U okviru projekta „Uspostavljanje volonterskih servisa u Ivanjici, Čačku i Prijepolju“, koji finansira Ministarstvo turizma i omladine, tokom pet meseci biće formirani i osposobljeni lokalni volonterski servisi koji će mladima omogućiti aktivno učešće u društveno korisnim aktivnostima.

Projekat će rezultirati donošenjem Pravilnika o volontiranju i razvojem Programa volonterskih servisa, kao i obukom mentora i koordinatora. Formiraće se lokalni omladinski parlamenti, a mreža aktera – predstavnici lokalnih samouprava, škola i organizacija civilnog društva – povezana je radi zajedničke promocije volonterizma.

Poseban doprinos je razvoj digitalne aplikacije za volontere, uvođenje volonterske kartice za nagrađivanje angažmana i realizacija tri zajedničke volonterske akcije koima će prethoditi trodnevne obuke u Čačku Prijepolju i Ivanjici.

Ova inicijativa doprinosi većoj vidljivosti i prepoznavanju značaja volonterizma među mladima i u lokalnim zajednicama.

Predstava „Ukleta nedelja“, u izvođenju amaterskog pozorišta iz Ivanjice koje čine sadašnji i bivši učenici ivanjičke gimnazije, ostvarila je veliki uspeh na 14. Festivalu amaterskog pozorišta Zapadne Srbije u Prijepolju, osvojivši čak tri nagrade.

Maturantkinja Gimnazije u Ivanjici Anja Radojević nagrađena je diplomom za najbolje glumačko ostvarenje u ovoj predstavi, ostavivši snažan utisak na stručni žiri i publiku.

Priznanje za najbolju originalnu muziku pripalo je talentovanom Luki Lišaninu, dok je nagradu za najbolji dramski tekst ponela Đurđica Bošković.

Ova nagrada predstavlja ne samo lični uspeh nagrađenih, već i potvrdu kvaliteta i entuzijazma mladih umetnika koji stvaraju i nastupaju sa ljubavlju prema pozorištu, uz snažnu podršku svoje škole i lokalne zajednice.

Ideja o otvaranju prostora u kome bi bio obezbeđen prostor za čitanje i učenje a služili bi se napici od ginka koji poboljšavaju koncentraciju, osvojila je prvo mesto na regionalnom takmičenju srednjoškolaca u preduzetničkim veštinama „Poslovni izazov” održanom u sredu u Čačku.

Takmičenje je okupilo više od 100 učenika iz 26 srednjih škola iz jugozapadne Srbije, i to iz: Arilja, Bajine Bašte, Čačka, Čajetine, Gornjeg Milanovca, Guče, Ivanjice, Kraljeva, Krupnja, Ljiga, Mionice, Novog Pazara, Požege, Prijepolja, Raške, Užica, Valjeva i Vrnjačke Banje. Petočlani timovi sastavljeni od učenika iz različitih škola dobili su zadatak da osmisle proizvod ili uslugu koji će pomoći mladim ljudima da održe pažnju. Uz pomoć poslovnih mentora kreirali su biznis planove za svoje ideje koje su na kraju dana u trominutnoj prezentaciji predstavili članovima žirija i publici.

Pobedu je odneo tim koga su činili učenici Ekonomsko-trgovinske škole u Prijepolju, Srednje škole u Krupnju, Ekonomske škole u Čačku, Gimnazije u Ivanjici i Ekonomske škole u Užicu.

“Većina studenata danas odlazi u kafiće ili se snebiva po drugim javnim mestima da bi nesmetano učila. Nesnađeni u takvoj situaciji vrlo često bivaju izbačeni iz kafića. Upravo je to bio motiv za osnivanje našeg hub-a”, objašnjavaju Ana, Dejan, Kristijan, Adelisa i Elena – članovi pobedničkog tima.

Članovi tri prvoplasirana tima obezbedili su sebi mesto u Nacionalnom finalu koje će biti održano u februaru u Beogradu, a pobednici na nacionalnom nivou će učestvovati na Poslovnom izazovu zapadnog Balkana zajedno sa vršnjacima iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Takmičenje “Poslovni izazov” je pokrenuto sa namerom da podstakne srednjoškolce da upotrebe svoje veštine na inovativan način kako bi unapredili svoj preduzetnički duh i povećali svoje mogućnosti za zapošljavanje. U toku školske godine na šest regionalnih Poslovnih izazova (u Čačku, Leskovcu, Zaječaru, Kragujevcu, Novom Sadu i Beogradu) učestvuje više od 600 učenika iz 90 opština u Srbiji u kojima se sprovode obrazovni programi Dostignuća mladih iz oblasti preduzetništva i finansijske pismenosti.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, rekao je da su dvojica doskorašnjih predsednika opština, Prijepolja i Arilja, iz SNS jutros uhapšeni.

Vučić je rekao da je ovo još jedan korak u borbi protiv kriminala i korupcije, i da nema zaštićenih.

– Znamo da mafijaške strukture ne bi bile to što jesu, da nisu imale moćnu podršku od nekih državnih organa. Vreme je da se to vidi. Sada ćete da vidite kojom brzinom otkrivamo sve te mafijaške grupe i njihove mafijaške poslove i da vidite koliko ćemo i kakvih rezultata da imamo. Da nas vrate u vreme Zemunskog klana, grdno su se prevarili – rekao je on.

Izvor: Blic

U Ivanjici je održan sastanak predstavnika Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i Komisijom za zaštitu konkurencije. Povod je sumnja da postoji dogovor pojedinih otkupljivača o visini otkupne cene ovog voća što u znatnoj meri ugrožava konkurenciju.

Zbog toga je po rečima predsednika Asocijacije, Dobrivoja Radovića,  neophodno da Komisija za zaštitu konkurencije u narednim danima obiđe otkupna mesta i utvrdi da li se radi po zakonu.

Trenutna otkupna cena kupina je od 30 do 50 dinara dok se za kilogram malina plaća između 140 i 160 dinara.  Zoran Stojanović predstavnik poljoprivrednih proizvođača i voćara iz Ražnja, kaže da već tri godine posluju sa gubitkom i da su izvozne cene duplo više od onoga što se nudi voćarima Srbije.

Članovi Komisije za zaštitu konkurencije, po rečima Dobrivoja Radovića, narednih dana obilaziće otkupna mesta i utvrditi realno stanje. To će, nada se Radović, uticati da se izjadnači otkupna cena malina na teritoriji Srbije i ponudi realna otkupna cena kupina

Za Jabuku, naselje u opštini Prijepolje, svi su čuli zahvaljujući narodnom heroju, partizanu-detetu Bošku Buhi koji je boreći se za slobodu budućih pokoljenja poginuo baš na ovom mestu.

Pre više od pet decenija podignut je memorijalni kompleks sa njegovom bistom i spomen-domom kao i poprsjima osam narodnih heroja – omladinaca iz republika i pokrajina koji su tokom Drugog svetskog rata dali živote za slobodu. Nekada veoma posećenja destinacija danas je pusta a dom Boška Buhe potpuno ruiniran. Uspomena na one koji su bili ’’mali za vojnike a veliki za junake’’  izgleda tužno.

• Tih sjajnih godina ovde je dolazila Jugoslavija u malom, brojne ekskurzije iz svih krajeva zemlje, na hiljade djaka, stotine turista, a sada je pusto. Devedesete su i na Jabuci  ostavile trag, a osnovni razlog zašto niko ništa ne preduzima su nerešeni imovinsko pravni odnosi. –kaže istoričar, Slavoljub Pušica, direktor Muzeja u Prijepolju.

Tadašnja odlična  poseta ovom memorijalnom kompleksu uticala je na odluku opštine Prijepolje da preda smeštajne kapacitete i ceo prostor  na upravljanje najvećoj turističkoj organizaciji u Srbiji „Putnik”, kako bi se pokrenuli novi sadržaji, bazen za decu, tereni. Raspadom Jugoslavije posrnuo je i kompleks na Jabuci. Rat je uslovio dolazak oko petstotina izbeglih lica u ovaj dom. Njihovim odlaskom, smeštajni kapaciteti na Jabuci zatvoreni su, zbog dotrajalosti. Propao je dom Boška Buhe, ruinirani su paviljoni u omladinskom naselju kao i hotel. Rešenja nema jer je “Putnik“, nezvanično, prodao sve kapacitete nekom drugom licu, a do sada nije ustanovljeno kome.

• A sve je na Jabuci, gde je sada i granični prelaz Srbije i Crne Gore, počelo od sećanja na najmlađeg bombaša Boška Buhu.  On je sa porodicom, tokom rata, iz Hrvatske izbegao od ustaškog terora u Srbiju i potom postao jedan od najpoznatijih pionira partizana. Poginuo je 27. septembra 1943. na Jabuci. Sahranjen je na groblju u Pljevljima.  Pioniri Pljevalja i Prijepolja pokrenuli su 1959. godine inicijativu da se u znak sećanja na njega i druge mlade borce pokrene akcija sakupljanja ‘’pionirskog dinara’’ kako bi se sagradio  spomen-dom s imenom ovog narodnog heroja. Interesovanje je bilo ogromno i dom je podignut 1966. godine.  Od tada, do raspada Jugoslavije, ovde su se svakog 27. septembra organizovale memorijalne svečanosti. 1971. godine postavljen je bronzani spomenik Buhi na najvišoj koti Jabuke. Visoravan je postala jedno od najposećenijih istorijskih mesta u bivšoj SFRJ. U okviru kompleksa oformljeno je  i omladinsko naselje za brigadire, graditelje barske pruge u Limskoj dolini, kroz koje je za pet godina prošlo preko 14.000 mladića i devojaka svrstanih u 240 brigada. Od 1973.godine tu je i Aleja heroja, s bistama narodnih heroja iz svih tadašnjih republika i pokrajina.-navodi Pušica i dodaje da je ponosan što u ova turbulentna vremena ni jedna bista nije oskrnavljena iako su tu  Srbi, Albanci, Hrvati, Slovenci, …

Od uspomene na neustrašive pionire koji su život dali za ovu zemlju ostala je netaknuta jedino muzejska postavka koja je smeštena u jednom od paviljona omladinskog naselja. Danas je interesovanje za nju, izetno slabo.

Memorijalni centar „Boško Buha” od 1986. godine ima status nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, za koji je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Trideset godina niko ništa nije učinio da se problem vlasništva reši a spomen kompleks renovira.

Najveća poseta posle 1991. godine desila se 2016. godine kada je ovde obeleženo 45 godina od izgradnje barske pruge. Omladinci koji su tada svakodnevno boravili u omladinskom naselju, nisu mogli da veruju kako to sada izgleda. Po selu se priča da je ceo kompleks prodat nekom Rusu i tu se gubi trag.

Ukoliko se reše imovinsko-pravni odnosi postoji velika šansa da se obnove i smeštajni kapaciteti na Jabuci.

• Siguran sam da turistička Jabuka s ovim kompleksom ima svoju budućnost, te da će opština Prijepolje i ministarstva Vlade Srbije podržati obnovu svega što je sačuvano na Jabuci – uveren je Slavoljub Pušica.

Kako nezvanično saznajemo nekoliko hladnjača i otkupljivača u Prijepolju i okolini danas je obustavila otkup malina uz obrazloženje da su kapaciteti popunjeni i da je kvalitet malina loš. Slična situacija desila se u još nekoliko gradova, tvrde malinari, koji navode da je prava istina nedostatak ambalaže za branje jer hladnjačari nisu obezbedili dovoljan broj gajbica.

• Tužićemo sve one hladnjačare koji ovo rade zbog nepoštovanja ugovorenih obaveza. Čista je laž da je kvalitet malina loš, nego oni nisu obezbedili dovoljne količe gajbica i sada obustavljaju otkup. Strašno, šta će ljudi da rade sa malinama? Tražićemo milionske odštete zbog ovakvog nepoštovanja.-rekao je Boban Purić, predsednik UO udruženja Limska dolina iz Prijepolja.

PROSUTO 300kg maline VIDEO

Zbog niske cene i sve lošije situacije u otkupu najavljeni su protesti za 22. jun u svim gradovima u Srbiji.

• Sprovešćemo mirne proteste vožnjom kroz grad bez blokada puteva iako je to bila ideja pojedinih proizvođača. Ako država ništa ne učini da razbije kartele otkupljivača, vlasnika hladnjača, odlučićemo šta nam je dalje činiti.-rekao je predsednik Asocijacije malinara Srbije, Dobrivoje Radović, pozivajući prvog čoveka države da se uključi u rešavanje ovog problema jer će, po njegovim rečima, svi  malinari postati socijalni slučajevi.

Nekoliko stotina proizvođača malina zlatiborskog i prijepoljskog kraja danas popodne je u znak protesta zbog veoma niske ovogodišnje otkupne cene ovog voća, blokiralo magistralni put koji iz Prijepolja vodi ka crnogorskoj granici.

Blokada je izazvala saobraćajni kolaps, pa su kolone vozila sa obe strane kilometarske, javljaju učesnici protesta. Da bi saobraćaj uopšte funkcionisao preusmerava se kroz sam grad.

Današnji protest bio je najavljen kraj Vladičanskog dvora, međutim malinari su kasnije ipak odlučili da blokiraju magistralni put.

Rešeni da na ovom mestu ostanu sve dok ne dobiju tražene odgovore od nadležnih institucija, malinari su podigli šator na samoj magistrali, a u njemu i oko njega u ovom trenutku je oko hiljadu poljoprivrednih proizvođača.

• „Pošto nemamo novca da idemo po kafićima, na more ili u banje, rešili smo da početak branja malina provedemo na magistrali. U ovom trenutku ovde je oko hiljadu ogorčenih poljoprivrednika. Bilo bi nas i više ali kako saznajemo mnogi nisu mogli stići zbog blokade policije na prilazima Prijepolju. Čekamo dolazak predstavnika Vlade Srbije i resornih ministarstava i odavde se nećemo maći dok ne dobijemo odgovore na postavljena pitanja. Državni sekretar Ministarstva trgovine je već stigao, a uskoro prema najavama očekujemo i predstavnike Ministarstva poljoprivrede“, kaže za Info LIGU Slađana Stanković iz Udruženja poljoprivrednih proizvođača Užice.

Stankovićeva dodaje da tokom večeri nema nikakvih incidenata, da je protest potpuno miran, te da je policija i dalje tu ali na pristojnoj udaljenosti.

Današnji najavljeni protest u Prijepolju održava se zbog nezadovoljstva proizvođača malina otkupnom cenom od 50 do 100 dinara po kilogramu.

Osnovni njihov zahtev je podizanje otkupne cene na minimum 180 dinara.

Mlainari iz Užica, Prijepolja, Priboja i udruženja ’’Vilamet’’ iz Ivanjice najavili su proteste ispred Vlade Srbije u ponedeljak 25. decembra , tačno u podne. Nezadovoljni ovogodišnjom cenom malina i činjenicom da dobar deo roda 2017. godine još uvek nije u celosti isplaćen odlučili su da krenu u prestonicu kako izborili svoja prava i realnu cenu maline koja, po njihovim rečima, ne sme biti ispod 200 dinara.

• Idemo ministru na noge i nećemo odustati dok ne dobijemo zahtevanu cenu jer je to jedino realno. Određeni tajkuni našli su dil sa hladnjačarima , uzeli nam malinu za 1,5 eura po kilogramu i nas ostavili u dugu i bedi.  U većini slučajeva nije isplaćena ni akontna cena. Nije ovo ustanak već poziv proizvođačima da se bore za ono što su pošteno zaradili.-kaže  Stojan Ocokolić iz ivanjičkog udruženja  ’’Vilamet’’ .

Da se priča ponavlja iz godine u godinu, bez konačnog rešenja oko otkupne cene malina potvrdio je i Miodrag Bogdanović iz istog udruženja.

• Pregopvori i razgovori od kojih nema efekta. Mi nemamo cenu malina za ovu godinu, nismo zadovoljni ponuđenom i nećemo dozvoliti da nas prevare. Tražimo sastanak u Vladi RS sa hladnjačarima da se obelodani po kojoj je ceni izvežena malina, da podvučemo crtu i vidimo gde smo mi tu kao proizvođači. Cilj je i dogovor za sledeću godinu jer sigurno nećemo ući u malinjake a da ne znamo početnu cenu roda za 2018. godinu. Ona može biti i prelomna što se tiče malinarstva, jer ako ne budemo imali ekonomsku isplativost u proizvodnji, nećemo raditi pa će svi biti u problemu.

Ukoliko se u ponedeljak ne nađe rešenje sa resornim ministarstvima i predstavnicima Vlade RS, ovaj deo Srbije mogao bi ekonomski da propadne, poručuje Slađana  Stanković, predsednik Udruženja poljoprivrednih proizvođača iz Užica.

• Svaki proizvođač mora da shvati da je u velikom problemu i da jedino zajedničkim snagama i udruživanjem možemo postići cilj. Ove godine došli smo na ivicu egzistencije a prema najavama za sledeću tek sledi haos , jer već imamo neke informacije da će se malina kretati od 80 do 100 dinara. Znači 200 000 direktnih proizvođača, bez sezonskih radnika, postaće socijalni slučajevi. Srpska malina ima dobru cenu, i zanima nas šta se dogodilo, šta je suština problema. Mi tržište pratimo i znamo kakva je cena, zato se i zalažemo da nam bude isplaćeno kako je i obećao 180 do 200 dinara. Ništa nije ispoštovano, pa ni Nacionalni savet za maline, zaštita geografskog porekla, a mi više nećemo da čekamo, dovoljno smo vremena izgubili.

Malinari će se u ponedeljak okupiti u Užicu odakle kreću put Beograda.

Sedam gradova i opština zapadne Srbije pružili su podršku donošenju nove medijske strategije koja će za nekoliko sedmica biti završena, zatim upućena na javnu raspravu i pred Vladu Srbije.

U seriji panel diskusija koje je organizovalo Udruženje medija i medijskih radnika (UMMR) sa Sindikatom novinara Srbije (SINOS) i uz podršku Medijskog saveza koje su održane u Čačku, Ivanjici, Priboju, Prijepolju, Čajetini i Novoj Varoši čula su se mišljenja predstavnika osam lokalnih samouprava koje su podržale strategiju, koja bi trebalo da popravi katastofalno stanje u kojem su mediji. Zbog loše privatizacije i naglog izlaska države iz medija, građani su ostali bez osnovnog čak i servisnog informisanja.

Oni smatraju da su se sva dešavanja na medijskoj sceni u proteklih deset godina, preslikala na terenu i da je neophodno da se novom strategijom spreči ili zaustavili dalje propadanje i srozavanje medijske scene, jer su čitave opštine ostale bez ikakvih glasila.

Dijalog o izradi nove medijske strategije i svim važnim pitanjima poput Novosti,Politike i Tanjuga, opstanka lokalnih medija, transparetnosti kada je vlasništvo u pitanju govorili su profesor Stanko Crnobrnja i predstavnici lokalnih samouprava.
Član Radne grupe Ministrstva kulture, za izradu nove medijske strategije, profesor Stanko Crnobrnja ističe da je će do 31. decembra predlog nove medijske strategije biti obnarodovan.

,,Posle toga nastupa period javnih rasprava kada naš nacrt izađe u javnost i tada ćemo mi sagledati sve predloge i primedbe javnosti. Nakon toga ćemo predlog korigovati, i tek onda dati na usvajanje Vladi Republike Srbije što očekujemo negde krajem februara”, rekao je Crnobrnja.

Gradonačelnik Čačka Milun Todorović je istakao da je izrada nove medijske strategije preko neophodna i da je veoma važno učešće svih relevantnih institucija.

„Ako ne mogu da se usaglase oni kojima su mediji posao, kako onda očekivati od nas koji nismo u toj sferi da donosimo tačne i precizne odluke. Samim tim daje se prostor za nezadovoljstvo a možda i za pogrešne poteze”, istako je Todorović.

Kada je reč o Tanjugu, Todorović je mišljenja da ova agencija treba da bude javni ustanova i da povlačenje države iz medija tog formata nije dobro.

,,U svakom slučaju treba se konsultovati i pronaći modalitet sa sličnim agencijama koje postoje u zemljama u okruženju, ali nikako ne sme doći do njegovog gašenja”, rekao je Todorović.

On je istakao da je interes da takva agencija postoji višestruk kako za one koji rade u Tanjugu, tako i za sve druge koji preuzimaju njihove vesti ili su im one inicijalna informacija za dalje bavljenje određenim temama.

Todorović je kazao da je lično, uvek imao razumevanje za različite novinarske ocene naše društvene stvarnosti i tog se stava ne odriče ni danas kada je na funkciji gradonačelnika.

“Želja mi je doduše da svako novinarsko slovo objavljeno iz Čačka bude na dobrobit našeg grada, ali shvatm da to nažalost nije uvek moguće”, rekao je prvi čovek grada Čačka.
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović podsetio je da je u ovoj lokalnoj samoupravi postojala lokalna televizija koja je bila dovoljna da informiše sugrađane o najvažnijim događajima u opštini.

,,Pod firmom neke strategije nama su prvima uzeli dozvolu, a onda nije imalo šta ni da se proda. Uspeli smo da spasemo radnike koje smo pripojili Kulturnom centru ali sve to više nije ono što smo imali. Mi sada čekamo medije iz Užica i drugih krajeva da dođu, a onda i urednike da se smiluju i puste 30 sekundi od nečega što je za naše građane od velike važnosti”, kazao je Stamatović.

On dodaje da apsolutno podržava strategiju koja će zadržati nacionalne medije kao što su Tanjug, Novosti, Politika ali i koja će dati šansu opštinama da organizuju svoje lokalno informisanje koje je neophodno, a ukinuto na silu.
Zamenica predsednika opštine Gornji Milanovac Jadranka Dostanić rekla je da ova lokalna samouprava ima korektan odnos sa svim medijima koji rade na teritoriji ove opštine, a naravno i šire. Ona je u ime opštine pozdravila donošenje strategije koja bi unapredila rad lokalnih medija.

Predsednik opštine Nova Varoš Radosav Vasiljević smatra da bi lokalne samouprave trebalo da imaju medije pod svojom ingerencijom, kako bi se pratili svi projekti i manifestacije koje organizuju.
,,Naši sugrađani nekad nisu ni obavešteni o lokalnim temama, jer događaje prate medijske kuće iz drugih gradova. Ove godine smo izdvojili 3,5 miliona za informisanje, ali novac naših sugrađana, neke famozne komisije su dodelile projektima za prebrojavanje sova i slične teme koje nam u ovom trenutku nisu preko potrebne. Uvek ćemo biti za podsticaj lokalnog informisanja koje je potrebno zbog svakodnevnih dešavanja u našoj opštini, što velikim medijima nije zanimljivo, ali građanima opštine Nova Varoš jesu”, kazao je Vasiljević.

On je dodao da je opština podno Zlatara pre svega turističko mesto i da su im potrebni i nacionalni mediji koji su svojim trajanjem i radom zaslužili poštovanje, a među njima su svakako Večernje novosti, Politika i Tanjug.
Predsednik opštine Ivanjica Zoran Lazović, istakao je da je ova lokalna samouprava otvorena za saradnju sa svim medijima i da u tom smeru gradi i unapređuje budući odnos, uz napomenu da jedino na čemu insistira jeste objektivno izveštavanje bez ikakve cenzure.

„Shodno našem skromnom budžetu trudimo se da podržimo medije jer shvatamo njihovu značaju ulogu u razvoju i promociji potencijala lokalne zajednice. Spremni smo i na eventualnu kritiku koju ćemo shvatiti kao podsticaj da korigujemo moguće greške. Takođe bih napomenuo da smo šesta opština po veličini koja je u kratkom periodu napravila ozbiljne rezultate i mislim da shodno tome treba da budemo bolje medijski zastupljeni“, rekao je Lazović.
Prema rečima zamenika predsednika opštine Arilje Branka Vukajlovića ove godine je za informisanje u toj opštini opredeljeno tri miliona dinara. Vukajlović kaže da se na konkurs javilo više medija iz regiona.

“Na teritoriji opštine Arilje postoji televizija koja radi već 20 godina i jedno vreme je bila javni servis, kao i radio koji su takođe učestvovali na konkursu ali im je ponuda bila skuplja. Ti mediji su ostali bez sredstava i ne znam do kada će izdržati da uopšte postoje, oni su praktično pred gašenjem”, istakao je Vukajlović i dodao da će bez pomoći lokalne samouprave teško opstati.

“Mišljenja sam da projektno finansiranje ovakvo kakvo je trenutno treba ukinuti, zna se šta je dužnost opštine, ali i medija koji treba da informišu građane svakodnevno o najvažnijim događajima kao i servisnim informacijama vezanim za tu lokalnu samoupravu.

Postavlja se pitanje koliko su u mogućnosti mediji iz drugih gradova da redovno ažuriraju i informišu Ariljce o njima važnim temama”, konstatuje zamenik predsednika opštine Arilje Vukajlović.
Prema rečima predsednika opštine Priboj, Lazara Rvovića manje sredine nemaju teoretske šanse da imaju nezavisno i kvalitetno novinarstvo i informisanje, ako nemaju pomoć lokalne samouprave.

,,Treba dozvoliti lokalnim samoupravma da formiraju svoj javni servis ili regionalni. Onda će imati svoj integritet, finansijsku nezavisnost, regularni način finansiranja, pristojne plate i naravno da se zna ko može da se bavi novinarstvom. Političari se tu mogu mešati samo da biraju direktora. Lokalni mediji su smatrali da će posle privatizacije biti nezavizniji, ali po meni oni su sad u mnogo zavisnijem položaju nego pre”, navodi Rvović.

Opozicija podržava strategiju

U ovom dijalogu osim predstavnika vlasti učestvovali su i predstavnici lokalne opozicije koji su takođe izneli svoje viđenje kada je nova medijska strategija u pitanju i osvrnuli se na rad lokalnih medija.
Odbornica SDP u Prijepolju Suanita Čelebić istakla je da je donošenje nove medijske strategije preko neophodno jer je informisanje svedeno na tabloidne natpise i rijaliti programe.

“Mediji ne služe samo za zabavu već bi prevashodno trebalo da informišu, ali i edukuju građane, to se takođe odnosi i na lokalne medije”, naglasila je ona i dodala da je objektivno informisanje prioritet.
NJen stranački kolega Izudin Šantić je kazao da nije zadovoljan trenutnim stanjem u lokalnim medijima, tvrdeći da u opštini Prijepolje vlada “medijski mrak”.

“Ako uzmemo za primer zvanični sajt opštine Prijepolje koji nije ažuriran nekoliko godina, to je dovoljan primer koliko je lokalna vlast zainteresovana za objektivno informisanje”, rekao je Šantić.

On dodaje da je zadatak kako vlasti tako i opozicije da omoguće objektivno informisanje građana i da svi oni koji pokušavaju da im to uskrate ili na bilo koji način ometaju novinare da rade svoj posao kako treba, budu sankcionisani.
Aleksandar Novaković, iz novovaroških Dveri smatra kao građanin da na televiziji kao najpopularnijem mediju danas nema realnosti i da se sem rijalitija i političkih monologa ne može ništa drugo gledati.

,,Stanje u medijima je porazno i država bi trebalo da se pozabavi iskorenjivanjem ovog problema kao i prethodnog pogubnog sistema po kojem su fukcionisali mediji”, kaže Novaković.
Sličnog mišljenja je bila i njegova koleginica iz čačanskih Dveri Milica Prokić koja smatra da je medijski mrak pogotovu na lokalnim nivoima izazvalo gašenje medija nasilnom privatizacijom i da se nada da lokalne sredine imaju svoje medije.

Šta kažu novinari lokalnih medija

Reč na tribinama uzeli su i novinari koji posebno ukazuju na težak materijalni položaj kolega tvrdeći da je to osnovni razlog neobjketivnog i neslobodnog informisanja.
Novinar Dragoljub Gagričić iz Nove Varoši navodi da se moraju održati lokalni medije koji su rasadnici kadrova i informacija.

,,Naši građani više znaju koliki je sneg na Grenlandu i jesu li gladni irvasi nego da li je raščišćen prevoj na Zlataru. Nama nedostaju servisne informacije, iz svakodnevnice i niza oblasti života. Ne znam zašto se Nova Varoš gura u subregion kome, istina, geofrafski pripada, a ne znamo šta se događa u opštinama na koje smo životno upućeni – u Ivanjici, Arilju, Čajetini? Zašto se odustalo od pre neku godinu dogovorenog otvaranja medijske radio i TV ustanove na Zlatiboru, koju bi tamošnja privreda pomagala da opstane, a mi iz malih opština na nju se „kačili“ i sarađivali , kazao je Gagričić.
Kolega Goran Reković iz Priboja zamerio je pojedinim kolegama zbog ravnodušnosti, odnosno nedovoljnog zalaganja da se neke stvari promene. On je istako da je od velike važnosti umrežavanje i stalna edukacija medijskih radnika na nivou lokalnih samouprava, ali i u regionu.

“LJudi koji se ostave sami na vetrometini bez posla, lako su potkupljivi i tu vidim i važnu ulogu sindikata, jer takvi novinari bez zaštite ne mogu objektivno informisati”, rekao je on.
Samir Aslani vlasnik portala Zlatibor. rs istakao je da je činjenica da lokalni mediji ne mogu da se finansiraju samo od marketinga i oni su u startu u problemu.

“Možda je najbolji put formiranje službi za informisanje u lokalnim samoupravama koje će se baviti servisnim informacijama, naš posao bi bio da objavimo vest takvu kakva jeste a ukoliko mislimo da ta informacija nije tačna onda je naš zadatak da se bavimo istraživačkim novinarstvom i dokažemo da nije istinita”, kazao je Aslani.

On je naglasio da su za građane u jednoj lokalnoj samoupravi informacije poput onih vezanih za ispravnost vode, čišćenja puteva i sličnih od velike važnosti i da se projektnim finansiranjem ta vrsta informacija ne finansira.

Prema njegovim rečima najbolje je privatizacija državnih medija kada se oni predaju zaposlenima.

“Ako imate medij kome država obezbeđuje sve finansije dovode se u neravnopravan položaj privatni mediji, nemam ništa protiv da država bude osnivač ali ne i finansijer”, kazao je on.
Duško Đukić vlasnik “Zlatiborskog radija 106” kaže da je u opštini Kosjerić postojao lokalni radio koji je zatvoren i da nije bilo čak ni pokušaja da bude privatizovan.

“Za njegov rad se svojevremeno odvajalo šest miliona dinara, sada tog novca za medije nema i ja sam kao mali emiter bio primoran da dođem u Čajetinu i konkurišem. Ovde već nekoliko godina dobijam sredstva i promenio sam naziv medija u Zlatiborski radio”, kazao je Đukić.

On je istakao opštinu Čajetina kao dobar primer lokalne samouprave kada su mediji u pitanju rekavši da su u ovoj lokalnoj samoupravi prepoznali da je informisanje potreba.

Kada je u pitanju nova medijska strategija Đukić dodaje da bi bilo neophodno da se donese zakonski okvir kojim bi se opštine i gradovi obavezali da iz lokalnog budžeta moraju da izdvoje za informisanje i da bi konkursi trebalo da budu raspisani na početku godine.
Predsednica sindikata novinara Srbije (SINOS), Dragana Čabarkapa složila se da položaj novinara u Srbiji nikada nije bio teži.

,,Male su plate, neredovne, smanjuju se po svim osnovama i sami medijski radnici postaju nesigurni. Očekivati od novinara koji ne zna da li će primiti platu i da li će uopšte sutra raditi, da se bavi profesionalno svojim poslom i da podmeće glavu, tamo gde neko ne sme ni ruku, od toga nema ništa”, kaže Čabarkapa.

Prema njenim rečima prvi preduslov profesionalnog novinarstva su pristojni uslovi rada.

,,Ono na čemu mi kao sindikat insistiramo je da se uspostavi socijalni dijalog između predstavnika zaposlenik i poslodavaca. Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj to ne postoji. Naši poslodavci ne dozvoljavaju osnivanje sindikata, a sa druge strane sami ne žele da se organizuju u poslodavačke organizacije”, navodi Čabarkapa.

Ona dodaje da oni koji danas pričaju o slobodi medija i koji su navodni borci, na svaki način opstruišu zahteve sindikata i cenzurišu ih.
Predsednik Udruženja medija i medijskih radnika, Gvozden Nikolić izjavio je da se upravo na ovakvim tribinama bori protiv medijskog mraka u Srbiji a ne neformalnim grupama.

,,Ne treba da se briše Tanjug, da se pusti niz vodu Politika, koja je izlazila i za vreme okupacije ili da se rešimo Novosti, jer znamo svi ako se država povuče iz tih medija, istog dana je tamo stečajni upravnik i katanac na vratima.Srbiji su potrebni i Tanjug i Beta i Fonet”, naglasio je Nikolić.

On dodaje da ti zahtevi za njega nisu normali, i da država treba da ostane u tim mediji kao i da je potrebno da se nađe jedno racionalno rešenje na lokalnom nivou. Da građani Novog Pazara, Čačka, Priboja, Prijepolja,Užica,Niša,Kragujevca i cele Srbije moraju biti informisani kada su u pitanju lokalne teme, jer nema za sve mesta u nacionalnim medijima.

Osvrćući se na prethodnu medijsku strategiju koja je ostavila na hiljade novinara i medijskih radnika bez posla, Nikolić kaže:

,,Medijske kuće su prodate tapkarošima, koji su ih kupovali zbog zgrada ili imovine. Ne verujem da možemo nešto vratiti unazad, ali novom strategijom možemo zaustaviti dalje propadanje i urušavanje medijske scene”.

Po mišljenju predsednika UMMR-a, radna grupa radi odlično svoj posao i imaju bezrezevnu podršku za sva racionalna i dobra rešenja koja proisteknu iz nje. On je izrazio žaljenje zbog izlaska pojedinih članova iz radne grupe i osudio nastup u crnim majcama u Tirani.

Glas zapadne Srbije

Prijepolje — Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović izjavio je da u dužem vremenskom periodu treba obezbedi malinarsku proizvodnju.

Kako je rekao, zbog toga će izaći sa merama koje se tiču sadnog materijala, proširenja tržišta i problema sa elementarnim nepogodama.

• Lako se jedne godine igrati, a treba u dužem vremenskom periodu da se obezbedi malinarska proizvodnja, istakao je Nedimović u Prijepolju, na sastanku sa predstavnicima opštine i Udruženja malinara „Zlatna malina“.

On je najavio da će izaći sa nekim merama za duži vremenski period koji se tiču i sadnog materijala i problema koji su se javili vezano za elementarne nepogode, ali i treće stvari koja se tiče razvoja novih tržišta, kako ne bismo bili suženi samo na prostor Zapadne Evrope.

Nedimović je povodom aktuelne situacije sa cenom maline rekao da je jedan veliki otkupljivač maline, koji je svo vreme imao cenu 100-110 dinara, izašao sa cenom od 162 dinara i platiće svima koji su predali po staroj ceni.

• Vraćam se na snagu udruženja, na njihovo organizovanje. U ovom trenutku imate 603 otkupljivača i vi ne možete nikad da postignete jedinstvo, ali to je tržišna utakmica, jedni vuku druge – rekao je Nedimović

Imam informacija, kazao je ministar, da će neki na prostoru Arilja izaći sa još nešto višom cenom u odnosu na ova 162 dinara, jer oni neće da izgubi svoje proizvođače, jer treba i sledeće godine imati nekog ko će da donese malinu.

Predsednik udrženja „Zlatna malina“ Miroslav Obućina rekao je da je cena maline u Prijepolju znatno niža nego u nekim drugim opštinama.

• Ono što je dobro što mi imamo ugovornu akutnu cenu i nadamo se da će hladnjače u našoj opštini ispoštovati dogovor i podići cenu kao u ostalim opštinama u našem regionu, rekao je Obućina.

Predsednik opštine Prijepolje Dragoljub Zindović rekao je da su razgovori bili korisni, a da su su ministra Nedimovića upoznali i sa ukupnom situacijom u poljoprivredi u toj opštini.

Kako je naveo, razgovarano je o vladinom programu za koji konkurišu poljoprivredni proizvođači iz Prijepolja, a dogovoreno je i nekoliko ključnih stvari.

Kao najvažnije, Zindović je istakao da je dogovoreno da se osposobi granični prelaz Jabuka za fitosanitarni pregled, što je bio jedan od zahteva lokalnih prevoznika i uvoznika određene robe.

• „Druga važna tema oko koje smo se načelno dogovorili je realizacija izgradnje transfer stanice i nadam se da ćemo ići ubrzano ka realizaciji tog akutnog problema za našu opstinu“, rekao je Zindović.

Izvor  Tanjug