Udruženja proizvođača malina iz Užica, Prijepolja, Priboja i Šapca uputili su otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, premijerki Ani Brnabić, ministrima poljoprivrede i trgovine. Pismo prenosimo u celosti.

Poštovana gospodo,

prošlo je dva meseca od kako smo Vam uputili direktno pismo sa molbom da se pomogne u rešavanju problema oko cene maline za rod 2018. godine. U pismu smo izneli samo golu istinu i na najiskreniji način postavili pitanja na koja ni do danas nismo dobili nikakave odgovore.

Prošlo je bezmalo šest meseci od kako su se održali protesti malinara u Prijepolju. Šta su bili ciljevi učesnika protesta, to dobro znamo i znamo da i Vi znate. Kako su se završili protesti to je takođe poznato. Ni do dana današnjeg od istih predstavnika vlasti koji su ispred države davali obećanja o akontnoj ceni maline koja je trebala da bude od 125 dinara sa tendencijom 150 do 160 dinara po kilogramu nije bilo ništa, osim što su se nagomilala dugovanja, a sa njima i egzistencijalni problemi.

Obećanja od pojedinaca iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koja su stizala u junu ove godine pod izgovorom da će se naći rešenje za neizvesnu situaciju, ostala su na nivou mrtvog slova na papiru i praznih reči koje su poslužile da se problemi odlože, dobijajući na vremenu, a u korist ličnih ciljeva pojedinih hladnjačara, političara i podguznih muva svake vlasti.

Obraćali smo Vam se više puta i u svakom pisanom dopisu postavljali ista i važna pitanja, gde smo uz obrazloženja ukazivali na posledice koje će biti proizvod neizvesne i bezobrazno niske cene maline koja je podmuklo ponuđena proizvođačima, pritom ne mareći za ljude i porodice koje primarno žive od ove vrste posla. Posledice su već viđene u šta svi imamo danas priliku da se uverimo. Mnogo puta smo sve to izložili i obrazložili, ali i nadali se da će neko ipak imati volje da se suštinski pozabavi celokupnim problemom. Međutim, kao što izreka kaže: “OBEĆANjE LUDOM RADOVANjE“.

Vreme je prošlo, malina brana ili neobrana ostala je samo priča za novine ponegde za javnost, vruća tema udruženja i poljoprivrednika koji od ovog posla žive, a „kajmak“ poskidaše hladnjačari, političari, i podguznici da budu blizu i da drže priču … na slavskim trpezama uz jelo i piće o „realnom“, bacajući prašinu u oči „velikim vernicima“.

Vreme prolazi, a u međuvremnu se nagomilavaju računi za komunalne režije, struju, računi za neplaćen ogrev, porez, kreditna dugovanja i pogoršavanje situacije koja ništa dobro ne obećava. U javnosti se ovih dana posebno ističe STOGODIŠNjICA VELIKOG RATA u kome su ginuli naši preci ostavljajući kosti na bojnom polju za slobodu, čast i otadžbinu, verujući da će svojim pokolenjima ostaviti slobodnu državu ponosnih građana koji će moći da žive od svoga rada. A danas nažalost imamo sliku da je sve suprotno od onoga što je dobro i što je obećano kada su se prikupljali sigurni glasovi i kada su se vodile kampanje da se popune stolice u vlasti sa lažnjacima koji prazno zveče.

Obećan je Nacionalni savet za malinu, formirana je Radna grupa i… šta? Ništa, zapravo jedno veliko nšta! Posle osam meseci od svega toga imamo samo ostavke pojedinih članova Radne grupe i prazne sastanke koji su potrošili vreme i novac na dnevnice i putne troškove. Radnu grupu napuštaju stručnjaci, još malo će i poljoprivrednici a ostaće interesdžije, podobnici kojima je prava čast i zadovoljstvo što su tu gde su i koji su po svemu sami sebi dovoljni, dok će se malina plaćati po 100 dinara proizvođačima a izvoziti za 270 dinara.

I posle svega, pod izgovorom da se vodi „mudra“ politika u kojoj profitiraju pojedinci i kvazi elita koja će se još neko vreme potkupljivati, verovatno dok se ne rasproda zemlja, državni resursi i slično, ne ostaje ništa drugo nego da se pruži otpor svih radnih ljudi udruženih u udruženja boreći se za svoje pravo, a to je da rade i od poštenog rada žive. Možda zvuči idealistički, ali je tako, jer mi smo naučili da živimo, gospodo iz vlasti, od poštenog rada obrađujući svoju zemlju pod Turcima, Austrougarima i Nemcima i sve sa našim izdajnicima – njihovim podanicima.

Svesni činjenice da javni protesti, predstavljaju krajnje ishodište na oglušivanje i krajnje bezobrazno ponašanje pojedinih predstavnika vlasti, sasvim je sigurno da će protesta biti uskoro.

Od vas više ništa i ne očekujemo, a ako vas kojim slučajem zanima šta nas muči uzmite brojne dopise koji u vašoj arhivi sakupljaju prašinu pa pogledajte šta je to!

Mi smo se udružili, zato udruženja i služe, da se borimo za zdrave interese okupljenih ljudi u udruženjenjima i u skladu sa tim ćemo se i vladati i nećemo čekati!

 

Članovi i aktivisti udruženja poljoprivrednika:
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Užice“ iz Užica,
Udruženje „Limska dolina vilamet“ Priboj,
Udruženje „Limska dolina“ Prijepolje,
Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Mačva“ iz Šapca