Planini Goliji kao Rezervatu biosfere pod zaštitom UNESCO-a, nije ugrožen ovaj status, odlučio je tokom prošle godine Savetodavni komitet za rezervate sa sedištem u Parizu. Da bi odluka bila pozitivna, bilo je neophodno ispraviti određene greške u funkcionisanju rezervata koje su se kosile sa pravilnikom koji propisuje MAB program.

Prema informacijama do kojih smo uspeli da dođemo, osnovne zamerke na upravljanje i razvoj ovog zaštićenog prirodnog dobra od izuzetne važnosti, ticale su se propusta pre svega u organizacionom smislu, ali i u činjenici da se na prvu zonu stroge zaštite gde su zabranjene sve aktivnosti, naslanja treća zona u kojoj je dozvoljena gradnja. Zato je to bilo neophodno ispraviti kako bi I zona bila uvučena u središte, a na nju naslonjene II, odnosno III zona zaštite. Nije bio formiran Savet rezervata i Forum zainteresovanih strana kao savetodavno telo od 15 članova u koji trebaju ući predstavnici svih pet lokalnih samouprava koje se prostiru na području rezervata, predstavnici privrednog sektora, turizma, poljoprivrede, mesnih zajednica i drugih zainteresovanih strana.

Naime, nakon izveštaja koji je urađen za period od 2006. – 2015. godine i prosleđen nadležnima u ovoj svetskoj organizaciji, Savetodavni komitet za rezervate biosfere, dostavio je zaključke i zatražio dodatne informacije u vezi prvog srpskog Rezervata biosfere „Golija – Studenica.

Zavod za zaštitu prirode Srbije i JP „Srbijašume“, kao upravljač, preduzele su odgovarajuće aktivnosti na ispravljanju uočenih nedostataka i nakon konsultacija sa savetnikom za MAB program Petr Čupom, sačinili dokument koji je dostavljen Savetodavnom komitetu na dalju proceduru.

Nakon razmatranja dopunjenog periodičnog izveštaja o stanju Rezervata biosfere „Golija Studenica“, koji je na Svetsku listu upisan 2001. godine, Međunarodni savetodavni komitet za rezervate biosfere (IACBR), na sastanku u Parizu, održanom januara meseca 2017. godine, doneo je preporuke koje su razmatrane na 29. zasedanju Međunarodnog koordinacionog saveta programa.

U preporukama IACBR naglašeno je da Rezervat biosfere „Golija Studenica“ ispunjava sve kriterijume za svoju dosadašnju poziciju i upis u Svetsku mrežu rezervata biosfere i pohvaljuje se napredak u razvoju i sprovođenju efikasnog upravljanja. Kroz preporuke se daje podsticaj za dalje programe održivog razvoja kroz saradnju i ustanovljenje Foruma zainteresovanih strana koji će imati savetodavnu ulogu u upravljanju rezervatom.

Odlukom Međunarodnog koordinacionog saveta UNESCO programa „Čovek i biosfera“, na 29. zasedanju Međunarodnog koordinacionog saveta programa u Parizu održanom tokom juna prošle godine, usvojen je Periodični izveštaj o Rezervatu biosfere „Golija-Studenica“ i preporuke Međunarodnog savetodavnog komiteta za rezervate biosfere.

Pod tačkom 747. Završnog izveštaja, između ostalog je navedeno:

„Savetodavni komitet pozdravlja naknadno izveštavanje o rezervatu biosfere „Golija Studenica”. Sa zadovoljstvom izražava napredak u pogledu razvoja i implementacije efikasnog upravljanja koje integriše lokalne zainteresovane strane. Novi Savet rezervata biosfere je izvršni organ, organ odlučivanja odgovoran za planiranje i upravljanje rezervatom biosfere, dok Forum zainteresovanih strana na Goliji treba da deluje kao savetodavno telo sastavljeno od 15 članova iz svih pet opština i gradova. Savetodavni komitet podstiče ovlašćene da što pre kreiraju ovaj forum, kao i da nastave svoje napore na zajedničkom održivom razvoju rezervata biosfere”.

Proteklog vikenda u Konaku manastira Studenica prezentovana je promocija održivog turizma u rezervatu biosfere “Golija-Studenica”, prvom takvom lokalitetu u Srbiji. Događaj je organizovan od strane Kraljevskog akademskog prirodnjačkog društva “BALKAN” a uz podršku JP “Srbijašume” i obeležava Međunarodnu godinu održivog turizma za razvoj proglašenu od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija. Sastanak je okupio preko pedeset učesnika iz svih sektora sa ciljem razmene informacija i iskustava iz oblasti održivog turizma i načinu funkcionisanja rezervata biosfere.

Goste su pozdravili predstavnici JP “Srbijašume“, upravnik PP “Golija“, Dragoljub Šekler i izvršni direktor Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP “Srbijašume“, Gordanа Jančić, ispred organizacije “KAPD BALKAN“ obratio se  Aleksandar Vasiljević.

Prvu prezentaciju održala je Selena Rankić, diplomirani turizmolog koja je govorila o značaju statusa rezervata biosfere kakav Golija uživa i istakla važnost saradnje sa drugim takvim rezervatima u svetu kojih ima 669 u 120 zemalja. Osim pozitivnog periodičnog izveštaja UNESKO-ve komisije za Goliju nakon posete međunarodnih eksperata Srbiji, naša zemlja je ove godine dobila još jedan takav rezervat, Bačko Podunavlje, a uskoro bismo mogli da očekujemo i sledećeg kandidata, Staru planinu. Zaključila je da su održivi vidovi turizma trend u svetu i da u mnogome mogu doprineti ekonomskoj situaciji stanovništva kao i zaštiti prirodnih vrednosti rezervata.

Dragan Roganović iz Asocijacije za razvoj Ibarske doline je istakao da su meštani sela Golije i Radočela raspoloženi za saradnju i obuke koje to udruženje organizuје dugi niz godina unazad. On vidi budućnost ovog kraja u ozbiljnoj i konkretnoj podršci razvoju poljoprivrede.

Prezentaciju o razvoju održivog turizma održao je Pavle Pavlović, licencirani turistički i planinski vodič koji je nekoliko puta sa gostima posetio ove krajeve. Smatra da bi opštine u ovom regionu trebale da stvore uslove za turističke agencije koje bi kreirale prepoznatljiv turistički proizvod. Budućnost vidi u aktivnostima kao što su brdski biciklizam, pešačenje, orijentiring, zatim hodanje na krpljama, kanjoning, paraglajding uz nezaobilazan obilazak kulturno-istorijskih spomenika poput Savine isposnice, manastira Studenica, Kovilje i Pridvorica kao i drugih manje poznatih crkava.

Nedostatak infrastrukture prepoznat je kao jedan od osnovnih problema i kontinuirano napuštanje golijskih sela u kojima živi za hiljadu ljudi manje između dva poslednja popisa stanovništva. Iznete su ideje o revitalizaciji velikog broja napuštenih kuća i škola koje bi mogle uz adapraticu da posluže kao smeštajni kapaciteti  ili pak muzeji. Nedostatak velikih hotela za sada i ne dozvoljava narušavanje životne sredine pa se dalji razvoj seoskog turizma ističe kao osnova za razvoj održivog turizma. Predsednik mesne zajednice Studenica očekuje uspešnu realizaciju prvog po standardima uređenog kamping mesta u okviru rezervata, koji će se nalaziti u blizini manastira Studenica.

Poslednje predavanje održao je Dejan Zagorac, istraživač Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, koji je govorio o gastronomiji kao turističkom proizvodu. Dejan je izrazio želju i pozvao upravljača da zajedno započnu izradu gastronomskog vodiča za Goliju koji bi doprineo popularizacije autentičnih specijaliteta sa područja rezervata. Nakon panel diskusije učesnici sastanka su imali priliku da probaju neke od specijaliteta ovog kraja poput heljdopite, kačamaka sa mahunarkama i voćem, sarme, pite od zelja, domaćih sokova od maline i borovnice. Hranu su pripremila dva seoska turistička domaćinstva pansion Nebo i domaćinstvo Šekler. Svi učesnici skupa iskoristili su jedinstvenu priliku za obilazak bogate manastirske riznice kao i obilazak manastirskog kompleksa sa Bogorodičinom crkvom u kojoj je nedavno završena restauracija nekoliko važnih fresaka.