U Ivanjici je danas zabeležen još jedan ekološki incident. Rekom Moravicom plivala je masna mrlja, pretpostavlja se da je reč o nafti koju je neko ispustio u atmosfersku kanalizaciju.

Mrlja se oko 15 časova pojavila u blizini Crnjevskog mosta, dolazila je iz gornjeg toka reke a meštani koji žive na ovom potezu kažu da se ovo ne dešava prvi put.

Problem u Ivanjici o kom je Infoliga već nekoliko puta pisala, a tiče se niske ekološke svesti i nemara građana koji gotovo svakodnevno zagadjuju Moravicu , ne jenjava. Ova reka se duž šetališta u gradskom parku suočava sa ogromnim zagađenjem, i to isključivo zbog ljudskog faktora. Zbog toga je, Kancelarija za mlade opštine Ivanjica u saradnji sa lokalnom samoupravom u svoje redovne akcije uvrstila ekološko uređenje vodotoka i obala ove reke.

Gradski park sa novim šetalištem duž obala Moravice predstavlja srce grada, a kako njegov izgled ne bi bio narušen potrebna je briga svih nas.

„Gradić na Moravici“, je česta opisna odrednica u medijskom predstavljanju Ivanjice. Istina je da leži sa obe strane ove planinske reke, začetnice Zapadne Morave pošto usput pokupi mnogobrojne potoke, vode Rzava u Arilju i Skrapeža u Požegi. Naseljena mesta sve od Međurečja, do izlaza iz ivanjičke opštine u dnu Priličkog polja, formirana su oko Moravice koja velikom brzinom u ravnije krajeve stiže sa obronaka Golije, prihvatajući u sebe Nošnicu.

Vekovima je Moravica krčila sebi put, usecajući korito tamo gde joj je prirodni pad terena zacrtao trasu. Tako se i dogodilo da su obale njenog toka kroz gradsko naselje od Lučke reke do novog mosta na Kušićanu visoke i strme, obrasle šumskim rastinjem koje je skriva od željnih očiju njenih stanovnika sa obe strane.

Ponekad se stiče utisak kao da je i nemamo, nevidljiva nam je i nedostupna u najdužem delu toka kroz grad. Najviše što joj se možemo približiti je njen vodopad u gradskom parku, doduše oskrnavljen nakaradnom rekonstrukcijom brane, i uzvodnog dela koji praveći meandre opet nestaje u gustišu iza šetališta na Jelića polju.

Nekada je bila i mnogo čistija, mamila je kupače u letnjim mesecima, plenila hukom ispod napera i opet nestajala duboko ispod Kamenog i Žičanog mosta, skrivajući se od željnih sugrađana.

Jesmo li joj pružili dovoljno pažnje, jesmo li je u potrebnoj meri ukrotili, jesmo li je učinili vidljivijom i sebi i onima koji nam u goste dođu? Imamo li uopšte osećaj da živimo na reci, pored vode, koju mnogi gradovi mogu samo da sanjaju? Jesu li nam dostupne njene obale, možemo li uz njen žubor prošetati, osetiti svežinu koju vuče sa planina, zastati, zagledati se u nju, odmoriti dušu i telo na nekoj klupi tik uz njenu obalu? Čujemo je, osećamo, ali ne uživamo potpuno.

Ne vodimo ni dovoljno računa o njoj. Zagađujemo je svesno ili nesvesno svakim danom sve više. Devastirane obale, neretko pune smeća, vidne kanalizacione cevi koje leti šire nesnošljiv smrad, a o „groblju kesa“ okačenih na rastinje tik uz reku da i ne govorimo. Ona sobom usput kupi sav naš nemar i nisku ekološku svest.

Razmislimo o ideji spuštanja na same obale Moravice i uređenju njenog korita. O vraćanju kupališta u Šljivaku i Naperu. O trajnom rešenju otpadnih voda? O izgradnji osvetljenih staza za šetnju duž njenog toka, od hidrocentrale do ispod uliva Gliječkog potoka.

Postoji par urađenih projekata, a jedan od njih je Regulacija leve obale Moravice nizvodno od Žičanog mosta, uključujući ušće Gliječkog potoka i njegovo zacevljenje, koji je finansirao Evropski PROGRES.

Ideje i projekti postoje, ali su najčešći odgovori nadležnih da nema novca i da je takva investicija u ovom trenutku nepotrebna i neisplativa.

Mora li sve da se vrati kroz novac, da svaki uloženi dinar donese jedan novi?

Ovde rešavamo i probleme koje smo dugogodišnjim nemarom sami stvorili. Pre svega one ekološke prirode. Spuštanjem na obale naše reke, uistinu bismo bili gradić na Moravici.