Ovogodišnji, osmi po redu, festival „Dani Danila Lazovića“ održaće se u Priboju od 22. do 25. septembra. Posle jednogodišnje pauze koja je bila uzrokovana pandemijom korona virusa, ove godine Festival ponovo živi u Priboju, gradu poezije.

Festival „Dani Danila Lazovića“ posvećen je očuvanju sećanja na lik i delo barda našeg glumišta Danila Lazovića i govorenju poezije. Svake godine studenti iz naše zemlje i regiona takmiče se u kazivanju poezije.

Pobednik osvaja nagradu „Povelja Danilo Lazović“ i novčani deo nagrade. Ovogodišnji stručni žiri čine: prof.dr Radovan Knežević, predsednik stručnog žirija, Svetlana Drinjaković, producent, filmski i televizijski reditelj, Mina Lazarević, glumica, Andrija Milošević, glumac i Angelina Lukić, glumica i organizator smotre „Pesniče naroda mog“.

Direktor festivala Milorad Miki Damjanović pozvao je ljubitelje poezije, kao i sve poštovaoce kulturnih događaja, da budu gosti Priboja u narednim danima. On je istakao da će se studenti sa svih jedanaest akademija dramskih umetnosti iz regiona (Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije) 25. septembra nadmetati u govorenju poezije. Damjanović je izrazio veliku zahvalnost opštini Priboj koja je pokrovitelj Festivala, Domu kulture „Pivo Karamatijević“ Priboj (osnivaču) i Zavičajnom muzeju na nesebičnoj podršci svih godina postojanja Festivala.

U bogatom četvorodnevnom programu publika će biti u prilici da uživa u pozorišnim predstavama, performansima, muzičkim programima i završnoj, takmičarskoj, večeri na kojoj će gost glumac festivala biti Andrija Milošević, muzički gost Mina Lazarević, dok će domaćin ovogodišnjeg festivala biti glumac Andrija Kuzmanović.

PROGRAM 8. FESTIVALA „DANI DANILA LAZOVIĆA“

Sreda 22. septembar

19.00 časova Zavičajni muzej

Otvaranje izložbe „Senke uspomena“, autora Lazara Đembera, Galerija „Nadežda Nada Vitorović“

Otvaranje festivala, koncert starogradske muzike (učestvuju Zorana Iđuški, vokalna solistkinja, Iva Štrljić i Tijana Maksimović, glumice, Nenad Ljubenović, harmonika)

20.30 časova Dom kulture „Pivo Karamatijević“ Priboj

Predstava „Ručni rad“ (igraju: Dara Džokić, Isidora Minić, Branka Šelić)

Četvrtak  23. septembar „DAN KABAREA“

19.00 časova Zavičajni muzej Priboj

„Ljubavni vremeplov“ (igra Vesna Stanković, klavir Vladimir Preradović Lord)

20.30 časova Dom kulture „Pivo Karamatijević“ Priboj

„Kao da sam te sanjao“ (igraju Vladan Savić i Kristina Savić)

Petak 24. septembar

19.00 časova Zavičajni muzej Priboj

Promocija knjige i filma „Pobeda sebe“, pesnika Marka Miloševića

20.30 časova Dom kulture „Pivo Karamatijević“  Priboj

Predstava „Mirna Bosna“, Kamerni teatar 55, Sarajevo

Subota 25. septembar

19.00 časova Dom kulture „Pivo Karamatijević“  Priboj

Koncert gudačkog kvarteta „Kameleon“  ispred Doma kulture Priboj

20.00 časova Dom kulture „Pivo Karamatijević“  Priboj

Takmičarsko veče (nadmetanje studenata u govorenju poezije, gost glumac Andrija Milošević, muzički gost Mina Lazarević, voditelj programa Andrija Kuzmanović).

Udruženja proizvođača malina iz Užica, Prijepolja, Priboja i Šapca uputili su otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministrima poljoprivrede i trgovine. Pismo prenosimo u celosti.

Poštovana gospodo,

prošlo je dva meseca od kako smo Vam uputili direktno pismo sa molbom da se pomogne u rešavanju problema oko cene maline za rod 2018. godine. U pismu smo izneli samo golu istinu i na najiskreniji način postavili pitanja na koja ni do danas nismo dobili nikakave odgovore.

Prošlo je bezmalo šest meseci od kako su se održali protesti malinara u Prijepolju. Šta su bili ciljevi učesnika protesta, to dobro znamo i znamo da i Vi znate. Kako su se završili protesti to je takođe poznato. Ni do dana današnjeg od istih predstavnika vlasti koji su ispred države davali obećanja o akontnoj ceni maline koja je trebala da bude od 125 dinara sa tendencijom 150 do 160 dinara po kilogramu nije bilo ništa, osim što su se nagomilala dugovanja, a sa njima i egzistencijalni problemi.

Obećanja od pojedinaca iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja su stizala u junu ove godine pod izgovorom da će se naći rešenje za neizvesnu situaciju, ostala su na nivou mrtvog slova na papiru i praznih reči koje su poslužile da se problemi odlože, dobijajući na vremenu, a u korist ličnih ciljeva pojedinih hladnjačara, političara i podguznih muva svake vlasti.

Obraćali smo Vam se više puta i u svakom pisanom dopisu postavljali ista i važna pitanja, gde smo uz obrazloženja ukazivali na posledice koje će biti proizvod neizvesne i bezobrazno niske cene maline koja je podmuklo ponuđena proizvođačima, pritom ne mareći za ljude i porodice koje primarno žive od ove vrste posla. Posledice su već viđene u šta svi imamo danas priliku da se uverimo. Mnogo puta smo sve to izložili i obrazložili, ali i nadali se da će neko ipak imati volje da se suštinski pozabavi celokupnim problemom. Međutim, kao što izreka kaže: “OBEĆANjE LUDOM RADOVANjE“.

Vreme je prošlo, malina brana ili neobrana ostala je samo priča za novine ponegde za javnost, vruća tema udruženja i poljoprivrednika koji od ovog posla žive, a „kajmak“ poskidaše hladnjačari, političari, i podguznici da budu blizu i da drže priču … na slavskim trpezama uz jelo i piće o „realnom“, bacajući prašinu u oči „velikim vernicima“.

Vreme prolazi, a u međuvremnu se nagomilavaju računi za komunalne režije, struju, računi za neplaćen ogrev, porez, kreditna dugovanja i pogoršavanje situacije koja ništa dobro ne obećava. U javnosti se ovih dana posebno ističe STOGODIŠNjICA VELIKOG RATA u kome su ginuli naši preci ostavljajući kosti na bojnom polju za slobodu, čast i otadžbinu, verujući da će svojim pokolenjima ostaviti slobodnu državu ponosnih građana koji će moći da žive od svoga rada. A danas nažalost imamo sliku da je sve suprotno od onoga što je dobro i što je obećano kada su se prikupljali sigurni glasovi i kada su se vodile kampanje da se popune stolice u vlasti sa lažnjacima koji prazno zveče.

Obećan je Nacionalni savet za malinu, formirana je Radna grupa i… šta? Ništa, zapravo jedno veliko nšta! Posle osam meseci od svega toga imamo samo ostavke pojedinih članova Radne grupe i prazne sastanke koji su potrošili vreme i novac na dnevnice i putne troškove. Radnu grupu napuštaju stručnjaci, još malo će i poljoprivrednici a ostaće interesdžije, podobnici kojima je prava čast i zadovoljstvo što su tu gde su i koji su po svemu sami sebi dovoljni, dok će se malina plaćati po 100 dinara proizvođačima a izvoziti za 270 dinara.

I posle svega, pod izgovorom da se vodi „mudra“ politika u kojoj profitiraju pojedinci i kvazi elita koja će se još neko vreme potkupljivati, verovatno dok se ne rasproda zemlja, državni resursi i slično, ne ostaje ništa drugo nego da se pruži otpor svih radnih ljudi udruženih u udruženja boreći se za svoje pravo, a to je da rade i od poštenog rada žive. Možda zvuči idealistički, ali je tako, jer mi smo naučili da živimo, gospodo iz vlasti, od poštenog rada obrađujući svoju zemlju pod Turcima, Austrougarima i Nemcima i sve sa našim izdajnicima – njihovim podanicima.

Svesni činjenice da javni protesti, predstavljaju krajnje ishodište na oglušivanje i krajnje bezobrazno ponašanje pojedinih predstavnika vlasti, sasvim je sigurno da će protesta biti uskoro.

Od vas više ništa i ne očekujemo, a ako vas kojim slučajem zanima šta nas muči uzmite brojne dopise koji u vašoj arhivi sakupljaju prašinu pa pogledajte šta je to!

Mi smo se udružili, zato udruženja i služe, da se borimo za zdrave interese okupljenih ljudi u udruženjenjima i u skladu sa tim ćemo se i vladati i nećemo čekati!

 

Članovi i aktivisti udruženja poljoprivrednika:
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Užice“ iz Užica,
Udruženje „Limska dolina vilamet“ Priboj,
Udruženje „Limska dolina“ Prijepolje,
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Mačva“ iz Šapca

Mlainari iz Užica, Prijepolja, Priboja i udruženja ’’Vilamet’’ iz Ivanjice najavili su proteste ispred Vlade Srbije u ponedeljak 25. decembra , tačno u podne. Nezadovoljni ovogodišnjom cenom malina i činjenicom da dobar deo roda 2017. godine još uvek nije u celosti isplaćen odlučili su da krenu u prestonicu kako izborili svoja prava i realnu cenu maline koja, po njihovim rečima, ne sme biti ispod 200 dinara.

• Idemo ministru na noge i nećemo odustati dok ne dobijemo zahtevanu cenu jer je to jedino realno. Određeni tajkuni našli su dil sa hladnjačarima , uzeli nam malinu za 1,5 eura po kilogramu i nas ostavili u dugu i bedi.  U većini slučajeva nije isplaćena ni akontna cena. Nije ovo ustanak već poziv proizvođačima da se bore za ono što su pošteno zaradili.-kaže  Stojan Ocokolić iz ivanjičkog udruženja  ’’Vilamet’’ .

Da se priča ponavlja iz godine u godinu, bez konačnog rešenja oko otkupne cene malina potvrdio je i Miodrag Bogdanović iz istog udruženja.

• Pregopvori i razgovori od kojih nema efekta. Mi nemamo cenu malina za ovu godinu, nismo zadovoljni ponuđenom i nećemo dozvoliti da nas prevare. Tražimo sastanak u Vladi RS sa hladnjačarima da se obelodani po kojoj je ceni izvežena malina, da podvučemo crtu i vidimo gde smo mi tu kao proizvođači. Cilj je i dogovor za sledeću godinu jer sigurno nećemo ući u malinjake a da ne znamo početnu cenu roda za 2018. godinu. Ona može biti i prelomna što se tiče malinarstva, jer ako ne budemo imali ekonomsku isplativost u proizvodnji, nećemo raditi pa će svi biti u problemu.

Ukoliko se u ponedeljak ne nađe rešenje sa resornim ministarstvima i predstavnicima Vlade RS, ovaj deo Srbije mogao bi ekonomski da propadne, poručuje Slađana  Stanković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Užica.

• Svaki proizvođač mora da shvati da je u velikom problemu i da jedino zajedničkim snagama i udruživanjem možemo postići cilj. Ove godine došli smo na ivicu egzistencije a prema najavama za sledeću tek sledi haos , jer već imamo neke informacije da će se malina kretati od 80 do 100 dinara. Znači 200 000 direktnih proizvođača, bez sezonskih radnika, postaće socijalni slučajevi. Srpska malina ima dobru cenu, i zanima nas šta se dogodilo, šta je suština problema. Mi tržište pratimo i znamo kakva je cena, zato se i zalažemo da nam bude isplaćeno kako je i obećao 180 do 200 dinara. Ništa nije ispoštovano, pa ni Nacionalni savet za maline, zaštita geografskog porekla, a mi više nećemo da čekamo, dovoljno smo vremena izgubili.

Malinari će se u ponedeljak okupiti u Užicu odakle kreću put Beograda.

Sedam gradova i opština zapadne Srbije pružili su podršku donošenju nove medijske strategije koja će za nekoliko sedmica biti završena, zatim upućena na javnu raspravu i pred Vladu Srbije.

U seriji panel diskusija koje je organizovalo Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) sa Sindikatom novinara Srbije (SINOS) i uz podršku Medijskog saveza koje su održane u Čačku, Ivanjici, Priboju, Prijepolju, Čajetini i Novoj Varoši čula su se mišljenja predstavnika osam lokalnih samouprava koje su podržale strategiju, koja bi trebalo da popravi katastofalno stanje u kojem su mediji. Zbog loše privatizacije i naglog izlaska države iz medija, građani su ostali bez osnovnog čak i servisnog informisanja.

Oni smatraju da su se sva dešavanja na medijskoj sceni u proteklih deset godina, preslikala na terenu i da je neophodno da se novom strategijom spreči ili zaustavili dalje propadanje i srozavanje medijske scene, jer su čitave opštine ostale bez ikakvih glasila.

Dijalog o izradi nove medijske strategije i svim važnim pitanjima poput Novosti,Politike i Tanjuga, opstanka lokalnih medija, transparetnosti kada je vlasništvo u pitanju govorili su profesor Stanko Crnobrnja i predstavnici lokalnih samouprava.
Član Radne grupe Ministrstva kulture, za izradu nove medijske strategije, profesor Stanko Crnobrnja ističe da je će do 31. decembra predlog nove medijske strategije biti obnarodovan.

,,Posle toga nastupa period javnih rasprava kada naš nacrt izađe u javnost i tada ćemo mi sagledati sve predloge i primedbe javnosti. Nakon toga ćemo predlog korigovati, i tek onda dati na usvajanje Vladi Republike Srbije što očekujemo negde krajem februara”, rekao je Crnobrnja.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je istakao da je izrada nove medijske strategije preko neophodna i da je veoma važno učešće svih relevantnih institucija.

„Ako ne mogu da se usaglase oni kojima su mediji posao, kako onda očekivati od nas koji nismo u toj sferi da donosimo tačne i precizne odluke. Samim tim daje se prostor za nezadovoljstvo a možda i za pogrešne poteze”, istako je Todorović.

Kada je reč o Tanjugu, Todorović je mišljenja da ova agencija treba da bude javni ustanova i da povlačenje države iz medija tog formata nije dobro.

,,U svakom slučaju treba se konsultovati i pronaći modalitet sa sličnim agencijama koje postoje u zemljama u okruženju, ali nikako ne sme doći do njegovog gašenja”, rekao je Todorović.

On je istakao da je interes da takva agencija postoji višestruk kako za one koji rade u Tanjugu, tako i za sve druge koji preuzimaju njihove vesti ili su im one inicijalna informacija za dalje bavljenje određenim temama.

Todorović je kazao da je lično, uvek imao razumevanje za različite novinarske ocene naše društvene stvarnosti i tog se stava ne odriče ni danas kada je na funkciji gradonačelnika.

“Želja mi je doduše da svako novinarsko slovo objavljeno iz Čačka bude na dobrobit našeg grada, ali shvatm da to nažalost nije uvek moguće”, rekao je prvi čovek grada Čačka.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović podsetio je da je u ovoj lokalnoj samoupravi postojala lokalna televizija koja je bila dovoljna da informiše sugrađane o najvažnijim događajima u opštini.

,,Pod firmom neke strategije nama su prvima uzeli dozvolu, a onda nije imalo šta ni da se proda. Uspeli smo da spasemo radnike koje smo pripojili Kulturnom centru ali sve to više nije ono što smo imali. Mi sada čekamo medije iz Užica i drugih krajeva da dođu, a onda i urednike da se smiluju i puste 30 sekundi od nečega što je za naše građane od velike važnosti”, kazao je Stamatović.

On dodaje da apsolutno podržava strategiju koja će zadržati nacionalne medije kao što su Tanjug, Novosti, Politika ali i koja će dati šansu opštinama da organizuju svoje lokalno informisanje koje je neophodno, a ukinuto na silu.
Zamenica predsednika opštine Gornji Milanovac Jadranka Dostanić rekla je da ova lokalna samouprava ima korektan odnos sa svim medijima koji rade na teritoriji ove opštine, a naravno i šire. Ona je u ime opštine pozdravila donošenje strategije koja bi unapredila rad lokalnih medija.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević smatra da bi lokalne samouprave trebalo da imaju medije pod svojom ingerencijom, kako bi se pratili svi projekti i manifestacije koje organizuju.
,,Naši sugrađani nekad nisu ni obavešteni o lokalnim temama, jer događaje prate medijske kuće iz drugih gradova. Ove godine smo izdvojili 3,5 miliona za informisanje, ali novac naših sugrađana, neke famozne komisije su dodelile projektima za prebrojavanje sova i slične teme koje nam u ovom trenutku nisu preko potrebne. Uvek ćemo biti za podsticaj lokalnog informisanja koje je potrebno zbog svakodnevnih dešavanja u našoj opštini, što velikim medijima nije zanimljivo, ali građanima opštine Nova Varoš jesu”, kazao je Vasiljević.

On je dodao da je opština podno Zlatara pre svega turističko mesto i da su im potrebni i nacionalni mediji koji su svojim trajanjem i radom zaslužili poštovanje, a među njima su svakako Večernje novosti, Politika i Tanjug.
Predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, istakao je da je ova lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unapređuje budući odnos, uz napomenu da jedino na čemu insistira jeste objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.

„Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice. Spremni smo i na eventualnu kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške. Takođe bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medijski zastupljeni“, rekao je Lazović.
Prema rečima zamenika predsednika opštine Arilje Branka Vukajlovića ove godine je za informisanje u toj opštini opredeljeno tri miliona dinara. Vukajlović kaže da se na konkurs javilo više medija iz regiona.

“Na teritoriji opštine Arilje postoji televizija koja radi već 20 godina i jedno vreme je bila javni servis, kao i radio koji su takođe učestvovali na konkursu ali im je ponuda bila skuplja. Ti mediji su ostali bez sredstava i ne znam do kada će izdržati da uopšte postoje, oni su praktično pred gašenjem”, istakao je Vukajlović i dodao da će bez pomoći lokalne samouprave teško opstati.

“Mišljenja sam da projektno finansiranje ovakvo kakvo je trenutno treba ukinuti, zna se šta je dužnost opštine, ali i medija koji treba da informišu građane svakodnevno o najvažnijim događajima kao i servisnim informacijama vezanim za tu lokalnu samoupravu.

Postavlja se pitanje koliko su u mogućnosti mediji iz drugih gradova da redovno ažuriraju i informišu Ariljce o njima važnim temama”, konstatuje zamenik predsednika opštine Arilje Vukajlović.
Prema rečima predsednika opštine Priboj, Lazara Rvovića manje sredine nemaju teoretske šanse da imaju nezavisno i kvalitetno novinarstvo i informisanje, ako nemaju pomoć lokalne samouprave.

,,Treba dozvoliti lokalnim samoupravma da formiraju svoj javni servis ili regionalni. Onda će imati svoj integritet, finansijsku nezavisnost, regularni način finansiranja, pristojne plate i naravno da se zna ko može da se bavi novinarstvom. Političari se tu mogu mešati samo da biraju direktora. Lokalni mediji su smatrali da će posle privatizacije biti nezavizniji, ali po meni oni su sad u mnogo zavisnijem položaju nego pre”, navodi Rvović.

Opozicija podržava strategiju

U ovom dijalogu osim predstavnika vlasti učestvovali su i predstavnici lokalne opozicije koji su takođe izneli svoje viđenje kada je nova medijska strategija u pitanju i osvrnuli se na rad lokalnih medija.
Odbornica SDP u Prijepolju Suanita Čelebić istakla je da je donošenje nove medijske strategije preko neophodno jer je informisanje svedeno na tabloidne natpise i rijaliti programe.

“Mediji ne služe samo za zabavu već bi prevashodno trebalo da informišu, ali i edukuju građane, to se takođe odnosi i na lokalne medije”, naglasila je ona i dodala da je objektivno informisanje prioritet.
NJen stranački kolega Izudin Šantić je kazao da nije zadovoljan trenutnim stanjem u lokalnim medijima, tvrdeći da u opštini Prijepolje vlada “medijski mrak”.

“Ako uzmemo za primer zvanični sajt opštine Prijepolje koji nije ažuriran nekoliko godina, to je dovoljan primer koliko je lokalna vlast zainteresovana za objektivno informisanje”, rekao je Šantić.

On dodaje da je zadatak kako vlasti tako i opozicije da omoguće objektivno informisanje građana i da svi oni koji pokušavaju da im to uskrate ili na bilo koji način ometaju novinare da rade svoj posao kako treba, budu sankcionisani.
Aleksandar Novaković, iz novovaroških Dveri smatra kao građanin da na televiziji kao najpopularnijem mediju danas nema realnosti i da se sem rijalitija i političkih monologa ne može ništa drugo gledati.

,,Stanje u medijima je porazno i država bi trebalo da se pozabavi iskorenjivanjem ovog problema kao i prethodnog pogubnog sistema po kojem su fukcionisali mediji”, kaže Novaković.
Sličnog mišljenja je bila i njegova koleginica iz čačanskih Dveri Milica Prokić koja smatra da je medijski mrak pogotovu na lokalnim nivoima izazvalo gašenje medija nasilnom privatizacijom i da se nada da lokalne sredine imaju svoje medije.

Šta kažu novinari lokalnih medija

Reč na tribinama uzeli su i novinari koji posebno ukazuju na težak materijalni položaj kolega tvrdeći da je to osnovni razlog neobjketivnog i neslobodnog informisanja.
Novinar Dragoljub Gagričić iz Nove Varoši navodi da se moraju održati lokalni medije koji su rasadnici kadrova i informacija.

,,Naši građani više znaju koliki je sneg na Grenlandu i jesu li gladni irvasi nego da li je raščišćen prevoj na Zlataru. Nama nedostaju servisne informacije, iz svakodnevnice i niza oblasti života. Ne znam zašto se Nova Varoš gura u subregion kome, istina, geofrafski pripada, a ne znamo šta se događa u opštinama na koje smo životno upućeni – u Ivanjici, Arilju, Čajetini? Zašto se odustalo od pre neku godinu dogovorenog otvaranja medijske radio i TV ustanove na Zlatiboru, koju bi tamošnja privreda pomagala da opstane, a mi iz malih opština na nju se „kačili“ i sarađivali , kazao je Gagričić.
Kolega Goran Reković iz Priboja zamerio je pojedinim kolegama zbog ravnodušnosti, odnosno nedovoljnog zalaganja da se neke stvari promene. On je istako da je od velike važnosti umrežavanje i stalna edukacija medijskih radnika na nivou lokalnih samouprava, ali i u regionu.

“LJudi koji se ostave sami na vetrometini bez posla, lako su potkupljivi i tu vidim i važnu ulogu sindikata, jer takvi novinari bez zaštite ne mogu objektivno informisati”, rekao je on.
Samir Aslani vlasnik portala Zlatibor. rs istakao je da je činjenica da lokalni mediji ne mogu da se finansiraju samo od marketinga i oni su u startu u problemu.

“Možda je najbolji put formiranje službi za informisanje u lokalnim samoupravama koje će se baviti servisnim informacijama, naš posao bi bio da objavimo vest takvu kakva jeste a ukoliko mislimo da ta informacija nije tačna onda je naš zadatak da se bavimo istraživačkim novinarstvom i dokažemo da nije istinita”, kazao je Aslani.

On je naglasio da su za građane u jednoj lokalnoj samoupravi informacije poput onih vezanih za ispravnost vode, čišćenja puteva i sličnih od velike važnosti i da se projektnim finansiranjem ta vrsta informacija ne finansira.

Prema njegovim rečima najbolje je privatizacija državnih medija kada se oni predaju zaposlenima.

“Ako imate medij kome država obezbeđuje sve finansije dovode se u neravnopravan položaj privatni mediji, nemam ništa protiv da država bude osnivač ali ne i finansijer”, kazao je on.
Duško Đukić vlasnik “Zlatiborskog radija 106” kaže da je u opštini Kosjerić postojao lokalni radio koji je zatvoren i da nije bilo čak ni pokušaja da bude privatizovan.

“Za njegov rad se svojevremeno odvajalo šest miliona dinara, sada tog novca za medije nema i ja sam kao mali emiter bio primoran da dođem u Čajetinu i konkurišem. Ovde već nekoliko godina dobijam sredstva i promenio sam naziv medija u Zlatiborski radio”, kazao je Đukić.

On je istakao opštinu Čajetina kao dobar primer lokalne samouprave kada su mediji u pitanju rekavši da su u ovoj lokalnoj samoupravi prepoznali da je informisanje potreba.

Kada je u pitanju nova medijska strategija Đukić dodaje da bi bilo neophodno da se donese zakonski okvir kojim bi se opštine i gradovi obavezali da iz lokalnog budžeta moraju da izdvoje za informisanje i da bi konkursi trebalo da budu raspisani na početku godine.
Predsednica sindikata novinara Srbije (SINOS), Dragana Čabarkapa složila se da položaj novinara u Srbiji nikada nije bio teži.

,,Male su plate, neredovne, smanjuju se po svim osnovama i sami medijski radnici postaju nesigurni. Očekivati od novinara koji ne zna da li će primiti platu i da li će uopšte sutra raditi, da se bavi profesionalno svojim poslom i da podmeće glavu, tamo gde neko ne sme ni ruku, od toga nema ništa”, kaže Čabarkapa.

Prema njenim rečima prvi preduslov profesionalnog novinarstva su pristojni uslovi rada.

,,Ono na čemu mi kao sindikat insistiramo je da se uspostavi socijalni dijalog između predstavnika zaposlenik i poslodavaca. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj to ne postoji. Naši poslodavci ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, a sa druge strane sami ne žele da se organizuju u poslodavačke organizacije”, navodi Čabarkapa.

Ona dodaje da oni koji danas pričaju o slobodi medija i koji su navodni borci, na svaki način opstruišu zahteve sindikata i cenzurišu ih.
Predsednik Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić izjavio je da se upravo na ovakvim tribinama bori protiv medijskog mraka u Srbiji a ne neformalnim grupama.

,,Ne treba da se briše Tanjug, da se pusti niz vodu Politika, koja je izlazila i za vreme okupacije ili da se rešimo Novosti, jer znamo svi ako se država povuče iz tih medija, istog dana je tamo stečajni upravnik i katanac na vratima.Srbiji su potrebni i Tanjug i Beta i Fonet”, naglasio je Nikolić.

On dodaje da ti zahtevi za njega nisu normali, i da država treba da ostane u tim mediji kao i da je potrebno da se nađe jedno racionalno rešenje na lokalnom nivou. Da građani Novog Pazara, Čačka, Priboja, Prijepolja,Užica,Niša,Kragujevca i cele Srbije moraju biti informisani kada su u pitanju lokalne teme, jer nema za sve mesta u nacionalnim medijima.

Osvrćući se na prethodnu medijsku strategiju koja je ostavila na hiljade novinara i medijskih radnika bez posla, Nikolić kaže:

,,Medijske kuće su prodate tapkarošima, koji su ih kupovali zbog zgrada ili imovine. Ne verujem da možemo nešto vratiti unazad, ali novom strategijom možemo zaustaviti dalje propadanje i urušavanje medijske scene”.

Po mišljenju predsednika UMMR-a, radna grupa radi odlično svoj posao i imaju bezrezevnu podršku za sva racionalna i dobra rešenja koja proisteknu iz nje. On je izrazio žaljenje zbog izlaska pojedinih članova iz radne grupe i osudio nastup u crnim majcama u Tirani.

Glas zapadne Srbije