Prolećni mrazevi i leto bez kiše. Recept za katastrofu u malinjacima zapadne Srbije. U ivanjičkom, ariljskom i raškom kraju rod maline je ove godine prepolovljen. Mraz je uzeo dobar deo roda u aprilu a sada sunce sprži ono što je preostalo. Malina je sitna i teško se bere.

Pored vremenskih neprilika malinare dodatno zabrinjava i neizvesnost cene koja se kretala oko 400 dinara a sada, kažu, neki ’’crveno zlato’’ otkupljuju i po 600 dinara,  jer ga nema.

Zbog nagomilanih problema u proizvodnji jagodastog voća Udruženje poljoprivrednih proizvođača ’’Zemlja domaćina’’ iz Ivanjice uputilo je otvoreno pismo ministru poljoprivrede, Draganu Glamočiću.

Malina koja se smatra crvenim zlatom zapadne Srbije godinama je važan izvor prihoda za hiljade domaćinstava. Međutim sve češće klimatske promene, neizvesno tržište i neusklađena otkupna politika, stavljaju ovu kulturu i njene proizvođače pred ozbiljan izazov.

Nova sezona malina je počela, ali su i dalje prisutni stari problemi – neizvesna otkupna cena i kašnjenje isplata iz prethodne godine. Dok su neki malinari odlučili da poseku svoje zasade, izgubivši nadu u isplativost proizvodnje, drugi su zasukali rukave i nastavili s radom, nadajući se da će ova godina doneti bolje uslove.

Najveći teret snose veliki proizvođači, koji ne samo da ulažu u proizvodnju već moraju i da plaćaju radnike i obezbede im smeštaj i hranu. Kako ističu, zbog prošlogodišnje cene i neisplaćenog roda, mnogi su u velikom minusu. S druge strane, oni koji sami obrađuju i beru maline mogu tek skromno da zarade, ali su i dalje motivisani da održe proizvodnju.

Očekivanja malinara su jasna – nadaju se da će ovogodišnja otkupna cena iznositi najmanje 400 dinara po kilogramu, što bi im omogućilo da pokriju troškove i nastave s proizvodnjom. Međutim, dok se konkretni dogovori o otkupu ne postignu, neizvesnost ostaje glavna prepreka u ovom poslu.

Visoke dnevne temperature za ovo doba godine zbunile su čak i vesnike proleća, koji su se promolili iznad zemlje. Visibabama pogoduju temperature koje nisu uobičajene za ovo doba godine a kako će se osamnaest stepeni u januaru, bez snega, odraziti na voće, prvenstveno na maline, pitali smo višeg naučnog saradnika u Instituitu za voćarstvo Čačak, Aleksandra Leposavića.

Osim vremena dodatno deprimirajuće za proizvođače je što većina nije uspela da naplati prošlogodišnji rod pa neće imati sredstava da uloži i zaštiti malinjake pred novu sezonu.

Leposavić smatra da se sve oko srpske maline dosta uprosečilo pa se u budućnosti mora intezivno raditi  na marketingu kako bi se vratillo poverenje naših tradicionalnih kupaca.