Na svetski dan zaštite životne sredine  Javno preduzeće „Srbijašume“, obeležilo je  20 godina od proglašenja Parka prirode „Golija“ i dobijanja statusa Rezervata biosfere „Golija-Studenica“, predstavljanjem istoimene monografije.

U monografiji su navedeni najvažniji podaci o parku prirode, dati su popisi najznačajnijih prirodnih i kulturnih vrednosti, prikazan je koncept rezervata biosfere kod nas i u svetu. Monografija sadrži tekstove ljudi koji sa i od Golije žive i koji poznaju njene tajne, legende, priče, gastronomiju, stanovništvo. Autori tekstova trudili su se da objektivne činjenice ukrase i ličnim doživljajima i utiscima ljudi koji o Goliji imaju šta da kažu i koje je vole i pronose glas o njoj.

Monografija bi trebalo da bude inspiracija i vodič za sve one koji žele da je posete i otkriju čari Golije.

Vlada Republike Srbije donela je Uredbu (20.07.2001. godine), kojom je područje planina Golije i Radočela stavljeno pod zaštitu kao Park prirode „Golija“ (74. 183 ha) i za upravljača imenovano je JP „Srbijašume“ Beograd.

Upravljanje PP „Golija“ ostvaruje se preko šumskih gazdinstava „Golija“ Ivanjica, „Stolovi“ Kraljevo i „Šumarstvo“ Raška, odnosno poslove upravljanja zaštićenim područjem obavlja Radna jedinica „Park prirode Golija“, sa sedištem u Ivanjici.

Park prirode „Golija“ stavljen je pod zaštitu radi očuvanja: vrednosti šumskih ekosistema; raznovrsnosti predela i izvanredne lepote pejzaža; kulturnih dobara i njihove okoline (manastir Studenica i manastir Gradac); trajnosti i kvaliteta osnovnih prirodnih resursa (vode, zemljišta i biljnog pokrivača), biološke raznovrsnosti retkih, endemičnih i reliktnih vrsta; geonasleđa, predstavljenog neobičnim i atraktivnim oblicima reljefa i brojnim vodenim objektima i pojavama u vidu izvora planinskih vodotoka i tresavskih jezera.

Park prirode „Golija“ sa svojim prirodnim i stvorenim vrednostima zadovoljio je u potpunosti kriterijume za nominovanje za rezervat biosfere po programu MAB-a (Program „Man and biosphere“ – „Čovek i biosfera“), tako da je deo Parka prirode „Golija“ odlukom Komisije UNESCO-a (10.11.2001. godine) proglašen za rezervat biosfere „Golija-Studenica“ (površine 53.804 ha).

Biti upravljač zaštićenog područja, odnosno prvog rezervata biosfere u Srbiji, velika je čast i privilegija, a još veća obaveza. JP „Srbijašume“, tokom prethodne dve decenije, susrelo se sa brojnim izazovima u radu na zaštiti, razvoju i trajnom očuvanju prirodnih i stvorenih vrednosti Golije.

Zajedno sa predstavnicima Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva spoljnih poslova, lokalnih samouprava Ivanjice, Kraljeva, Raške, Sjenice i Novog Pazara, lokalnog stanovništva i organizacija civilnog društva definisana je vizija rezervata biosfere.

Vizija RB „Golija-Studenica“  – Područje Rezervata biosfere „Golija – Studenica“  strogo je kontrolisano i uređeno područje u skladu sa potrebama zaštite prirode i lokalnog stanovništva u kome su oživele škole, a višefunkcionalna seoska domaćinstva i njihovi biznisi postali su nasledni; očuvana prirodna i kulturna baština kroz održivi turizam, donosi prihode lokalnom stanovništvu koje živi u i oko Rezervata.

Rezervat biosfere „Golija – Studenica“ bio je prvi i jedini rezervat u Srbiji sve do 2017. godine, kada je Republika Srbija dobila i drugi Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje“ (površine 176.635 ha).

Danas, UNESKO Svetsku mrežu rezervata biosfere čini 714 rezervata biosfere iz 129 zemalja. Takođe ove godine se obeležava i 50-godišnjica UNESKO Programa „Čovek i biosfera“.

Monografija čiji je izdavač JP „Srbijašume“ urađena je zajedno sa Eko centrom iz Beograda, uz angažovanje oko 20 stručnjaka različitih specijalnosti. Monografija je dvojezična – na srpskom i engleskom jeziku.

Poslednjih meseci sve učestalije se spekuliše da će planina Golijamožda i izgubiti epitet Rezervata biosfere, koji je dobila 2001. godine od strane UNESCO MAB Programa – Čovek i priroda.Prema tumačenjima upućenijih u problematiku postojanja i funkcionisanja ovakvih prirodnih retkosti, Rezervat bi mogao biti osporen od samog UNESCO komiteta, koji je veliki deo ove planine odlukom uvrstio u Rezervate biosfere pod nazivom „Golija– Studenica“. Jedini je u našoj zemlji, prostire se na gotovo 56.000 hektara i deo je Parka prirode Golija.

Razlozi, kako pojedini stručnjaci za zaštitu prirode i ekologiju kažu, leže u tome što Rezervat u poslednjih 15 godina koliko postoji, nije ispunio očekivanja onih koji su ga uvrstili u prirodne svetske retkosti. Zamera se, prema njihovim rečima, upravljaču nad parkom i rezervatom, da je malo šta uradio na njegovoj zaštiti, unapređenju i promociji, čime nisu ispunjene preuzete obaveze i očekivanja prilikom proglašenja ovog prostora za prirodno dobro od velikog značaja. Tvrdnje potkrepljuju i činjenicom da na prostoru čitave Golije postoji samo jedan vizitorski centar, onaj na Belim Vodama. Gotovo nepostojeća promocija ovaj dragulj čini nepoznatim široj javnosti, a uprava parka i rezervata u Raškoj, daleko je od svih zbivanja na planini. Ekonomska korist koju bi trebalo da ima lokalno stanovništvo ovog predela, kažu, uopšte ne postoji.

JP “Srbijašume” koje upravlja Rezervatom biosfere i Parkom prirode, u eri interneta, još uvek nema zasebnu web portal stranicu posvećenu ovom prirodnom resursu. Tako bi se na jednom mestu mogli pronaći objedinjeni podaci, dokumentacija i projekti vezani za Goliju. Osim osnovnih generalija prepisanih iz dve uredbe o proglašenju parkom i rezervatom, vrlo je teško pronaći informacije o aktivnostima koje se sprovode u cilju zaštite, unapređenja i razvoja ovog planinskog bisera. S vremena na vreme se pojavi po neki novinski članak, ali javnost u Ivanjici o tome uglavnom malo zna.

Među retkim promotivnim aktivnostima i unapređenju dostupnosti planine, izdvajamo štampanje 2.000 primeraka brošure „Jezera Golije – mitovi i legende“, mapiranje dve planinarske staze u dužini od 30 kilometara i postavljanje drvenog mobilijara na mestima za odmor. I sve to, zahvaljujući EU Progresu, sada Evropskom PROGRESU, koji kroz novčane donacije podržava razvoj 34 lokalne samouprave na jugozapadu i jugoistoku Srbije, među kojima je i Ivanjica.

Dugogodišnjom nebrigom nadležnih, gotovo sva izletišta su zatrpana smećem, veoma je mali broj kanti i kontejnera, a vatre se pale i na mestima gde je to izričito zabranjeno. Rendžerske službe uopšte ne postoje.

Velika polemika Ivanjičana vodi se i o tome, zašto je sedište parka i rezervata u Raški, ako se zna da više od polovine Golije pripada Ivanjici, dok je ostatak raspoređen na Rašku, Kraljevo, Novi Pazar i Sjenicu.

Tragom neproverenih priča i nagađanja, ali i evidentnih činjenica, zvanične odgovore o tome može li se dogoditi da Golija izgubi status rezervata potražili smo u Zavodu za zaštitu prirode Srbije. U saopštenju koje je potpisao direktor ove institucije Aleksandar Dragišić, navodi se da je za Rezervat biosfere „Golija – Studenica“ urađen Periodični izveštaj od 2006. do 2015. godine, nakon čega je Savetodavni komitet za rezervate biosfere dostavio zaključke i zatražio dodatne informacije.

U okviru aktivnosti vezanih za izradu Periodičnog izveštaja, a u skladu sa smernicama UNESCO MAB komiteta, početkom septembra prošle godine, Srbiju je posetio savetnik za MAB program Petr Čupa, zamenik direktora češkog Rezervata biosfere „Donja Morava“.

U cilju predstavljanja karateristika i planova zaštite i upravljanja jedinog Rezervata biosfere u Srbiji, održan je sastanak na kome su predstavljene njegove vrednosti, model, planovi upravljanja i unapređenja. Organizovani su i terenski obilasci Rrezervata, a na kraju posete održan je sastanak u okviru koga je MAB komitet dao tehnička uputstva i stručne savete za doradu Periodičnog izveštaja.

Finalni dokumet UNESCO MAB komitetu, prema tvrdnji direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dostavljen je pre roka koji je istekao 30. septembra prošle godine.

Poseta eksperta iz Češke realizovana je u organizacijiJP„Srbijašume“, upravljača Rezervatom biosfere „Golija-Studenica“, uz stručnu podršku Zavoda za zaštitu prirode Srbije, kako bi se unapredio rad na utvrđivanju zaštitnih zona u Rezervatu i doneo strateški Akcioni plan upravljanja.

U saopštenju direktora Zavoda za zaštitu prirode Alekdandra Dragišića, stoji da će Savetodavni komitet, Periodični izveštaj razmatrati na jednoj od sednica tokom ove godine. Nakon zasedanja i dobijenog odgovora, Zavod će u saradnji sa JP„Srbijašume“, postupiti po sugestijama i preporukama.

Od gospodina Dragišića smo zatražili i da u ime Zavoda za zaštitu prirode Srbije iznese stav o tome, da li se razvoj ski centra na Goliji eventualno kosi sa zaštitom planine, izraženu kroz Park prirode i Rrezervat biosfere? On je za InfoLIGU rekao:

• 

  Aleksandar Dragišić

  Golija kao turistička destinacija na samom početku razvoja, treba da bude uzorna planinska destinacija koja integriše zaštićena prirodna i kulturna bogatstva u moderni sistem zaštite identiteta i bogatstva karakteristika prostora i ljudi koji na njemu žive. Ovaj prostor ima predispoziciju, uz održivi razvoj, za razvoj sportskih sadržaja bez narušavanja prirodnih vrednosti, a u skaldu sa uslovima sredine i mozaikom predela.. 

  Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlja delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine naše zemlje. Na području Parka prirode Golija, obavlja poslove praćenja stanja, odnosno vrši monitoring, stručni nadzor sa predlogom mera, izdaje uslove zaštite prirode, pruža stručnu pomoć i sarađuje kako sa upravljačem, tako i sa lokalnim samoupravama i građanima.