Ivanjica – Na konkurs za najbolju satiričnu priču, u okviru festivala Nušićijada, pristiglo je preko trideset radova iz zemlje i okruženja. Selektor , srpski satiričar i aforističar, Bojan Ljubenović,  odabrao je najbolje,  pa je prvo mesto osvojila priča ’’Izbori za cara’’, Velizara Radonjića iz Podgorice, na drugom mestu je Miro Đorđioski iz Kičeva sa pričom ’’Vanredno’’ dok je trećeplasirana Milka Stojković iz Smederevske Palanke sa pričom „Diploma“.  Vredne nagrade autorima će biti dodeljene tokom ovogodišnjeg festivala ’’Nušićijada’’ kada će biti prezentovani njihovi radovi.

Pohvaljene priče koje će ući u zborni ’’Činija smaha’’ su:

•  ’’Direktor fontane’’, autora Ljubomira Ilića
• ’’Vuk i tri praseta“, autora Aleksandre Ljubisavljević
  ’’Srećan ti put tata“, autora Veselina Milićevića
  „Sedam sekretara SKOJ-a“ autora Dejana Andrejića
  ’’Dogodovštine mladog grobara“, autora Nikice Banića
• 

Predsednik žirija, Bojan Ljubenović, o ovogodišnjim radovima rekao je:
-Opšte je poznato da su Srbi narod najstariji, pa je sasvim logično da svi drugi narodi daleko kaskaju za nama. Kad su Srbi govorili „klin se klinom izbija“ stari Sumeri još nisu izumeli klinasto pismo, kad su Srbi razvili sistem piramidalne štednje stari Egipćani su tek skupljali kamenje za svoje piramide, kad su Feničani izmislili novac Srbi su već dilovali devize, a dok su drugi drevni narodi tek zidali kuće od opeke Srbi su već otplaćivali kredite za stanove.
Zato i ne treba da čudi što takozvana Zapadna civilizacija još jednom kasni za intelektualno nadmoćnijim nama, naime dok se ovih dana u silicijumskim i inim dolinama tek stidljivo razvija veštačka inteligencija – Srbi je imaju već decenijama.
Još krajem prošlog veka veštačka inteligencija počela je da se pomalja u srpskim javnim preduzećima, mesnim zajedicama i opštinama, da bi se u prve tri decenije 21. veka toliko razvila da je brzo stigla i u najviše organe vlasti. Nema tog naroda na svetu koji danas ima toliko razvijenu veštačku inteligenciju kao mi.
Upravo su ti veštački intelektualci sa lažnim diplomama i kupljenim zvanjima glavna meta učesnika ovogodišnjeg konkursa za najbolju satiričnu priču tradicionalne „Nušićijade“. Gotovo da nema autora koji se u svojoj priči nije dotakao tog zanimljivog, a tragičnog fenomena i svojski ga ismejao, ali nisu se naslednici velikog Nušića samo na tome zadržali, njihove satirične žaoke ubadale su i druga mesta koja naše društveno tkivo ponaviše bole. Podaništvo, nesloga, korupcija, siromaštvo, licemerje, glupost, laž…još jednom su se našli na njihovom tapetu a sve u nameri da svoje čitaoce prodrmaju, probude i rasveste. Da im razveju maglu koju im drugi prodaju, da uključe mozak i kad nije jeftina struja.
Hoće li redovi koji slede u tome uspeti, nezahvalno je reći.
Hoće li prirodna inteligencija uspeti da pobedi veštačku, još je nezahvalnije.
Ipak, učesnici ovogodišnje „Nušićijade“, kao i mnogo puta radnije – rekoše i spasiše dušu.
Od njih više ne možemo ni tražiti.
Jer, teško je narodu koji žmuri otvoriti oči.