Ivanjica – Zašto smo zaboravili da sneg ima i svoju lepšu stranu?  Još samo starije generacije pamte kako su nekada  glavne ivanjičke ulice, sa prvim pahuljama, postajale sankališta.

Hroničar Raško Nešovanović se priseća dečijeg smeha i graje koji su se orili gradom prepunim omladine, željne uživanja u snežnim čarolijama. Nije im bilo teško  ni da pešače više od 6 kilometara kako bi imali što duži i strmiji spust. Na stotine bobova, sanki i takozvanih čelaca jurili su  niz Javorsku, ulice Boška Petrovića, Milojice Nikolića, a  najmlađi su birali lakše staze poput Ravane.

Dečijim maštarijama nije bilo kraja pa su pored sankanja često organizovana i nadmetanja u grudvanju a rivali su bili dečaci iz devojčice iz susednih ulica. Snežno Belić, snežne kućice i tuneli samo su neke podrazumeanih dečijih aktivnosti u to vreme.

Danas su ulice prazne, sneg se pominje isključivo kada stvori komunalne i infrastrukturne probleme, deca žive virtuelno detinjstvo pokraj kompjutera, a razočaran današnjicom Ivanjicu je napustio i Sneško Belić.

Ivanjica – U selu Radaljevo nadomak Ivanjice preko pedeset mališana, njihovih roditelja, komšija i prijatelja dočekali su Srpsku novu godinu na najlepši mogući način.

Na sankama, zakačeni jedni za druge, rumenih nosića i veselog osmeha jezdili su sokakom uživajući u zimskoj čaroliji.

Ovaj običaj vožnje na sankama koje vuče traktor osmislio je meštanin Vojo Tošović, pre nekoliko godina, i upravo je on kolovođa vesele družine okupljene iz svih krajeva Srbije.

Prazničnu vožnju sankama krasila je pesma i radosna graja a na kraju su se svi okupili oko logorske vatre i uz vruće pečenje, čaj i slatkiše uživali u vatrometu.

I tako je več nekoliko godina. Na najmasovnijoj organizovanoj vožnji sankama okupe se svi, meštani, oni koje je put odveo iz rodnog kraja, prijatelji i gosti. I svi se slažu da nema lepšeg načina za proslavu praznika.

Radaljevsko polje kod Ivanjice danas su okupirali mališani u nesvakidašnjem običaju koji već sedam godina neguju tokom praznika.

Ove godine su sa nestrpljenjem očekivali snežne padavine kako si se u koloni sanki dugoj oko pedesetak metara provozali krajem.

Na čelu je traktor koji razdraganu dečicu polako vuče u tradicionalnoj prazničnoj vožnji nakon koje uživaju uz čaj i slatkiše a roditelji uz kuvano vino i vruću rakiju.

Snežna avantura Radaljevaca svake godine sve je brojnija, a pokretač ovog nesvakidašnjeg druženja je Vojo Tošović koji kaže da mu je najveće zadovoljstvo na ovakav način započeti godinu.

A u vožnji je sa radošću učestvovao i sveštenik Aranđel Petrović.

Roditelji su presrećni jer smatraju da je ova vožnja način da deca zavole zimu i ožive čari promrzlih prstića, crvenih nosića i beskrajne radosti na snegu.

Davno zaboravljene čarolije u snegu oživele su u punom sjaju sunca božićnog jutra, kada su složne komšije u Prilikama kod Ivanjice priredile svojim mališanima nezaboravnu zabavu.

Priličko polje orilo se od graje, smeha i radosti, jer su meštani organizovali neobično sankanje. Na čelu kolone bio je traktor koji je vukao dvadesetak razdragane dece, da bi im se u ovoj zabavi pridružili i stariji.

Roditelji kažu da im je ova vožnja način da deca zavole zimu i ožive čari promrzlih prstića, crvenih nosića i beskrajne radosti na snegu.

“Ovo sankanje je već preraslo u tradiciju našeg komšiluka, jer ga organizujemo poslednih šest godina. Cilj nam je da se deca druže, ali i provedu više vremena van kuće, mobilnih telefona i kompjutera. Najveća radost nam je kad vidimo da su deca presrećna, i da uveče kada legnu na spavanje pitaju Kad ćemo opet?”.-kaže organizator Vojo Tošović iz Prilika.

Već sa prvim sledećim snegom, koji se, prema prognozi očekuje krajem meseca, veseli komšiluk organizovaće još veće druženje.