Na 9. memorijalnom turniru „Dragoslav Jakovljević Babea“ u Kragujevcu, mladi bokser Valentino Fetahi ostvario je svoj prvi veliki uspeh – osvojio je zlatnu medalju u kategoriji pionira, do 30 kilograma. U svom prvom zvaničnom meču, nakon pet javnih sparinga, Fetahi je pobedio Kristijana Uroševića iz BK „Goč“ Vrnjačka Banja.

Na turniru je učestvovalo 74 boksera iz 25 klubova iz Srbije i Crne Gore, što ovom uspehu daje dodatnu težinu.

Vasilije Ćurčić imao je javni sparing sa Sretenom Ristanovićem iz BK „Sloboda“ Užice, dok Hamdi Fetahi i Mihailo Lišanin ovog puta nisu imali protivnike.

Čestitke klubu BK Lukač na odličnoj organizaciji turnira i zapaženim nastupima svojih takmičara.

Odmah posle Drugog svetskog rata, 1945. godine osnovana je prva državna zubna ambulanta u Ivanjici. Začetnik te ambulante bila je Ivanka Nešovanović, rođena Banaćanka koja se u detinjstvu sa roditeljima preselila u Beograd. Sa devojačkim prezimenom Ivačković u Beogradu je završila zubarsku školu i počela sa radom u jednom dispanzeru. Tadašnjim propisima država je slala medicinske radnike, po direktivi, u mesta gde je nedostajala određena kadrovska struktura. Tako je Ivanka dospela da radi u Novom Pazaru. Tamo je upoznala Ivanjičanina Milana Nešovanovića koji je u jednom velikom preduzeću u Novom Pazaru obavljao poslove šefa računovodstva. Rodila se ljubav i 1938. godine Ivanka i Milan venčali su se u Novom Pazaru. Planirali su da u tom gradu kupe kuću i ostanu da žive. Međutim, početak Drugog svetskog rata poremetio je njihove planove.

mart 1957.

U to vreme za Srbe nije bilo bezbedno u Novom Pazaru pa su spakovali nešto stvari i konjskom zapregom preko Sjenice i Golije došli u Milanovu rodnu Ivanjicu. Iznajmili su stan u Javorskoj ulici broj 13.  Ivanka je sa sobom ponela i nešto zubno tehničkih instrumenata i u tada maloj varoši brzo se pročulo da je stigla zubarka. Pre rata u Ivanjici nije bilo obučenih zubara već su zube vadili priučeni, a ako je trebala neka ozbiljnija intervencija išlo se u Užice ili Čačak. Odmah po dolasku Ivanka je počela da pruža usluge novim sugrađanima. Tokom rata Ivanka je poslove obavljala u svom stanu. Odmah posle rata opštinske vlasti u dogovoru sa Ivankom odlučile su da otvore državnu zubnu ambulantu. Nova ordinacija otvorena je u Javorskoj ulici u prizemlju zgrade u kojoj je stanovala Ivanka.

april 1952.godine

Veliki problem bio je obezbediti kadrove za rad u ordinaciji pa se Ivanka odlučila da obuči mlade Ivanjičane. Za prvog saradnika angažovala je Aca Lukovića koji je kasnije postao poznat i priznat zubar. Uz rad Aco je završio i Višu zubnotehničku školu. U tehniku, gde su se pravile proteze Ivanka je primila Boža Đurića-Džanku i Dragana Glavinića momka iz Gliječe. Uz Ivankinu pomoć njih dvojica su se učila ovom poslu i vanredno školovali za zvanje zubnog tehničara. Obojica su postali vrsni majstori i izrađivali kvalitetne proteze. Za ambulantu bile su potrebne i sestre. I tu se Ivanka oslonila na decu iz Ivanjice i uglavnom iz siromašnijih porodica. Angažovala je Rajku Punišić i Olgu Janković koje su inače bile rođake i stanovale u Javorskoj ulici blizu ordinacije. Za administrativno finansijske poslove bio je angažovan Sreto Vidić. Pošto se ordinacija morala svakodnevno čistiti i ribati Ivanka je za ovaj posao angažovala samohranu majku Koviljku Rajović. Interesantno je pomenuti da svi gore navedeni radnici, osim Rajke Punišić i Dragana Glavinića koji su nastavili posao van Ivanjice, ostali su u Ivanjici i u zubnoj ambulanti dočekali penziju.

mart 1957. godine

U odnosu na današnje vreme instrumenti kojima se radilo bili su daleko skromniji. Tako, na primer, mašina za struganje zuba okretala se nožno. Tada je bila moda da se na zdrave zube stavljaju zlatne ili srebrne navlake. To je bila neka vrsta ukrasa pa su se žene trudile da okite što više zuba. Da bi zubari napravili takve navlake pacijenti su morali da donese nešto  srebrno ili zlatno što bi se topilo i prerađivalo u navlaku.

Radno vreme ordinacije trajalo je od jutra do večeri sa pauzom za ručak. Iako je nedelja bila neradna Ivanka i njeni saradnici nisu gledali na to već su primali pacijente kojima je trebala hitna intervencija. Posle desetak  godina rada u Javorskoj ulici zubna ambulanta se pripaja Domu zdravlja i prelazi u tada nove prostorije gde se i danas nalazi.

Autor teksta: Raško Nešovanović

foto: Privatna arhiva