Ivanjica- Iako je za mnoge zanatske radnje pitanje vremena kada će se zatvoriti, mala obućarska radionica u centru Ivanjice svakodnevno prima brojne mušterije kojima je potrebna popravka obuće. Njen gazda Dragan Simončević, počeo je da se bavi ovim zanatom 2000. godine kada je prvi put posetio obućarsku radnju u Nemačkoj. Vrednim radom i sa puno volje on je tada ovaj cenjeni zanat naučio od zeta.Retki su mladi ljudi koji danas žele da se bave zanatom, a Draganov sin Nikola, kojem je on preneo svoje znanje,  svetao je primer zanatlije koji uspeva u prestonici.

Kako kaže Dragan obuća se oduvek popravlja, a pogotovo danas kada je sve lošijeg kvaliteta i brže propada. Popravkom, pendzetiranjem, lepljenjem kvalitetnim materijalima iz Nemačke i Italije on im produžava rok trajanja.

Nekada se govorilo da dobar zanat zlata vredi. Potreba za uslugama zanatlija nije prestala ni u 21. veku, ali je sve teže doći do pravog majstora svog zanata. Dobar primer daju stare iskusne zanatije poput Dragana, ali i mlađih poput njegovog sina Nikole koji u tradicionalnim poslovima vidi šansu za finansijsku stabilnost.

Ivanjica-Iako je proizvodnja ćumura stari i prljav zanat, na teritoriji ivanjičke opštine ćumurana ima gotovo na svakom koraku. Većina njih je u upotrebi zahavaljujući mlađem naraštaju koji su zanat učili gledajući stare majstore. Jedan od njih je i tridesettrogodišnji Milomir Prodanović iz Budoželje, koji već dvanaest godina loži svoje dve ćumurane. Kako kaže zanat je učio od dede i oca. Milomir proizvodi ćumur po starom receptu, u ćumuranama sazidanim od cigle. A kako sam kaže vremenske prilike, suvoća i vrsta drveta utiču na količinu, ali i kvalitet ćumura.

Ćumur se pakuje u džakove od po 15 kilograma, a trenutna cena je 1000 dinara po džaku. Kako dobar roštilj ne može da se zamisli bez dobrog ćumura, Milomir kaže da sve što proizvede brzo i proda. Njemu  je proizvodnja ćumura dodatni posao i tvrdi da su mu to najslađe pare, jer iako se dosta nadimi i uprlja radeći oko ćumurana, zarada je čista.

U Budoželji ima na desetine ćumurana, a zahvaljujućim mladim i vrednim ljudima poput Milomira koji čuvaju stari ćumurdžijski zanat, iz ovih ozidanih lopti pored puta i dalje kulja gusti dim.