U Šekspirovoj ulici danas je otvoreno spomen obeležje u čast poznatog komediografa Branislava Nušića. Reč je o rasvetnom stubu sa spomen-tablom posvećenom velikom piscu. Ovo je zajednička akcija Doma kulture Ivanjica i „Nušić fondacije“, na inicijativu piščevog unuka Ivana Predića, člana Upravnog odbora fondacije.

Ispred kuće u Beogradu u kojoj je nekada živeo Nušić, održana je i mala svečanost u kojoj su učestvovali,u ulozi Živke Ministarke, prvakinja nacionalnog teatra Radmila Živković i Milan Milosavljević (u „liku“ samog Nušića), glumac Pozorišta na Terazijama. Besedu o legendarnoj glumici Žanki Stokić govorila je  Marina Grujić, nosilac „Ben Akibinog besedničkog venca“ i pobednik državnog takmičenja u besedništvu, a završnu reč imao je  prof. dr Raško Dimitrijević, predsednik Umetničkog saveta „Nušić fondacije“.

Ovaj događaj upriličen je povodom dva značajna datuma: devet decenija od prvog izvođenja „Gospođe ministarke“ i 85 godina od prvog izdanja „Retorike“.

U Ivanjici, na rodnoj kući legendarnog fudbalera Partizana, Vladice Kovačevića, danas je postavljena spomen ploča od strane vernih navijača kluba iz Humske. Sećanja na čuvenog ’’poslovođu’’ oživeli su njegovi prijatelji, kum Dobrivoje Bojanović, predsednik FK Partizan, Milorad Vučelić, predsednik ZSL Dragomir Lazović i članovi porodice. U trenutku otkrivanja spomen ploče ’’grobari’’ su zapevali ’’Dobro pamtim sve, sve što bilo je…’’ što je izazvalo buru emocija a predsedniku crno-belih, Miloradu Vučeliću, zasuzile su oči.

Jedan od najvažnijih igrača zlatne generacije Partizana,   legendarni  fudbaler , Vladimir  Vladica  Kovačević, rođen je 7. januara 1940. u Ivanjici.

Vladica  je karijeru ipočeo u crno-belom taboru, kao petnaestogodišnjak,  za prvi tim je odigrao 487 utakmica i, iako ne klasičan napadač, već ofanzivni kreator igre, postigao je čak 319 golova.

Ponikao je u slavnoj generaciji Partizana koje je predvodio trener Florijan Matekalo, a ta selekcija, nazvana „Partizanove bebe“, zaigrala je u pomenutom finalu najjačeg klupskog takmičenja na svetu. Meč je odigran u Briselu 11. maja 1966, pred 55.000 gledalaca, a „kraljevski klub“ je na „Hejselu“ pobedio rezultatom 2:1.

Kapiten „Partizanovih beba“, osvojio je četiri titule šampiona Jugoslavije. Za reprezentaciju SFRJ nastupio je u 13 navrata, dvaput je bio strelac i kao član „plavih“ stigao do četvrtog mesta na Mundijalu u Čileu 1962.

U sezoni posle finalne utakmice Kupa šampiona Vladica  otišao je u francuski Nant gde je odigrao dvadeset devet utakmica i postigao osam golova. Nakon odluženja vojnog roka ponovo tri sezone igra  za Partizan. Karijeru iznova nastavlja u inostranstvu, Francuskoj, ali ovog puta u FK Anger u kome provodi tri sezone i 1972. godine završava aktivnu igračku karijeru.

U periodu od novembra 1981. do februara 1983. bio je trener Olimpika iz Liona.

Ostatak karijere je proveo na trenerskim poslovima u Partizanu, a dugo je bio i direktor Omladinske škole u kojoj je stvoreno niz vrhunskih fudbalera i reprezentativaca.