U osnovnoj školi u Katićima kod Ivanjice održana je manifestacija „ Dani ivanjičkog krompira“. Nagrađeni su najbolji proizvođači ovog povrća, najuspelija jela od krompira i održano predavanje o potrebi zaštite i prilagođavanja ove proizvodnje klimatskim promenama.

Prema odluci žirija, nosilac titule za najveći ovogodišnji prinos je Tomislav Jovanović iz Čepova. Proizveo je pet vagona po hektaru i uglavnom uzgaja sorte „mamfis“ i „arizona“. Nagradu za najveću krtolu od 1,6 kilograma dobio je Miroslav Radojičić sa Katića koji kaže da to nije retkost. Pogoduju klimatski uslovi a i održavanje tradicije uzgoja.Pehar za najneobičniji krompir dobio je Milivoje Zarić. Za najvećeg proizvođača ove godine je proglašen Ivan Stojković, a najmlađi uzgajivač je Nikola Mutavdžić.

Dodeljene su i nagrade za najuspelija jela od krompira, a prvo mesto je pripalo Dejanu Glintiću za pitu od krompira. Za najneobičniji ukus jela nagrađene su Bojana i Vera Adžić a za najbolju poslasticu Radosava Stevanić. Tehnička škola imala je najbolju dekoraciju a Rada Gavrilović najraznovrsnija jela i poslastice, dok je škola iz Katića i Močioca dobila treće mesto  za najbolje jelo i poslasticu.  Svi su nagrađeni kuhinjskim aparatima.

Stručno predavanje proizvođačima o zaštiti i ishrani krompira sa osvrtom na moljca održao je Borko Ivanović iz „Galenika fitofarmacije“. Skrenuo je pažnju na tendencije u gajenju krompira, odabir sortimenta, zaštiti pojedinih sorti i nekim preventivnim merama.

U ime lokalne samouprave manifestaciju je otvorio zamenik predsednika SO Ivanjica, Vladimir Bojanović a u  prigodnom kulturno-umetničkom programu su učestvovale pevačke grupe, frulaši i dvojničari i učenici Osnovne škole „Mićo Matović“ iz Katića.

Manifestaciju su organizovali: MZ Brezova, Dom kulture Ivanjica, OŠ „Mićo Matović“ iz Katića i Turistička organizacij Ivanjica. Generalni pokrovitelj je opština Ivanjica.

Predsednik Udruženja proizvođača malina „Vilamet“ Mileta Pilčević rekao da je to udruženje tražilo od Ministarstva poljoprivrede, da što je pre moguće organizuje sastanak sa otkupljivačima, vlasnicima hladnjača.

Cilj je da se razmotri mogućnost da se doplati otkupna cena za ovogodišnji rod koji je predat po akontnoj  ceni od 250 dinara po kilogramu.

Pilčević je za Betu rekao da datum sastanka zavisi toga da li će Ministarstvo uspeti da okupi bar najveće otkupljivače.

Razlog za doplatu je to što se malinama među hladnjačama trguje po ceni od 380 do 400 dinara za kilogram.

On je rekao da ima proizvođača koji još nisu uspeli da naplate predati rod iz ove godine, a na jugu Srbije i iz 2023. godine.

Udruženje malinara ’’Vilamet’’ iz Arilja saopštava da na osnovu do sada održanih sastanaka na nivou Ministarstva poljoprivrede, otkupljivača i udruženja nije napravljen mnogo veći pomak osim što otkupljivači odlagajući sa sastanka na sastanak žele da i dalje prolongiraju i  odugovlače u iznošenju povećanja cene za rod 2024.godine.

-Ovim putem pozivamo sve otkupljivače koji učestvuju u otkupu i formiranju cena da sagledaju ozbiljnost u kakvom se stanju nalazi proizvodnja srpske maline i da samim tim dodje do usaglašavanja cena na istom nivou u celoj Srbiji, da se izjednači cena u svim krajevima a samim tim dodje i do povećanja cene. Ariljski otkupljivači su izašli sa otkupnim cenama od 250 do 260 dinara ali dobar deo drugih otkupljivača ih ne prati,već je cena u pojedinim mestima Srbije 220,230 dinara.

c

Na sledećem sastanku očekujemo da dodje do povećanja cene 300 dinara za kilogram koju smo zahtevali a da po potpisivanju ugovora otkupljivača i stranih kupaca dodje do još većeg uvećanja i preko 300 dinara.

Ono sto je razočaravajuće je da su otkupljivači doprineli, sa niskim otkupnim cenama u 2023. i 2024.godine,  da proizvodnja u Srbiji se polako gasi i da više kao zemlja nećemo biti lideri u proizvodnji malina, već postati jeftina radna snaga u sopstvenoj zemlji.

Udruženje malinara “Vilamet“  Arilje

Predstavnici proizvođača malina iz udruženja „Vilamet“ razgovarali su  u Arilju sa vlasnicima hladnjača i ministrom poljoprivrede Srbije, Aleksandrom Martinovićem, o otkupnoj ceni tog voća. Po rečima ministara Martinovića  razgovori su veoma bitni kako bi se našlo povoljno rešenje za proizvođače ali i otkupljivače. Mlainari  traže da im se po kilogramu isplati 350 dinara a trenutna otkupna cena ide do 240 dinara.

Tokom naredne nedelje biće organizovan novi sastanak  na istoj lokaciji sa istom temom. Nada da će malinari  uspeti da se izbore za višu cenu je činjenica da je rod podbacio kako u Srbiji tako i u zemljama u okruženju.

Ivanjica / Arilje  – Ranije nego prethodnih godina malinari su iskrčili njive, vezali i pripremili svoje zasade za sezonu koja dolazi. Međutim, ono što im izaziva glavobolju nisu enormno visoke temperature za ovo doba godine,  već činjenica da se ne zna po kojoj će ceni maline biti otkupljivane. Na sastanak u resornom ministarstvu, koji su tražili proizvođači, još uvek se čeka a potpredsednik udruženja Vilamet iz Arilja, Lazar Todorović kaže da minimalno za kilogram crvenog zlata mora biti plaćeno 350 dinara.

Malinari kažu da pored ulaganja u zasade, od prskanja do prihranjivanja voćki, veći deo zarade moraju odvojiti za radnike. Dnevnice se kreću od četiri do pet hiljada dinara, a toliko se dodatno mora izdvojiti za hranu i smeštaj.

Malinari očekuju da će Ministarstvo poljoprivrede ugovoriti sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači kako bi se postigao dogovor oko ovogodišnje cene.

Arilje/Ivanjica/Kosjerić – Od Ministarstva poljoprivrede očekuje se da u što kraćem roku sazove sastanak kome će prisustvovati proizvođači i otkupljivači malina, kako bi se razgovaralo o ovogodišnjoj otkupnoj ceni, zaključak je sa sinoćnjeg skupa u Arilju kome je prisustvovao veliki broj proizvođača  iz ovog i okolnih mesta. Jedini predstavnik hladnjačara bio je vlasnik  ITN  Group iz Kosjerića, Aleksandar Marković, koji se obratio prisutnima ali nije mogao odgovoriti koliko će ove godine platiti maline.

Predsednik udruženja ’’Vilamet’’ iz Arilja, Mileta Pilčević, zadovoljan je odzivom malinara i prisustvom predstavnika Ministarstva poljoprivrede, ali je razočaran što se nisu odazvali otkupljivači koji diktiraju cenu ’’crvenog zlata’’.

Prvi čovek Arilja, Predrag Maslar, zahvalio se predstavnicima ministarstva i drugih institucija, proizvođaćima i svima koji su učestvovali u konstruktivnom razgovoru o prevazilaženju problema u oblasti malinarstva.

Direktor Instituta za voćarstvo Čačak, Darko Jevremović, istakao je da prema njihovoj računici proizvođačka cena na prinos od 10 tona, gde su uračunati svi troškovi materijala i rad, je 240 dinara po  kilogramu. Ukoliko su zasadi manji, cena je viša i obrnuto.

I ove godine malinari su ušli u svoje njive sa velikom neizvesnošću po pitanju isplativosti jer niko ne izlazi sa cenom otkupa za 2024. godinu. Uz pomoć Ministarstva poljoprivrede proizvođači i hladnjačari će narednih dana pokušati da se dogovore, kako bi korist od ’’crvenog zlata’’ bila obostrana.

Narodni poslanik iz Ivanjice Milovan Jakovljević održao je danas radni sastanak sa predstavnicima udruženja malinara. Tema ovog sastanka bila je vezana za rešenje problema otkupne cene malina koja je snižena u odnosu na vreme otkupa. Kako hladnjačari kažu ta cena uslovljena je lošim izvozom.

Milijan Lazić iz Saveza poljoprivrednih proizvođača Zapadne Srbije smatra da je priča o lošem izvozu maline nerealne, jer postoje podaci o godišnjem uvozu maline u Srbiju.

Ukoliko njihovi zahtevi ne budu ispunjeni svoja prava moraće da traže preko suda ili organizovanjem protesta, što je kako Lazić kaže  najgora solucija za sve.

Štab za vanredne situacije opštine Ivanjica izdao je saopštenje u kome se navodi:

Imajući u vidu trenutne okolnosti pod kojima poljoprivrednici imaju ograničene mogućnosti za prodaju svojih proizvoda, a naročito povrtari, u cilju plasmana mladog povrća i drugih proizvoda na teriroriji opštine Ivanjica, pozivamo poljoprivredne proizvođače sa terirorije naše opštine da se jave na brojeve telefona: 032-662-696, 064-647-36-21 i  0800-112-031 u cilju evidencije i olakšane komunikacije sa manjim trgovinama-piljarama.