedavnom nevremenu i to iz sopstvenog budžeta. Naime, poučeni pređašnim iskustvima na vreme su uštedeli novac za nepredviđene vanredne situacije, reagovali brzo i efikasno kako bi u jeku branja malina sugrađanima obezbedili normalno funkcionisanje.

Budžet za letnje održavanje putne infrastructure na području Arilja je uvećan kako bi se do kraja godine uradio što veći deo posla. Uz to, uspeli su da reše problem sa kojim se suočavaju gotovo sve opštine i gradovi u Srbiji a uslovljen je enormnim skokom cena građevinskog materijala. Poruka je jednostavna, svaki problem ima rešenje ukoliko se o kući, to jest opštini, domaćinski vodi računa.

Arilje još uvek sanira posledice jakog nevremena koje je zahvatilo deo ove opštine pre dva dana. Na teritoriji mesnih zajednica Vigošte, Bogojevići, Stupčevići, Latvica i Radobuđa, jak grad padao je oko 30 minuta i uništio prvenstveno maline ali i kupine, borovnice, jabuke, trešnje i drugo voće. Predsednik opštine, Predrag Maslar, kaže da su protivgradni strelci reagovali brzo ali bez obzira na njihovu efikasnost, šteta na zasadima je od 30 do 50 odsto.

Ariljci su poznati po uzgoju malina a posledice ovog nevremena ozbiljno će ih ekonomski uzdrmati.

Situacija sa korona virusom uticala je da većina opština, naročito onih malih, nailazi na problem u samom finkcionisanju takoreći u relaizaciji budzeta. Opština Arilje, našavši se u takvim okolnostima svoj budžet za 2020. godinu relizovala je u procentu od 60%.

-Našli smo se u problemu ali nekako uspevamo da se izborimo sa tim, zahvaljujući pre svega službama koje veoma dobro obavljaju svoj posao. Ono što nema veze sa opštinskom upravom a na šta je direktno uticla jesu proslave i svi ljudi koji rade u toj oblasti. Ja se iskreno nadam da će ovo što pre prestati i da će korona ući u te tokove sa kojima može da se živi, istakao je predsednik opštine Arilje, Predrag Maslar.

Na samom kraju godine obaveza svake lokalne samouprave jeste da pripremi najpre nacrt budžeta za narednu godinu a zatim i predlog istog.

-Nacrt budžeta je napravljen, prihodna strana je nešto preko 600 miliona, uravnotežen je budžet, nadam se da će svi biti zadovoljni , niko nije izopšten, naravno u onim mogućnostima koliko to naš budžet dozvoljava. Pojedini korisnici nisu zadovoljni iz više razloga njima poznatih , mi nismo u mogućnosti da dajemo više sportskim klubovima dok imamo toliko ljudi kojima je to daleko potrebnije. Moramo svi da budemo realni i da gledamo šire.

Javna preduzeća osnovna karika u samom finkcionisanju grada, moraju opradavati uloženo. JKP Zelen Arilje, se nalazi u probelmu i o čijem rešavanju se razmišlja trenutno.

-Koliko sam ja shvatio problem sa ovim preduzećem leži u tome što nemaju sredstva da plate prekovremeni rad svojih zaposlenih, na kontu čega oni dobijaju veliki broj slobodnih dana što opet preuzrokuje nedovoljan broj ljudi u jednom trenutku na radnom mestu. Radićemo sistematizaciju nakon čega izgovora neće biti. Ono što će oni dobiti u nadležnost nakon zavržetka radova jeste toplana na bio masu ili sečku, koja bi trebalo da greje samu zgradu Zeleni, Dom zdravlja, škole obe, opštinu, vrtić a nekada kasnije ukoliko se stvore uslovi i soprtsku halu.

Kako Maslar navodi šira slika podrazumeva da rešimo probleme koji su gorući u našoj opštini a to je svakako problem pasa lutalica, kojih u poslednje vreme ima i po nekoliko desetina.

-Mi smo ispitivali tržište i dobili smo informaciju da JKP Naš dom Požega bavi se udomljavanjem na taj način što pse sklone sa ulica, zbrinu ih u svojim prostorijama, naharane. Ovaj problem ima više strana i ono što se nekako propušta jesu neodgovorni vlasnici koji svoje ljubimce napuštaju nakon čega oni postaju lutalice. Taj zakon mora da se pooštri kako bi svi bili odgovorniji i samim tim smanjili broj pasa lutalica.

Opština Arilje se priprema za predstojeću zimsku sezonu održavanja puteva i kako najvaljuju problema tu ne bitrebalo da bude, raspisane su javne nabavke za podasipanje puteva u MZ, za kupovinu automobila koji će biti dodeljen policijskoj stanici da se poboljsa rad, za nabavku raonika za čišćenje puteva.

tekst i foto Lokal Info