U Ivanjici je danas obeležen dan sećanja na srpskog i jugoslovenskog oficira, armijskog generala i načelnika Štaba vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini , ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, đenerala Dražu Mihailovića. Ravnogorci su mu odali počast ispred spomen obeležja u Ivanjici.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine. Nakon Drugog svetskog rata nove komunističke vlasti su ga uhapsile i osudile na smrt za kolaboraciju i ratne zločine, posle čega je streljan na današnji dan i sahranjen na tajnom mestu. Godine 2015. Viši sud u Beogradu je usvojio zahtev za njegovu rehabilitaciju, te proglasio ništavnom presudu staru 69 godina.

Ravnogorski pokret se ne smatra umešanim u slučaj rudarenja kriptovalutama u Čičinom domu u Ivanjici. Njihov stav je jasan, nikada i nikome nisu dali dozvolu da se prostorije koje su namenjene za veličanje  lika i dela đenerala Draže Mihajlovića koriste u druge, ponajmanje komercijalne svrhe.

Takođe su stava da nadležne institucije moraju utvrditi da li je u ovom slučaju bilo nezakonitih radnji za koje bi počinioci trebalo da snose odgovornost.

-Državno tužilaštvo se još nije oglasilo kvalifikacijom,  tako da su naša saznanja o ovom slučaju isključivo oslonjena na medijske natpise. Ono što možemo sa sigurnošću reći da je Ravnogorski pokret sklopio ugovor sa opštinom Ivanjica da se objekat koristi za muzejsku postavku i svečanosti koje se održavaju u čast sećanja na armijskog genera i ministra Vojske, Dragoljuba Dražu Mihajlovića. Ravnogorski pokret je poštovao odrebe ugovora.-rekao je Dragan Sofronijević, savetnik predsenika RP SRBIOORS-A.

Ravnogorski pokret kome je na prvom mestu čast, ugled i poštenje neće osuđivati nikoga dok slučaj ne bude detaljno istražen. Takođe, ukoliko se od strane pravnih institucija dokaže da su neki članovi ovog pokreta imali učešće u slučaju rudarenja kriptovaluta u podrumu Čičinog doma, isti će odgovarati pred njihovim Sudom časti.

Članovi Ravnogorskog pokreta iz Ivanjice položili su cveće na spomenik đeneralu Draži Mihajloviću koji je rođen na današnji dan 1893. godine u Ivanjici. Predsednik ovog pokreta, Milojko Jorović, kaže da se o liku idelu popularnog Čiče mora mnogo više znati pa se u anrednom period planira izgradnja Ravnogorskog centra, ukoliko se za to steknu uslovi.

Dragoljub Mihajlović- Čiča Draža bio je armijski general i načelnik štaba Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u Otadžbini kao i ministar vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije u vladi akademika Slobodana Jovanovića i dr Božidara Purića.

Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata Draža je bio oficir srpske vojske u Kraljeveni Srbiji. Nakon Aprilskog rata, Mihajlović je odbio da prizna kapitulaciju Jugoslovenske vojske I sklonio se na Ravnu goru gde je osnovao pokret otpora protiv okupatora. Posle Drugog svetskog rata od strane komunističke vlasti uhapšen je i osuđen na smrt. Streljan je 17. jula 1946.godine i sahranjen na tajnom mestu.

Mihailović je jedan od najodlikovanijih oficira u istoriji moderne srpske države, a poslednje odlikovanje mu je dodelio posthumno američki predsednik Hari Truman marta 1948. godine, odlikovao ga je ordenom Legija za zasluge prvog stepena zbog organizovanja i vođenja veoma važnih snaga otpora protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji, spasavanju američkih avijatičara oborenih nad Jugoslavijom, doprinosu savezničkoj stvari i pomoći u konačnoj pobedi Saveznika u Drugom svetskom ratu.

Dražin otac Mihailo Mihailović rođen je 20. aprila 1863. godine u Požarevcu, od oca Milosava i majke Ekatarine, a kršten sedam dana kasnije, u crkvi Svetih Arhistratiha Mihaila i Gavrila. Prema protokolu krštenih, koji se danas čuva u požarevačkoj opštini, Dražin deda Milosav bio je zanatlija – papudžija. Istim zanatom bavio se i kum Toma Kostić, takođe „žitelj požarevački“.

Pre nego što se u Ivanjici zaposlio kao pisar Moravičkog sreza, Mihailo Mihailović je iza sebe već imao jedan brak i dvoje dece. To saznajemo iz Dražine krštenice, u kojoj piše: „Po rođenju ocu treće, majci prvo dete“. Ali, u požarevačkoj opštini nema knjiga rođenih za period od 1870. do 1893. godine, tako da nam imena Mihailove prve žene i dvoje dece ostaju tajna. U porodici Mihailovića o njima nije ostalo sećanje, sem da po toj liniji imaju rođake u Grčkoj, sa kojima nisu u vezi.

Dragoljub Draža Mihailović rođen je u Ivanjici 26. aprila 1893. godine, „nešto pre ponoći“. Krstio ga je sveštenik Arsenije Prokopijević u ivanjičkoj crkvi, 15. maja, a kum je bio Jakov Jojić predsednik suda ivanjičke opštine.

Draža je dobio ime po Dragoljubu Draži Petroviću, ocu njegove majke Smiljane, uglednom domaćinu raškog sela Tisovica. Bio je to znak zahvalnosti Smiljane i Mihaila prema tada već počivšem Dragoljubu Petroviću, što je blagosiljao njihov brak.

Posle Draže, Smiljana i Mihailo dobili su ćerke Milicu i Jelicu. Milica je verovatno rođena 1894, a Jelica 1895. godine. Dražina sestra Milica umrla je mlada, 1905. godine, od tuberkuloze. Jelica je završila arhitekturu u Beogradu, kada je ovaj fakultet tek osnovan, tako da je spadala u red prvih arhitekata u Srbiji. Udala se za kolegu koji se prezivao Vrečko, ali je brak kratko trajao i nisu imali dece. Jelica je radila u opštini grada Beograda, a živela je u porodičnoj kući u Cvijićevoj ulici. Kuća je bila lepa, na sprat, sa baštom ispred. Pred rat i za vreme rata Jelica je u toj kući živela sama. Po manirima, govoru i izgledu, bila je idealan predstavnik srpskog građanskog društva. Pod okupacijom Nemci nisu hapsili Dražinu sestru. Ubili su je komunisti, čim su ušli u Beograd. Ne zna se gde je njen grob. Jeličina kuća je konfiskovana I posle nekog vremena,srušena.

Svega nekoliko meseci po Jeličinom rođenju umro je otac Mihailo, a posle pet godina umrla je i majka Smiljana. Zato je 1901. godine Dražin, Miličin i Jeličin stric, veterinarski major Vladimir Mihailović, doveo siročiće u svoj dom u Beogradu, u Studeničkoj ulici (danas ulica Svetozara Markovića), preuzevši staranje o njima. Decu je čuvala Vlajkova majka, Dražina baba po ocu, Stanica. U ondašnjem beogradskom društvu, major Mihailović beše omiljen i poznat kao „čika Vlajko“. Oficiri su bili i Dražini stričevi Dragomir i Velimir. Četvrti Dražin stric, Toma, radio je kao upravnik telegrafa u pošti u Beogradu.

Po završetku osnovne škole, Draža je ujesen 1904. godine upisan u Treću mušku gimnaziju (do 1906. nalazila se kod Vaseljenske crkve, a od tada na Cvetnom trgu). Prva tri razreda gimnazije završio je u Trećoj muškoj, a poslednja tri, od 1907. do 1910. godine, u Drugoj beogradskoj gimnaziji. Posle završenih šest razreda gimnazije, Draža je 1. septembra 1910. godine stupio u 43. klasu Niže škole Vojne akademije. Bio je odličan student: diplomirao je kao četvrti u klasi.

U Ivanjici je u prisustvu više desetina članova Ravnogorskog pokreta iz zemlje i inostranstva, služen pomen đeneralu Draži Mihailoviću, povodom 73. godišnjice njegovog streljanja u Beogradu 17. jula 1946. godine, od strane tadašnjih komunističkih vlasti.

Parastos je služilo sveštenstvo ivanjičke crkve Svetih cara Konstantina i carice Jelene.

Vence ispred spomenika rođenom Ivanjičaninu, najodlikovanijem oficiru srpske vojske u istoriji,  položili su predsednik Ravnogorskih pokreta Srbije Predrag Bogićević, a nešto kasnije i predsednik srpskog pokreta “Dveri” Boško Obradović.

O liku  delu prvog gerilca porobljene Evrope u Drugom svetskom ratu, su pored Bogićevića, govorili i predstavnici Ravnogorskog pokreta iz Ivanjice, Beograda i sa Kosova i Metohije.

Postrojeni Ravnogorci su nakon završetka parastosa prošetali glavnom ivanjičkom ulicom.

Ravnogorski pokret Ivanjica  8. maja organizuje za simpatizere i sve sugrađane odlazak na Ravnu goru  povodom obeležavanja  Trećeg srpskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, podignutog na Markovdan 1941.  godine.

Očekuje se dolazak 2000 Ravnogoraca iz Srbije, Crne Gore i dijaspore. Nbakon svečanog defilea predviđen je i prigodan kulturno umetnićki program.

Đeneral Mihajlović je sa tadašnjom  Jugoslovenskom vojskom u otadžbini, u maju 1941.godine,  stigao na Ravnu goru: “ Ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“, rekao je Čiča a ta rečenica je bila presudna da Draža postane prvi gerilac u porobljenoj Evropi. Prošle godine po prvi put na Ravnu goru došla je i Vojska RS , tako da i njih očekujemo na skupu. – kaže za Info Ligu predsednik Ravnogoraca zapadne Srbije, Milojko  Jorović.

On je najavio da je u planu održavanje Svetskog kongresa četnika, sledeće godine u Ivanjici.

Ravnogorski pokret iz Ivanjice održao je parastos vojvodi Todoru Dobriću u Branjaku na Kosovu i Metohiji. Tom prilikom, brojni ravnogorci su dobrovoljno dali krv za bolnicu u Kosovskoj Mitrovici, a potom su obavili bratimljenje sa ravnogorskim odborom „Zubin potok“ iz Ibarskog Kolašina.

• „U ovim teškim vremenima za srpski narod na KiM, kada se ne zna kakva ih sudbina čeka, došli smo da damo moralnu podršku braći i sestrama sa Kosova i Metohije i da im pokažemo da nisu sami u ovim teškim trenucima. Naša saradnja sa braćom sa KiM je do sad bila odlična, sa ovim bratimljenjem biće još čvršća i bolja“– rekao je predsednik RP Ivanjica, Jorović Milojko.

Razvigor Galjak, predsednik ravnogoraca iz Zubinog potoka se zahvalio braći iz Ivanjice i istakao da braća i sestre iz Srbije nikad neće zaboraviti Kosovo, jer je ono srce Srbije.

Na kraju je održana trpeza ljubavi za sve ravnogorce.

Ravnogorski pokret  Ivanjica  8. maja organizuje za simpatizere i sve sugrađane odlazak na Ravnu goru  povodom obeležavanja  Trećeg srpskog ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, podignutog na Markovdan 1941.  godine.

Očekuje se dolazak 5 000 Ravnogoraca iz Srbije, Crne Gore i dijaspore. Uz organizovan prevoz obezbeđen je i besplatan ručak.

• Održaće se defile u čast  našeg Ivanjičanina, đenerala Draže Mihajlovića, našeg Čiče, najodlikovanijeg srpskog  generala. Prisetiti se njegovih reči kada je sa tadašnjom  Jugoslovenskom vojskom u otadžbini, u maju 1945.godine,  stigao na Ravnu goru: “ Ja kapitulaciju ne priznajem, takva reč ne postoji u vojnom rečniku“, rekao je tada Čiča.  Ta rečenica je bila presudna da Draža postane prvi gerilac u porobljenoj Evropi. Na skupu će govoriti preživeli Ravnogorci, predsednik Predrag Đorđević a pripremljen je i prigodan kulturno- umetnički program.– kaže za Info LIGU predsednik ivanjičkih Ravnogoraca, Milojko  Jorović.

Na sastanku koji je prethodio na Ravnoj Gori za predsednika Zapadne oblasti izabran je Milojko Jorović iz Ivanjice. U ovu oblast spadaju Moravički okrug (predsednik Zoran Milošević iz Ivanjice), Zlatiborski okrug (predsednik Rade Đorđević iz Arilja) i Raški okrug (predsednik Vlado Todorović iz Kraljeva).