U Ivanjici su za vikend organizovani ’’Dražini dani’’ u znak sećanja na srpskog i jugoslovenskog oficira, armijskog generala i načelnika Štaba vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini , ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, đenerala Dražu Mihailovića.

Parastosu ispred spomenika Mihailoviću u rodnoj Ivanjici, prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu su bili Ravnogorci iz svih krajeva Srbije i dijaspore a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su odali počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, Čiča Draži.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu staru 69 godina.

U prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, danas je u Ivanjici služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 72. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve uz sasluženje oca Prokopija, igumana manastira Ribjak iz Bara.

Vence i cveće na spomenik najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji položili su predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Srbije, Nemačke i Australije, ali i drugi poštovaoci lika i dela prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu. 

• „Ni dan danas se ne zna grob našeg čiče, ali duh Dražin je u nama. Uvek je govorio, „ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“. Braćo i sestre ravnogorci, obruč oko Srba je sve veći. Moramo biti jedinstveni i složni. Republika Srpska je Srbija, Kosovo i Metohija su Srbija, dijaspora je Srbija. Brat za brata, ujedinjeni, jer ne smemo više biti bez sloge“, rekao je u svom obraćanju prisutnima Milojko Jorović, predsednik Ravnogorskog pokreta Ivanjice.

Nakon služenja pomena, pročitano je pismo pokreta iz Australije, koje je potpisao predsednik Dražo Cvijetić, u kome se traži osnivanje Svetskog četničkog kongresa koji će okupiti sva četnička udruženja i pokrete u zemlji i svetu.

Okupljenima su se obratili i predsednik Ravnogorskog pokreta Srbije Predrag Bogićević iz Kragujevca, književnik Milan Mladenović i starešina ivanjičke crkve Siniša Radenković.

• „Ravnogorski pokret godinama radi na istom cilju, a to je vaskrs Kraljevine Srbije, sa svim delovima koji su joj nekada pripadali. Mi od tog cilja nikada nećemo odustati“, rekao je Bogićević.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.

U hramu Svetog Nikole u Brezovi, na Ilindan, protojerej stavrofor Dalibor Milošević služio je svetu liturgiju nakon koje je obavljeno bratimljenje između ravnogorskih odbora iz Čačka i Zubinkog potoka.

Prisutne je pozdravio predsednik Moravičkog regiona ravnogorskog pokreta, Milojko Jorović, i tom prilikom istakao da je ovo veliki korak prema još boljoj saradnji sa braćom i sestrama koji žive na području Kosova i Metohije.

• Kosovo je bilo i ostaće srce Srbije. Ponosni smo što se na današnji praznik družimo sa našom braćom, onako kako dolikuje srpskoj veri i tradiciji.- rekao je Jorović.

Nakon liturgije i potpisivanja povelja o bratimljenju prisutnima je pripremljena trpeza mira i ljubavi.

Ravnogoraca iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, Kosova i dijaspore okupili su se u Ivanjici, rodnom gradu đenerala Draže Mihajlovića, da obeleže 71. godinu od njegove smrti.
Parastosu ispred spomenika Mihailoviću prethodilo je postrojavanje Ravnogorskog pokreta uz pozdrav „Za kralja i otadžbinu – živela Srbija“.

Na skupu je bilo mladih i starih, prisistvovao je predsednik Nove Srbije Velimir Ilić,a predsednik Ravnogorskog pokreta u Ivanjici, Milojko Jorović, zahvalio se svima koji su došli da odaju počast najvećem srpskom junaku dvadesetog veka, dragom Čiči.

• Zalagaćemo se da u nakraćem roku ovaj dom koji je posvećen Čiči dobije karakteristike uglednog muzeja sa vrednim eksponatima. Imamo podršku lokalne zajednice i javnih institucija zahvaljujući kojima je danas ova divna česma iza spomenika puštena u rad i služiće svim građanima Ivanjice kao i turistima. Naravno, posebnu zahvalnost dugujemo svi ravnogorcima i ljudima koji su učestvovali u izgradnji spomenika našem Čiči. Poruka je jedna, da se mi Srbi što pre složimo, obožimo i umnožimo.- rekao je Jorović.

Predsednik Ravnogorskog pokreta, Predrag Bogićević, iz Kragujevca rekao je da Ivanjica s ponosom može reći da je iznedrila junaka Dražu Mihailovića, jednog od najodlikovanijih srpskih oficira.

• Današnji dan je za nas i tužan i radostan. Ime đenerala Mihajlovića ispisano je zlatnim slovima u istoriji Srbije i crkvenim knjigama jer se on držao svog oficirskog zvanja a sa druge strane i kosovskog zaveta koji kaže da je preče carsko nebesko od ovozemljaskog. Pokazao je to na svom primeru. Posle velikih borbi, kada je već bio izdan od strane saveznika i znao svoju sudbinu, nije hteo da napusti zemlju već je ostao da deli sudbinu svog naroda. Tada je rekao: Otadžbina se ne može poneti na đonovima cipela. Svesno se žrtvovao za svoj narod kralja i otadžbinu. – rekao je Bogićević.

Predsednik Nove Srbije, Velimir Ilić, rekao je da je vreme da se pokaže jedinstvo naroda i istakao da Srbija nije igračka u rukama Brisela, Vašingtona i Moskve, te da ova zemlja mora ostati svoja na svome.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Bio je armijski general i načelnik Štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini, kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije, u prvoj i drugoj vladi Slobodana Jovanovića, u međuvladi Miloša Trifunovića i vladi Božidara Purića, u toku Drugog svetskog rata. Tokom balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir Srpske vojske u Kraljevini Srbiji. Posle Aprilskog rata, Mihailović je odbio da prizna kapitulaciju Jugoslovenske vojske i sklonio se na Ravnu goru, gde je osnovao pokret otpora protiv okupatora.

Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu koja je donesena 69 godina ranije. Mihailović je za svoje zasluge nagrađen brojnim odlikovanjima, pa se smatra najodlikovanijim oficirom u istoriji srpske vojske. Poslednje posthumno priznanje dodelio mu je američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine. Odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena za „organizovanje i vođenje snaga otpora protiv neprijatelja koji je okupirao Jugoslaviju“, kao i za „spasavanjeameričkih avijatičara“

Ravnogorci iz cele Srbije nadmetali su se danas na 13. Ravnogorskoj olimpijadi, takmičenju koje nastavlja sportsku tradiciju započetu još u vreme Drugog svetskog rata.

Pre nego što su izašli na teren, sveštenik je održao molitvu ispred spomenika Kralju Aleksandru Prvom.

Osim Karguujevčana takmičili su se i Osečani, Valjevci, i ekipa Beli orlovi. Moravički okrug predstavljali su Ravnogorci iz Ivanjice, Arilja i Čačka.  Milojko Jorović osvojio je,kao deo ekipe iz Ivanjice,  treće mesto u trčanju na 100 metara. Nedeljko Vlasonić iz Čačka takođe se okitio bronzom u skoku u dalj.

Ekipa iz Osečine je bila apsolutni pobednik ove Ravnogorske olimpijade, zahvaljujući Aleksandru Krajišniku (27), iz Šapca, rodom iz Sarajeva, koji je bio najbolji u svim nadmetanjima.

Predrag Bogićević, predsednik Ravnogorskog pokreta, kaže da je 1945. godine na planini Vučijak u Bosni održana Prva Ravnogorska olimpijada, kojoj je prisustvovao i đeneral Draža Mihajlović.

• Druženje je bitno da se održi bratski i viteški duh, da se nastavi tradicija nadmetanja u starim sportskim veštinama. To nas spaja, i čuva – kaže Bogićević.

Dok su se takmičari skakali, trčali, i pod suncem koje je bukvalno pržilo, davali sve od sebe, iz hlada šume kraj igrališta su ih bodrili navijači – prijatelji, meštani, a ponajviše deca…Nakon proglašenja pobednika, krenulo se na drugi deo druženja – uz kolo i vojnički pasulj.

Pod sloganom ‘’Krv dajemo – Kosovo ne dajemo’’ članovi Ravnogorskog pokreta iz Ivanjice posetili su bolnicu u Kosovskoj Mitrovici i tom prilikom organizovano su dali krv.

Povod posete Kosovu i Metohiji bila je slava Ravnogoraca u Zvečanu. Prisustvovali su parastosu četničkom vojvodi, kapetanu prve klase, Zaru Radovanoviću-Zarji, koji je 1945. godine dao život braneći Kosovo i Metohiju. Predsednik Ravnogorskog pokreta Ivanjica, Milojko Jorović, istakao je da su na ovaj način želeli da pošalju jasnu poruku kako stoje uz svoju braću na Kosovu.

• Kosovo je za nas oduvek bilo srce Srbije i dok je Ravnogoraca biće uvek srpsko.- rekao je Jorović.

Ivanjički Ravnogorci posetili su manastir Studenicu,Crkvu Sv. Vasilija Ostroškog u Leposaviću, crkvu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici kao i spomenik kralju Milutinu.

Ravnogorski pokret  Ivanjica  8. maja organizuje za simpatizere i sve sugrađane odlazak na Ravnu goru  povodom obeležavanja  Trećeg srpskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, podignutog na Markovdan 1941.  godine. Uz organizovan prevoz obezbeđen  je i besplatan ručak.

• Moramo posetiti Ravnu goru u čast našeg Ivanjičanina, đenerala Draže Mihajlovića, našeg Čiče, najodlikovanijeg srpskog  generala. Prisetiti se njegovih reči kada je sa tadašnjom  Jugoslovenskom vojskom u otadžbini, u maju 1945.godine,  stigao na Ravnu goru: “ Ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“, rekao je tada Čiča.  Ta rečenica je bila presudna da Draža postane prvi gerilac u porobljenoj Evropi.– kaže za Info LIGU predsednik ivanjičkih ravnogoraca, Milojko  Jorović.

Ravnogorski pokret iz Ivanjice zatražio je zvanično od lokalnog parlamenta  da na nekoj od narednih sednica donese odluku o proglašenju generala Draže Mihailovića za počasnog građanina Ivanjice. Uz to, zatražili su i da jedna ulica u gradu ponese njegovo ime a  trg ispred Čičinog spomenika dobije naziv Venac Đenerala Draže.

U predstavci Ravnogorskog pokreta se između ostalog navodi da je đeneral Mihailović najveći srpski junak, najodlikovaniji svetski general i prvi gerilac u porobljenoj Evropi.

Posebno se apostrofira podatak da je  Draža Mihajlović rođen u Ivanjici i kršten u ovdašnjoj crkvi Svetih cara Konstantina i carice Jelene, a kao dokaz priložena je i krštenica iz 1893. godine, kao svedočanstvo o njegovom datumu rođenja i krštenja.

Ivanjički Ravnogorci u zahtevu upućenom lokalnim vlastima navode da je rehabilitacijom đenerala Mihailovića ispravljena velika istorijska nepravda, čime je konačno dokazano da on nije bio izdajnik već veliki junak. Iz tog razloga i traže da se Ivanjica posle 70 godina dostojno oduži svom najpoznatijem i najpriznatijem sugrađaninu.

„Na hiljade Ivanjičana traži Čičinu ulicu, što vam možemo i dokumentovati potpisima građana“,

izjavio je za naš portal predsednik Ravnogorskog pokreta za Ivanjicu, Milojko Jorović.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 27. aprila 1893. godine. Bio je vođa Ravnogorskog pokreta i komandant Kraljevske vojske u otadžbini tokom Drugog svetskog rata. Uhapšen je i u montiranom procesu osuđen na smrt streljanjem 1946. godine, uz trajan gubitak političkih i građanskih prava i oduzimanje celokupne imovine.

Viši sud u Beogradu ga je rehabilitovao maja meseca 2015. godine Draža Mihailović je najodlikovaniji srpski oficir u istoriji.