Nato agresija na našu zemlju, “demokratija” i nedostatak savremenih saobraćajnica uticali su na privredni razvoj ovog kraja, kaže Slobodan Jolović, načelnik Moravičkog upravnog okruga, i ističe poseban značaj izgradnje autoputa Koridora 11 kao šanse ne samo za razvoj Moravičkog okruga već i čitave Zapadne Srbije.

Da li će posle izgradnje Koridora 11 saobraćajna infrastruktura Moravičkog okruga i Zapadne Srbije biti unapređena i u kom pogledu?

• Svakako. Izgradnja auto-puta od Beograda do Požege u značajnoj meri će doprineti stvaranju uslova za brži privredni i ukupni ekonomski razvoj čitave Zapadne Srbije, ne samo Moravičkog okruga. Očigledno, nedostatak savremenih saobraćajnica je uticao i na ekonomsku situaciju na ovom području. Završetkom deonice od Preljine do Obrenovca, i izgradnjom preostale dve na Koridoru 11, od Obrenovca do Surčina i Preljine do Požege, kao i Moravskog koridora (Preljina – Pojate), Moravički okrug će postati bolje mesto za život.

Koliko je izgradnja Koridora 11 u ekonomskom smislu značajna za Moravički okrug? Da li će se to odraziti na razvoj privrede u tom kraju?

• Izuzetno. U značajnoj meri će se povećati konkuretnost kroz smanjenje troškova prevoza i lakšu dostupnost tržištu. U Moravičkom okrugu je aktivno blizu 3.000 preduzeća i oko 7.800 preduzetničkih radnji u kojima svoj hleb zarađuje preko više od 50.000 ljudi. Posao očekuje još oko 15.000 naših sugrađana. Uz malo strpljenja i zajedničkih napora, izgradnjom autoputa, doći će do promene svesti da je svugde bolje nego ovde. To će doprineti promeni klime i shvatanja da imamo velike neiskorišćene potencijale za ulaganja i sveukupni ekonomski napredak.

Da li izgradnja modernog auto-puta može motivisati investitore da dođu i ulože kapital u Moravički okrug?

• Dosadašnja praksa pokazala je da je opredeljenje stranih investitora da ulažu uglavnom u područja koja imaju razvijenu mrežu saobraćajnica. Takve investicije su uglavnom u gradovima i opštinama koji se nalaze u blizini autoputa na Koridoru 10. Izgradnjom Koridora 11 čitav Moravički okrug, deo Raškog i Zlatiborskog, postaće zanimljivo područje za strana ulaganja, jer je ovo najlepši deo Srbije. Naravno, pored toga, u planu je i aktiviranje aerodroma “Morava” u Lađevcima za civilni saobraćaj kao i modernizacija železničkog saobraćaja, što će predstavljati dodatni motiv.

Da li očekujete da će izgradnja Koridora 11 pogodovati intenzivnijem razvoju turizma u Moravičkom okrugu?

• Kad se završi cela deonica autoputa od Beograda do Požege, a nadamo se da će se to desiti u naredne tri-četiri godine, doći će do povećanja priliva domaćih i stranih gostiju u čitavoj Zapadnoj Srbiji. Iz Beograda će se brže, lakše i bezbednije, stizati do Zlatibora a povezivanjem Čačka sa Kraljevom i Kruševcom, izgradnjom Moravskog koridora Preljina – Pojate, Beogradu i gostima iz čitave Evrope i sveta biće bliži i Kopaonik, Vrnjačka Banja… Svakako, ne treba zanemariti ni naše potencijale u oblasti zdravstvenog, banjskog i planinskog turizma Ivanjice, Dragačeva i Čačka, Ovčarsko-kablarsku klisuru i manastire, kao i privrednoturističke i kulturne manifestacije, među kojima su Sabor trubača u Guči, Nušićijada u Ivanjici, Kupusujada u Mrčajevcima, Sabor frulaša u Prislonici i mnoge druge.

Strunjaci smatraju da će izgradnja Koridora 11 zaustaviti iseljavanje stanovništva iz Moravičkog okruga. Takođe, mišljenja su da će to popraviti i demografsku situaciju u tim krajevima. Slažete li se sa tim?

• Ovaj kraj obiluje izuzetnim klimatskim uslovima, ima dobar geografski položaj i povoljnu klimu, ali su mu nedostajale savremene saobraćajne komunikacije, kao što su autoput, aerodrom i moderan železnički saobraćaj. Osim toga, prilikom Nato-agresije pretrpeli smo velike štete i razaranja naših najvećih preduzeća (u Čačku: Sloboda, Cer, Remont, MB u Lučanima) koja su zapošljavala onoliko radnika koliko danas imamo na birou. Izgradnjom autoputa, i lokalne putne i druge infrastructure, u značajnoj meri zaustaviće iseljavanje stanovništva. Imaćemo sve što poseduju i razvijene zemlje. Nadam se da će to doprineti da mnogi iz grada se vrate u selo, da mnogi naši sugrađani u rasejanju svoj zarađen novac ulože u naš kraj. U biznis. Oslonac na svoj narod jedino može doprineti boljoj demografskoj situaciji.

Na izgradnji Koridora 11 učestvuju i domaća preduzeća. Da li je to dobar način za sticanje referenci i dobijanje drugih poslova?

• Naravno. Moramo odeleti pritiscima kreditora da u našoj zemlji rade njihova, starna preduzeća. Svaku mogućnost treba koristiti da se upošljavaju i osposonljavaju domaća, koja po ničemu ne zaostaju od stranaca. Kad se dokažu u izgradnji autoputa i drugih kapitalnih objekata u Srbiji zadobiće povrenje i drugih država. A to nam mnogo znači. Ne samo za novozapošljavanje, već podizanje kredibiliteta i ugleda u svetu, kao i za ukupan ekonomski oporavak. Da potsetim, naš Enegroprojekt i CIP su giganti poznati širom sveta i u vreme bivše Jugoslavije.

Krajnji cilj Koridora 11 je povezivanje sa crnogorskim primorjem. Da li je realno ostvarivanje tog cilja i ako bude dostignut koliko će to značiti za privredne i saobraćajne veze između Srbije i Crne Gore?

• Sa Crnom Gorom moramo baštiniti dobrosusetsku, posebno privredno-turističku saradnju. U ovom trenutku važno je da se na Koridoru 11 završi cela deonica od Beograda do Požege a nastavak prema Crnoj Gori za Moravički okrug je od manjeg značaja od izgradnje Moravskog koridora, modernizacije lokalne putne mreže i pokretanja aerodroma za civilni saobraćaj u Lađevcima. To pitanje, svakako, treba rešavati na međudržavnom nivou, kao i povezivanje sa Republikom Srpskom preko Užica prema Višegradu.

Da li će se izgradnjom Koridora 11 saobraćajna infrastruktura Srbije približiti kvalitetu one koja postoji u razvijenim zemljama Evrope?

• Koridori 10 i 11 predstavljaju žilu kucavicu i kičmu savremene putne mreže u Srbiji. To je značajan napredak koji nas vodi ka tom cilju. Uveren sam da će u ovoj deceniji doći do izgradnje još nekih dugo najavljivanih autoputeva koji će nas svrstati u red evropskih zemalja sa najboljom putnom infrastrukturom.

Ekonomisti ističu da je razvoj saobraćajne infrastrukture osnovni preduslov za napredak privrede. Da li se može konstatovati da je izgradnja Koridora 11  zamajac za celokupan privredni razvoj Srbije?

• Najvažnije je da će oživeti domaća privreda. Autoputevi u značajnoj meri doprinose ekonomskom napretku svake zemlje. Koridor 11 će stvoriti uslove da ožive privredne aktivnosti čitavog ovog kraja. Doprineće ravnomernijem regionalnom razvoju. Bićemo bolje mesto za život. Stvoriće se uslovi za sveukupan privredni rast, veće zapošljavanje kroz otvaranje novih radnih mesta povećanjem konkuretnosti, manjim troškovima proizvodnje. Povećaće se standard stanovništva. Izgradnja Koridora 11 će značajno uticati i na sveukupan privredni razvoj Srbije. Ovaj autoput povezaće deo centralne i zapadne Srbije sa Crnom Gorom i Republikom Srpskom.

Puštanje u rad deonice autoputa Preljina-Požega očekuje se 2020. godine, uporedo sa otvaranjem trase Obrenovac-Surčin, rekao je za portal Info LIGA načelnik Moravičkog okruga, Slobodan Jolović.

• Što se tiče autoputa neke izjave i zaključci ljudi sa područja Zlatiborskog upravnog okruga su za dnevno političku upotrebu. Trasa autoputa je definisana prostornim planom Srbije: Beograd, Požega, Ivanjica, Golija, Sjenica, Boljari, sa krakom prema Užicu i Republici Srpskoj. Čekamo samo dan i vreme da se stvore uslovi za radove na delu Preljina-Požega. Stav Moravičkog upravnog okruga bio je i pre nego sam ja postao načelnik , a zastupamo ga i sada, da trasa ide preko Ivanjice. Svi smo saglasni da odmah treba nastaviti sa aktivnostima i započetim radovima na deonici Preljina-Požega, traže se sredstva i mislim da će taj problem biti rešen u rokovima kada se bude rešavao i deo Obrenovac-Surčin. –rekao je Jolović.

Dvadesetprva sednica Saveta Moravičkog upravnog okruga održana je danas u Ivanjici. Bilo je reči o radu Štabova za vanredne situacije (okružnog, gradskog i opštinskih), sa posebnim akcentom na popunjenosti, formiranju, opremanju i obuci jedinica civilne zaštite.

Prisutni  su se osvrnuli na stanje, spremnost i pripreme subjekata za nailazeću zimsku sezonu 2016/2017. godine na teritoriji Moravičkog upravnog okruga. Teme razgovora bile su i  popunjenost, opremljenosti i obučenosti specijalizovanih jedinica civilne zaštite koje obrazuje Odeljenje za vanredne situacije u Čačku kao i obučenosti štabova za vanredne situacije, privrednih društava i drugih lica od značaja za zaštitu i spasavanje. Razmatrao se  sistem unapređenja funkcionisanja protivgradne zaštite, prečišćavanja otpadnih voda, kao i o buduća trasa autoputa i uslovljeni rokovi za ozakonjenje objekata.

Predsednik opštine Ivanjica, domaćin ovog sastanka, Zoran Lazović , rekao je da su današnji razgovori bili konstruktivni, usmereni na unapređenje saradnje čitavog okruga. U tom smislu se moraju češće organizovati kako bi zajedničkim snagama  podspešili razvoj regiona , samim tim i lokalnih samouprava, ali i preventivno delovali u datim situacijama.

• 

  Zoran Lazović

  Ivanjica ima jasan cilj razvoja u budućem periodu, već smo realizovali nekoliko veoma značajnih  investicija a u planu  je i par kapitalnih. Otvoreni smo za saradnju i gradimo politiku na dobrim odnosima i zajedničkim stavovima. Kada je reč o današnjoj sednici Moravičkog okruga , rekao bih da smo doneli veoma važne zaključke od značaja za celokupan razvoj ovog kraja i bolji sistem funkcionisanja oblasti od vitalnog značaja za zajednicu.

O samim zaključcima sastanka govorio je načelnik Moravičkog okruga, Slobodan Jolović.

• 

  Slobodan Jolović

  Jednoglasno smo zaključili da ubuduće više pažnje mora biti usmereno ka osposobljavanju jedinica opšte namene imajući u vidu da dosadašnje angažovanje vojske i žandarmerije u nekim situacijama  nije opravdano. U tom smislu gradonačelnik i predsednici opštine opredeliće određena sredstva za narednu godinu da bi počeli postepeno obučavanje i opremanje jedinica civilne zaštite. Verujem da ćemo u prva tri meseca naredne godine  staviti u funkciju sektor za delovanje u određenim situacijama. Posebno je dobra vest da je Vlada RS opredelila 330 miliona dinara za izgradnju bedema u Lučanima što je  od velikog značaja kada je reč o problemima sa poplavama.

U razgovoru koji se ticao  ozakonjenja objekata na području  Moravičkog okruga ustanovili smo da do sada ima 92 hiljade predmeta po kojima će postupati nadležne službe u naredne tri godine. Rok za ozakonjenje jeste istekao ali kako te poslove nisu dovršile sve lokalne samouprave, ostavili smo im mogućnost da to učine najkasnije do kraja januara. Plan je da se ti predmeti reše u naredne tri godine.

Posebno smo se osvrnuli na sistem protivgradne zaštite, zaključeno je da se on mora podići na najviši mogući  nivo. Pre svega, preporučeno je lokalnim samoupravama da obezbede , u skladu sa mogućnostima, sredstva za nabavku raketa da  bi svaka protivgradna stanica imala između 10 i 15 za dejstvovanje.

Ne skrivam nezadovoljstvo pristupom nekih predsednika i gradonačelnika opština u rešavanju problema otpadnih voda. Način na koji se to radi kod nas  je deplasiran i prevaziđen, moramo se ugledati na  Austriju, Nemačku i druge razvijene zemlje. Recimo, jedan dvomilionski grad poput Beča ima u centru grada i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda i spalionicu. Spaljivanjem komunalnog otpada proizvodi električnu energiju za 1 400 000 stanovnika. Moramo našu svest razvijati u tom pravcu. – zaključio je Jolović.