Tužna vest potresla je Ivanjčane. Posle duge i teške bolesti preminuo je nekadašnji fudbaler i trener Javora Radojko Raća Radović (1960-2023). Bio je zaljubljenik u fudbal i ceo život posvetio je ovom sportu. Kao igrač prošao je sve mlađe kategorije Javora da bi sa 18 godina zaigrao za prvi tim. Bio je prepoznatljiv po bespoštednoj borbi na terenu, a zbog fer i korektne igre bio je cenjen i od protivničkih igrača. Po završetku igračke karijere posvetio se trenerskom pozivom sa mladim selekcijama. Radio je kao trener u Javoru, ali je u jednom periodu imao i svoju školu fudbala. Upravo, njegov odnos prema deci ostao je upamćen i cenjen od svih koje je trenirao.

Svi koji su poznavali Raću sa bolom i tugom primili su vest o njegovoj smrti. Ostaće upamćen kao veliki sportista i divan čovek.

Dugogodišnji direktor MB Namenske iz Lučana, Radoš Milovanović preminuo je 21. aprila od posledica infarkta.

Milovanović je jedan od rukovodilaca sa najdužim stažom u Srbiji koji je sa povremenim prekidima na čelu ove vojne fabrike od 1982. godine.

Slovio je za jednog od najboljih poznavalaca baruta i proizvodnje tog materijala u ovom delu Evrope. Završio je Vojnotehničku akademiju u Zagrebu i imao čin pukovnika Vojske Srbije.

Sredinom devedesetih smenjen je sa ove funkcije, da bi se na mesto direktora vratio posle NATO bombardovasnja Savezne Republike Jugoslavije i pomogao obnovu ovog preduzeća.

Kako je najavljeno, radnici fabrike preminulog direktora će ispratiti peške iz kruga fabrike.

Milovanoviću je suđeno je za smrt dvojice radnika „Namenske“ Milomira Milivojevića i Milojka Ignjatovića 2017. godine.

U novembru prošle godine dobio je priznanje Privredne komore Srbije za poslovnog lidera na planu upravljanja i rukovođenja.

Vučić: Ostavio je veliki trag

Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da je Radoš Milovanović, direktor “MB Namenska” iz Lučana koji je noćas preminuo, ostavio veliki trag i da je njegova smrt veliki gubitak za namensku.

“On je 28 godina bio direktor. Ostavio je veliki trag. To je veliki gubitak za žemlju, i za našu namensku industriju”, rekao je Vučić. On je dodao da će se nastojati da se u najkraćem roku pronađe adekvatno ili najbolje moguće rešeće za budućnost te fabrike.

“Ona nam drži Lučane, drži celo Dragačevo i od velikog je značaja za našu zemlju”, ukazao je Vučić.

Vlasnik i direktor Radio-televizije „Melos“ iz Kraljeva Zoran Jovanović preminuo je u 60. godini od posledica kovida u bolnici u Beogradu.

Stevan Davidović, dugogodišnji direktor Osnovne škole “Milinko Kušić”, preminuo je od posledica virusa korona.

Stevan Davidović je rođen 07. januara 1955. godine u Čačku. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Ivanjici. Na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na grupi za fiziku, diplomirao je 1978. godine. Karijeru je započeo kao profesor fizike u srednjoj školi usmerenog obrazovanja u Ivanjici, gde je radio na mestu profesora fizike u periodu od 1978 – 1980. godine. Od 1980. godine do 1985. godine radio je kao profesor fizike u Tehničkoj školi u Užicu. Na mestu prosvetnog insprektora Opštine Ivanjica je radio od 1985. godine do 1992. godine. Po ukidanju prosvetne inspekcije u Ivanjici postavljen je za školskog nadzornika za fiziku ispred Ministarstva prosvete sa sedištem u Užicu i na tom mestu je proveo dve godine (1992 – 1994). Uporedo je honorarno radio kao asistent na Mašinskom fakultetu u Užicu (1981 – 1989) i kao predavač Više tehničke škole u Užicu (1981 – 2003). Potom je radio na mestu pomoćnika direktora u OŠ “Milinko Kušić“ u Ivanjici (1994 – 1997). Godine 1997, postavljen je za vršioca dužnosti direktora OŠ “Kirilo Savić“ u Ivanjici gde je bio i prvi direktor te novoosnovane škole u periodu od 1998. godine do 2003. godine. Na mestu profesora fizike u Gimnaziji u Ivanjici radio je od 2003. godine do 2006. godine. Od novembra 2006. godine do januara 2020. godine bio je direktor OŠ “Milinko Kušić“. Za sobom je ostavio suprugu Milenu i sinove Nemanju i Nikolu.

Od svog voljenog direktora oprostio se i kolektiv škole.

„Poštovani,
Jutros je među nama odjeknula tužna vest. Izgubili smo dragog i poštovanog kolegu Stevana Davidovića. Teško je pomiriti se sa bolom koji nas je preplavio posle mnogo dana molitvi i nade za njegov život. Bio je veliki borac i čovek nesalomivog duha. Poslednju bitku je izgubio naprečac i na žalost svih nas. Nismo očekivali ovakvu vest jer smo navikli na njegove pobede. Tako i odlaze najblistaviji, možda baš zbog tog viška hrabrosti i bistrine koja prkosi svakoj ljudskoj slabosti. Takvog duha bio je i najbolji među nama, naš dragi Stevica.
Tokom radnog veka isticao se prodornošću. Bio je neumoran u poslu i svojom snagom pokretao je ostale. Nije slučajnost što je njegovo ime zaiskrilo u ovoj profesiji. Odmalena su ga krasile visprenost i ljubav prema nauci. Karijeru je započeo kao profesor fizike u srednjoj školi usmerenog obrazovanja u Ivanjici (1978–1980). Potom napreduje na mestu prosvetnog inspektora Opštine Ivanjica (1985–1992). U međuvremenu prelazi u Užice kao školski nadzornik za fiziku (1992–1994). Uporedo radi kao asistent na Mašinskom fakultetu u Užicu (1981–1989) i kao predavač Više tehničke škole u Užicu (1981–2003). Potom radi kao pomoćnik direktora u Osnovnoj školi „Milinko Kušić“ u Ivanjici (1994–1997). Godine 1997. postavljen je za direktora novoosnovane Osnovne škole „Kirilo Savić“ u Ivanjici u kojoj će raditi sve do 2003. godine. Zatim kratko radi u ivanjičkoj Gimnaziji kao profesor fizike sve do 2006. kada će biti izabran za direktora Osnovne škole „Milinko Kušić“ (2006–2020). Radeći u ovoj školi postizao je mnoge uspehe, i zahvaljujući njegovoj predanosti, ova ustanova je 2016. godine nagrađena najvećim dostignućem u oblasti obrazovanja – Svetosavskom nagradom.
Ovaj dan je težak za sve nas, njegove saradnike, bivše kolege, pre svega, prijatelje. U redovima ove svetle biografije ne stoji ono po čemu ćemo ga najviše pamtiti, a to su, u prvom redu, njegova velikodušnost i plemenitost. Njegova volja da svakoga učini srećnim. Njegov žar prema životu.
Uz iskreno saučešće porodici dragog nam Stevice, opraštamo se poslednji put. U nama će i dalje živeti taj dobri čovek kroz uspomene i njegova dela. Nedostajaće nam njegova toplina i osmeh kojim je ulivao vedrinu. Neka mu je večna slava.“